BEOGRAD, 28.04.2017. – Fridom Haus je objavio svoj godišnji izveštaj o slobodi štampe za 2017. godinu, po kome je ocena Srbiji lošija za četiri boda u odnosu na prošlu godinu, porastavši sa 45 na 49 na skali na kojoj veći broj bodova označava manji stepen medijskih sloboda.
Fridom Haus (Freedom House) – nevladina organizacija koja sprovodi istraživanja vezana za stanje demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava, objavljuje izveštaj svake godine o slobodi štampe u svetu, mereći pri tom nivo slobode i uredničke nezavisnosti novinara u 196 država sveta.
Stanje slobode štampe u svetu je dostiglo najnižu tačku u poslednjih 13 godina. Među državama koje su pretrpele najveći pad slobode štampe su Poljska, Turska, Burundi, Mađarska, Bolivija, Srbija i Kongo, navodi se u izveštaju.
Kao ključne događaje koji su obeležili prethodnu godinu u Srbiji, Fridom Haus navodi da su premijer Aleksandar Vučić i njemu mediji nastavili kampanju u kojoj su istraživački i kritički mediji predstavljeni kao inostrani propagandni mediji. Fridom Haus navodi da su 2016. godinu obeležile i pretnje smrću i druge vrste zastrašivanja usmerene protiv novinara, što je izazvalo i reakciju OEBS-a u septembru.
Ono što zabrinjava je činjenica da, i pored toga što Ustav Srbije i pravni okvir garantuju slobodu štampe, „od kada je premijer Vučić došao na vlast sloboda štampe je opala“.
Izveštaj navodi i da su nezavisni i istraživački novinari često suočeni sa uznemiravanjima, i to od strane vladinih zvaničnika, ali i od strane provladinih medija, te stoga ne čudi činjenica da je ukupna ocena Srbije za slobodu štampe manja za četiri boda nego prethodne godine.
Izveštaj ukazuje i da je nedavna privatizacija, koja je trebalo da državu približi vrednostima tržišta Evropske unije, ostavila nejasnim vlasničke strukture mnogih privatizovanih glasila, te da se čini da su „neka kupljena od strane politički povezanih aktera koji ih koriste kao stranačke glasnike, posebno za vladajuću stranku.“
U izveštaju piše i da je jedan broj novinara otpušten sa regionalnog javnog servisa Vojvodine, što je izazvalo reakcije zagovornika medijskih sloboda, koji su okarakterisali ovaj potez vlasti kao politički motivisan. Celokupna situacija je dovela i do reakcije OEBS-a i EU, koji su u zajedničkom saopštenju izjavili da su „obratili pažnju na situaciju i da je dužnost javnog servisa da emituje nepristrasne vesti“.
