“Verbalni delikt” u novom ruhu

justice-9017_960_720
Foto: Pixabay

BEOGRAD, 13.09.2018. – U državi, kakva je Srbija, u kojoj su medijske slobode i novinari sve ugroženiji, predlaže se inkvizitorska krivična norma zbog koje bi pripadnici „sedme sile“ mogli da budu kažnjeni i sa tri godine zatvora

Ustav Srbije i Evropska konvencija o ljudskim pravima nalažu da svaki građanin ima pravo na informaciju kao i na slobodu govora. Upravo ta prava, deo podvojene Advokatske komore Beograda (AKB) predvođen Jugoslavom Tintorom, pokušava da ugrozi tako što traži da se kao krivično delo uvede kršenje pretpostavke nevinosti po kojem bi novinari mogli da uz novčanu kaznu da budu osuđeni i na tri godine zatvora. Predlagači su predvideli zatvorsku kaznu za novinare čak i kada prenesu zvaničnu i javno datu izjavu predstavnika vlasti.

Iako se predstavnici vlasti još nisu izjasnili o tom predlogu, naši stručni sagovornici smatraju da je to veoma opasno za srpsko društvo i da evropska praksa ne poznaje takva zakonska rešenja. Osim toga, ukazuju naši sagovornici, u Srbiji pretpostavku nevinosti najčešće krše upravo predstavnici vlasti.

Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero objašnjava da predlog da kršenje prezumpcije nevinosti bude krivično delo predstavlja veliku opasnost za slobodu govora.

Petrović Škero: Suprotstavljena prava

“Imamo tri prava koja mogu biti suprotstavljena – da svaki građanin ima pravo da ima informacije o kriminalu, o javnim ličnostima i državnim institucijama, kao i pravo na slobodu govora, a sa druge strane je pravo na pravično suđenje čiji je sastavni deo prezumpcija nevinosti koja se ne sme kršiti. Granice je teško odrediti. Nekada je važnije da se građani obaveste. Ustav i Evropska konvencija o ljudskim pravima nalažu da svaki građanin ima pravo na informaciju kao i slobodu govora”, navodi nekadašnja predsednica Vrhovnog suda.

Ona napominje da u praksi mediji ne krše toliko pretpostavku nevinosti, već da to najčešće čine tabloidi u naslovima, ali ne i u tekstu.

“Prezumpciju nevinosti najčešće krše oni koji govore o tome, a to su političari. Za objavljivanje svega što je izgovoreno na konferenciji za medije, ili dobijeno iz javnih isprava ne može da odgovara novinar. Uvođenjem novog krivičnog dela neće se sprečiti kršenje prezumpcije nevinosti, već to može da se uradi edukacijom političara, policajaca i novinara”, smatra Petrović Škero, koja je prva među sudijama u Srbiji  u jednoj presudi primenila odredbe Konvencije o ljudskim pravima.

Protiv ovog predloga je i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić. On kaže da je pogrešna procena da bi krivičnim pravom, koje je poslednji instrument kojim društvo reguliše odnose, trebalo štititi pretpostavku nevinosti.

“Novinari i mediji bi morali da shvate da je važno da poštuju ovu garanciju. Osnovni nivo zaštite trebalo bi da predstavljaju profesionalna udruženja novinara i regulaciona tela, poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Takođe, u postojećem Zakonu o informisanju postoje neke mehanizmi. Mislim da bi mediji zarad struke morali da uspostave neka pravila kojima bi predupredili potrebu da ih neko sa strane koriguje”, kaže sudija Majić.

Majić: Vlast pogrešno usmerava

On upozorava da najveću težinu imaju izjave nosilaca političke vlasti i da kada oni krše pretpostavku nevinosti to predstavlja veliku opasnost, jer su oni “ne samo neoprezni u jednom trenutku, nego daju jedan smer i ostalim akterima u društvu da rade isto”.

Sudija Majić ukazuje da se pravo na pretpostavku nevinosti i pravo na slobodu govora i medija sukobljavaju.

“Taj problem je naročito osetljiv u društvima poput našeg gde su institucije ostavljene na vetrometini. Često smo svedoci da se tu sukobljavaju pravo na slobodu izražavanja i, s druge strane, državni aparat koji ima mogućnost da kršenjem pretpostavke nevinosti nekog samelje”, kaže sudija Majić.

Ono oko čega su svi saglasni je nesporna činjenica da u Srbiji pretpostavku nevinosti zapravo uglavnom krše upravo predstavnici vlasti, a da su medijske slobode ugrožene.

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union navodi da se predlog o uvođenju krivičnog dela kršenje pretpostavka nevinosti za novinare mora posmatrati pre svega sa aspekta slobode medija i prava novinara da mogu otvoreno da izveštavaju o svemu.

“Kršenje pretpostavki nevinosti ne rešava se krivičnim kažnjavanjem novinara, već mogu da im se daju uputstva kako da se izveštava. Pretiti novinarima i proganjati ih sigurno nije dobar put. Postoje ta velika hapšenja koja najavljuju predstavnici vlasti kada ne vode računa o pretpostavci nevinosti. Očito je da pretpostavku nevinosti prevashodno ne poštuju političari”, ukazuje profesor Milosavljević.

Ilić: Strog standard za funkcionere

Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić, koji je ujedno i poverenik  za samostalnost javnog tužilaštva, kaže da Evropski sud za ljudska prava u jednoj svojoj odluci iznosi shvatanje da pretpostavku nevinosti ne moraju da poštuju samo sudije, već i svi drugi državni zvaničnici.

“U vezi sa tim postavlja se veoma ’strog’ standard za državne funkcionere i ističe da je dovoljno da zvaničnik iznese mišljenje da optuženog smatra krivim, pa da pretpostavka nevinosti bude povređena. Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava smatra da javnost ima pravo da bude informisana o krivičnom postupku, ali obazrivo i uz poštovanje pretpostavke nevinosti, kao i da naglašeni publicitet konkretnog krivičnog postupka i nepravljenje razlike između optuženog i osuđenog može da ugrozi pretpostavku nevinosti i pravo na nepristrasno suđenje. U predmetu Deroj i Malari protiv Francuske Evropski sud kaže da novinari u toku izveštavanja o krivičnom postupku moraju da paze na prepostavku nevinosti, ali i da, istovremeno, imaju pravo da izveštavaju i o ‘živim’ predmetima, odnosno da štampa ima pravo da informiše javnost o krivičnim predmetima od opšteg interesa”, objašnjava tužilac Ilić.

Prema njegovim rečima, kada se ima u vidu praksa Evropskog suda za ljudska prava i medijska stvarnost Srbije, nema sumnje da bi javni delatnici, pojedini novinari, a naročito državni funkcioneri trebalo da se uzdrže od kršenja pretpostavke nevinosti.

“Međutim, ne smatram da bi kršenje pretpostavke nevinosti trebalo sankcionisati kao zasebno krivično delo. Tačnije, nisam uveren da je to dobar put da se zaštiti pretpostavka nevinosti i samim tim pravo na pravično suđenje”, smatra tužilac Ilić.

U Srbiji i bivšoj SFRJ decenijama je kao proizvod totalitarnog sistema bila ograničena sloboda govora i postojao je čuveni “verbalni delikt”. Oslobađanje od totalitarnog nasleđa išlo je sporije, pa je čak na kratko u Krivični zakonik uveden član 336a kojim je bilo zabranjeno komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude. Zanimljivo je da su neke od najglasnijih kritika na taj član tada stizale upravo iz advokatskih krugova a da sada upravo neki od njih traže zatvorsku kaznu za novinare.

Evropski sud: Prednost slobodi izražavanja

Evropski sud za ljudska prava je u poslednjim odlukama dao prednost slobodi izražavanja bez obzira na eventualnu povredu pretpostavke nevinosti. Uz to, Sud je konstatovao da javnost generalno ima legitiman interes da bude informisana o krivičnim postupcima.

“Treba voditi računa o tome da se građani i novinari ne obeshrabruju i ne navode da iz straha od krivičnih i drugih sankcija ne iznose svoje mišljenje o problemima od javnog interesa”, stav je Evropskog suda za ljudska prava.

Gajić: Velika sramota advokature

Predsednik drugog dela podeljene Advokatske komore Beograda Vladimir Gajić podseća da su u to vreme protiv pomenutog krivičnog dela isti stav delili novinari i advokati verujući da se njime, pre svega, htelo da onemogući obe profesije da izlože javnosti sudske odluke.

“Paradoksalno je da sada, jedan deo Advokatske komore Beograda inicira predlog koji bi pre svega i na prvom mestu direktno uticao na ograničavanje slobode štampe. Predlagači idu toliko daleko, da je predviđena krivična odgovornost novinara čak i ako prenose izjave drugih lica. Lično mislim da je to jedna velika sramota za advokaturu”, kaže Gajić.

Istovremeno, kako ocenjuje, gledajući to sa čisto pravnog aspekata, predlog je sam po sebi jedna nebuloza.

“Ustav Srbije štiti pretpostavku nevinosti u članu 34 stav 3 koji glasi ’Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda’,  dok Zakonik o krivičnom postupku u članu 3 propisuje  ’Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi odlukom suda.’  U  stavu 2 člana 3.  Zakona o krivičnom postupku propisano je da su, manje više, svi dužni da se pridržavaju pravila o pretpostavki nevinosti, s tim što ta odredba nema sankciju. To zapravo znači da ukoliko se neko ne pridržava te odredbe, lice koje smatra da se krši njegova pretpostavka nevinosti može građanskom tužbom zahtevati naknadu štete”, objašnjava advokat Gajić.

On dalje ukazuje da je suština pretpostavke nevinosti da ona obavezuje tužioca da dokaže da je neko izvršio krivično delo pred nadležnim sudom, što znači da je tužilac taj koji mora da je poštuje.

“I tu se cela priča o pretpostavki nevinosti završava. U demokratskom društvu prednost se daje slobodi štampe koja ima pravo i da preteruje, i slobodi govora koja je jedno od najvažnijih ljudskih prava”, kaže naglašava advokat Gajić.

Vasić: Besmislen predlog Tintorove komore

Novinar Miloš Vasić ukazuje da pretpostavku nevinosti najčešće krše režimski mediji, i podseća da je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić to uradio više puta.

“Predlog dela Advokatske komore Beograda koju predvodi Jugoslav Tintor je besmislica. Neće od toga biti ništa. To je samo gubljenje vremena. Ne sećam se da sam u životu prekršio pretpostavku nevinosti. Pisao sam da je neko optužen za nešto, a nisam pisao da je neko lopov i ubica. Za neke sam navodio da su lažovi, ali to se da dokazati”, navodi novinar Vasić.

Inicijativa dela beogradske Advokatske komore da se uvede novo krivično delo za novinare usledila je nakon izveštavanje medija o opstrukcijama i nelogičnostima koja prate suđenje čelnicima Državne bezbednosti u vreme režima Slobodana Miloševića, optuženim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. A baš u delu podvojene komore su i advokati optuženih čelnika tajne službe za ubistvo novinara. Smetale su im činjenice na koje su retki slobodni mediji u Srbiji ukazivali. Na primer, o promenama iskaza svedoka sa kojima je u kontaktu bio Branko Crni, koji je bio zamenik optuženog šefa DB Radomira Markovića, a sada je član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Ovakav pokušaj stavljanja medija pod kontrolu uz pretnje zatvorskim kaznama nedvosmisleno podseća na scenario kada je režim Slobodana Miloševića krajem devedesetih godina hteo da ućutka slobodne novinare.  Sada su poznate činjenice da je ubistvu Ćuruvije prethodila državna haranga protiv slobodnih medija u kojoj je DB, koji su tada predvodili sada optuženi za ubistvo Ćuruvije, formirao Radnu grupu za praćenje medija, a 21. oktobra 1998. donet je zloglasni Zakon o javnom informisanju. Danas, takođe sinhronizovano, sa predlogom zakona Tintorove komore ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović traži formiranje Radne grupe za odbranu od lažnih vesti. Popović je taj predlog prosledio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je bio ministar informisanja u vreme harange 90-tih. Vučić se o tom pitanju nije oglašavao, sem što je rekao da Popovićev predlog nije video.

Advokat Vladimir Gajić tvrdi da su kristalno jasni motivi koji stoje iza predloga dela Advokatske komore Beograd.

“Taj predlog došao je baš u trenutku kada, na možda najvažnijem suđenju u Srbiji posle suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pretresno sudsko veće pokušava da izdvoji kao nezakonit krucijalni dokaz koji je obezebedilo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kao što ovog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije ne bi ni bilo da nije novinara, tako su novinari ukazali javnosti šta se događa na suđenju u presudnom trenutku procesa. Baš tada, advokati dolaze na ideju da se uvede krivično delo kršenja pretpostavke nevinosti jer im je strašno zasmetalo što novinari, navodno, krše pretpostavku nevinosti bivših rukovodilaca DB iz vremena Miloševićevog režima”, navodi Gajić.

On podseća i na sudski utvrđene činjenice da je DB učestvovala u ubistvu Ivana Stamblića, kao i u dva atentata na Vuka Draškovića i ubistvu Zorana Đinđića.

“Ubili su bivšeg predsednika Srbije, premijera i dva puta pokušali da ubiju tadašnjeg vođu opozicije Vuka Draškovića. Nakon što je ovladala sa nekoliko sudskih veća u Specijalnom sudu, služba je sada pokazala da vlada i jednim delom Advokatske komore. Bliži se kraj suđenja za ubistvo Ćuruvije, nervi su se istanjili, a deo advokature se nepopravljivo osramotio”, ocenjuje Gajić.

Sloboda medija je ugrožena, a novinari pod pristiskom i sve učestalije izloženi fizičkim napadima, navodi se u izveštajima evropskih posmatrača i međunarodnih i domaćih novinarskih udruženja, na primer u izveštajima NUNS-a. Istovremeno, pojedini predstavnici aktuelne vlasti u Srbiji, koji su participirali i u vlasti Slobodana Miloševića, neretko izbegavaju suočavanje ili relativizuju državne zločine iz vremena sukoba devedesetih kojima je uvek prethodio pritisak na medije. Zato ćutanje vlasti o predlogu inkvizitorske odredbe koja bi uvela kaznu zatvora za novinarski rad možda i ne čudi, ali svakako veoma zabrinjava.


safejournalists.net/Vuk Cvijić, Beograd, 13/09/2018