-Drugi problem je nedovoljno znanja o sindikatu, a tre\u0107i ekonomska situacija u cijelom dru\u0161tvu, koja kod svih radnika izaziva strah od gubitka posla, pa mnogi, po principu daj \u0161ta da\u0161, pristaju na uslove koje name\u0107u poslodavci \u2013 ka\u017ee Mariana \u0160ar\u010devi\u0107.<\/p>\n
Ipak, posle dugogodi\u0161nje novinarske karijere i sindikalne borbe, i Mariana je krenula stopama mnogih svojih kolega: napustila je profesiju i zaposlila se u jednom dr\u017eavnoj instituciji.<\/p>\n
Na poziciji predsjednika Sindikata medija i grafi\u010dara RS, nasledio ju\u00a0 je Nikola \u0160obat<\/strong>, zaposlen je u Zavodu za ud\u017ebenike RS. \u010cim je preuzeo du\u017enost ukazao je na nizak nivo sindikalnog organizovanja u medijima, te obe\u0107ao da \u0107e re\u0161avanje tog problema biti prioritet u njegovom radu.<\/p>\n -Moramo me\u0111u novinarima probuditi svijest da je sindikalno organizovanje i potpisivanje granskog ugovora najefikasniji na\u010din u za\u0161titi radni\u010dkih prava \u2013 ka\u017ee \u0160obat. Priznaje, me\u0111utim, da i kod kolektivnog pregovaranja u ovoj oblasti ima ozbiljnih problema.<\/p>\n – Mi treba da pregovaramo sa udru\u017eenjem poslodavaca, koje okuplja vrlo \u0161irok spektar djelatnosti, od medija do \u0161tamparija i proizvo\u0111a\u010da papira. Jasno je da radnici koji proizvode toalet papir i oni koji proizvode televizijske vijesti nisu u istoj poziciji i nemaju iste interese \u2013 ka\u017ee \u0160obot.<\/p>\n Kad su u pitanju radni\u010dka prava, jedna od najbitnijih razlika izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da papira i proizvo\u0111a\u010da vijesti, jeste rad na crno. U fabrikama nezamisliv, rad na crno je u medijima BiH godinama goru\u0107i problem. Bez ikakvog statusa, ili sa poni\u017eavaju\u0107im i krajnje nesigurnim ugovorima, koji se i potpisuju, u nekim slu\u010dajevima i na mjesec dana, mnogi novinari i medijski profesionalci u BiH, rade i po deset godina. Pream nekim procjenama, \u010dak 40 odsto medijskih radnika je u ovakvoj poziciji, na koju sindikati nemaju odgovor.<\/p>\n -\u017dao mi je, ali ti radnici za nas ne postoje. Oni formalno pravno i nisu radnci i moraju svoja prava tra\u017eiti na drugi na\u010din \u2013 ka\u017ee Nikola \u0160obat.<\/p>\n Ipak, \u00a0Sindikat medija i grafi\u010dara RS godnam se poku\u0161avao izboriti sa ovim problemom, iza kojeg, kako se osnovano sumnja, stoji pre\u0107utni \u201epakt o nenapadanju\u201c izme\u0111u vlasnika medija i kontrolnih organa. Sindikalci su ukazivali predstavnicima Vlade RS i Inspektorata RS da \u201epromijene na\u010din rada\u201c, jer je rad na crno u medijima javno vidljiv.<\/p>\n -Govorili smo im, ne morate izlaziti na teren, samo pratite potpise autora u medijima, pa provjerite da li su ti ljudi zaposleni, prijavljeni i pla\u0107eni za svoj rad. Pratite portale i zapitajte se kako je mogu\u0107e da portal, koji ima samo jednog zaposlenog, emituje vijesti 24 sata na dan, \u010dak i nedeljom i praznicima \u2013 ka\u017ee Mariana \u0160ar\u010devi\u0107.<\/p>\n Ovi su apeli ostali bez odgovora, ali mnogi drugi primjeri, pogotovo iz lokalnih medija, u kojima je sindikalno orgnizovanje i danas pravilo, a ne izuzetak, pokazuju da borba nije uazludna.<\/p>\n Tako su zaposleni u Radio Prnjavoru, nakon \u0161trajka dobili zaostale plate i izorili se za redovnu isplatu plata i doprinosa. Sli\u010dna je situacija bila i u lokalnom radiju Srbac, koji je 2014. godine, nakon \u010detri decenije postojanja, bio pred ga\u0161enjem. \u00a0Samo \u017eestoka sindikalna borba spasila je i radnike Dnevnih novina PRESS RS, da nakon ga\u0161enja ovog medija ne ostanu bez zara\u0111enih plata.<\/p>\n -Tokom posljednje dvije godine postojanja ovog lista, brojni problemi koji su pratili rad, a odrazili bi se prvo na radnicima i platama da nije bilo sindikalaca, koji su svakodnevno pregovarali sa poslodavcima i pritiskali ih da ispunjavaju svoje obaveze. Poslodavci su se u prvi mah opirali i poku\u0161avali da vr\u0161e pritisak na sindikalce, ali kada su shvatili da se 80 odsto radnika udru\u017eilo i da su slo\u017eni, nisu imali izbora \u2013 ka\u017ee novinarka Andrijana Pisarevi\u0107<\/strong>, koja je u tim turbulentnim vemenima bila predsjednica Sindikalne organizacije Pressa RS, a danas je potpresjednica Sindikata medija i grafi\u010dara RS. Iako je Press RS uga\u0161en pro\u0161le godine, prema radnicima su ostala minimalna dugovanja, a sindikat te radnike jo\u0161 uvijek zastupa na sudu u borbi za njihova prava i nadoknadu \u0161tete.<\/p>\n Pou\u010dena ovim iskustvom Andrijana Pisarevi\u0107 je jedna od najagilnijih zagovornica sindikalizovanja novinara, ali mnoge njene kolege ne vjeruju u snagu sindikalnog orgnizovanja.<\/p>\n Me\u0111u skepticima je i Benjamin Butkovi\u0107, <\/strong>novinar i urednik Televizije Bosne i Hercegovine.<\/p>\n -Ovako organiziran sindikat i sa ovakvim rukovodstvima treba samo maloj intetesnoj grupi u upravnim tijelima sindikata i poslodavcima.<\/p>\n Ne treba mi sindikat zbog zimnice i saop\u0107enja kad me neko namlati na ulici. Treba mi sindikat koji \u0107e se boriti da budem dostojno pla\u0107en za svoj rad, da imam zdravstveno i penziono osiguranje, da mi poslodavac osigura uvjete za po\u0161ten i odgovoran rad, sindikat koji bije sindikalne, a ne dnevnopoliti\u010dke bitke \u2013 ka\u017ee Butkovi\u0107.<\/p>\n Dejan \u0160ajinovi\u0107, <\/strong>novinar \u201eNezavisnih novina\u201c, smatra da ova medijska ku\u0107a, kao javna kompanija, \u201eima pravo svoj stav o tome da li dozvoljava ili ne da se novinari te ku\u0107e sindikalno organizuju\u201c.<\/p>\n -U praksi se pokazalo da su na\u0161e sindikalne organizacije, generalno, ne samo u medijima, u uskoj vezi sa politikom i da zakoni i propisi va\u017ee samo za javni sektor, dok su u privatnom sektoru radnici prepu\u0161teni dobroj volji poslodavca \u2013 ka\u017ee \u0160ajinovi\u0107.<\/p>\n Elvir Halilovi\u0107, <\/strong>novinar Radio televizije Vogo\u0161\u0107a misli da je sindikalno udru\u017eivanje izuzetno va\u017eno, naro\u010dito u lokalnim medijima, ali je ipak, kao i velika ve\u0107ina njegovih kolega, istupio iz Sindikata grafi\u010dkih, izdava\u010dkih i medijskih radnika BiH, \u010diji je \u010dlan bio godinama. Razo\u010darao se mnogo puta, a kap koja je , tvrdi, prelila \u010da\u0161u, bilo je pitanje novog Zakona o radu kada je lider ovog sindikata Amer Toski\u0107, kako tvrdi, \u00a0\u201eotvoreno podr\u017eavao zaposlenike u javnim institucijama koji su protestovali zbog smanjenja toplog obroka sa 15 na osam KM po danu\u201c, dok su radnici u lokalnim medijima, koji rade za inimalac \u201epu\u0161teni niz vodu\u201c.<\/p>\n -Svi\u0111a mi se koncept Udru\u017eenja BH novinari i nadam se da \u0107e se, paralelno sa udru\u017eenjem, pokrenuti i pri\u010da o novom \u201epravom\u201c sindikatu koji \u0107e imati sluha za sve medijske radnike i na\u0107i zajedni\u010dki stav za dobrobit svih nas \u2013 ka\u017ee Halilovi\u0107.<\/p>\n I mnogi drugi novinari iz Federacije BiH za stanje u sindikatima prozivaju Amera Toski\u0107a, dugogodi\u0161njeg lidera Sindikata grafi\u010dkih, izdava\u010dkih i medijskih radnika BiH. Za njegovog mandata ovaj sindikat je 2013. godine istupio iz Saveza samostalnih sindikata BiH, a tada je Toski\u0107 najavio da \u0107e \u201eposvetiti maksimalnu pa\u017enju borbi za pomo\u0107 novinarima koji su izlo\u017eeni sve ve\u0107im napadima\u201c. Koliko je u tome uspio, i kakav je njegov odgovor na prozivke novinara, koji ga terete i za enormno visoku platu, nismo uspjeli saznati, jer se Toski\u0107 danima nije javljao na telefon.<\/p>\n Dr Suljo Borovina, sociolog rada<\/p>\n Te\u0161ka vemena za sindikate<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ne samo na Balkanu i u BiH, nego u cijeloj Evropi, danas ne postoji ambijent za sindikalno djelovanje \u2013 ka\u017ee dr Suljo Borovina, sociolog rada i penzionisani profesor Fakulteta politi\u010dkih nauka u Sarajevu. Dodaje da je jo\u0161 od osamdesetih godina pro\u0161log vijeka polje djelovanja sindikata stalno su\u017eavano, U eri neoliberalizma, utemeljenoj na, kako ka\u017ee Borovina \u201etr\u017ei\u0161nom\u00a0 fundamentalizmu\u201c, sva mo\u0107 je skoncentrisana u finansijskim korporacijama, a rad je marginalizovan.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U BiH je na sceni surova i zaka\u0161njela prvobitna akumulacija kapitala, u kojoj je sve dozvoljeno, a novi Zakoni o radu ne prepoznaju sindikat kao socijalnog\u00a0 partnera. U medijima dodatni problem je fragmentiranost. Ako uzmemo u obzir da ni na Univerzitetu u Sarajevu, dakle na javnom univerzitetu, nismo uspjeli da se sindikalno organizujemo, \u0161ta onda o\u010dekivati od novinara \u2013 zaklju\u010duje dr Borovina.<\/p>\n BANJA LUKA, 15.02.2018 . – Mada pouzdani podaci o tome ne postoje, sndikalni aktivisti su saglasni u ocjeni da su novinari najslabije sindikalizovana profesija u BiH. U ve\u0107ini redakcija i medijskih ku\u0107a sindikalne organizacije ne postoje, a i tamo gdje ih ima, nerijetko su pod uticajem menad\u017ementa ili politi\u010dkih centara mo\u0107i. Istovremeno, granski sindikati i […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":20592,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1200],"tags":[],"class_list":["post-20591","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news_sarajevo"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"eu\"](\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/EU.png\")
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje\u00a0 medijskih sloboda i sigurnosti\u00a0novinara na Zapadnom Balkanu <\/em>uz finansijsku podr\u0161ku Evropske Unije. Sadr\u017eaj ovog teksta je isklju\u010diva odgovornost Udru\u017eenja BH novinari i autora i ni u kom slu\u010daju ne odra\u017eava stavove Evropske unije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"