Za\u0161tita novinarskih izvora je jedno od temeljnih prava na kojima po\u010diva novinarstvo, istovremeno i sloboda medija u svim demokratskim dru\u0161tvima. Ovo pravo se temelji na premisi da novinar mora da \u0161titi svoj izvor da bi sprije\u010dio eventualne sankcije, te u kona\u010dnici ugrozio polo\u017eaj svoga izvora u dru\u0161tvu. Ovo na\u010delo je utkano u sva zakonodavstva demokratskih dr\u017eava. Nema slobode medija bez ovog principa, jer u protivnom novinari ne bi nikada mogli otkriti manipulacije u politi\u010dko \u2013 dru\u0161tvenom poretku dr\u017eave.<\/p>\n
Me\u0111unarodno pravo <\/strong><\/p>\n Za\u0161tita novinarskih izvora odli\u010dno se prepoznaje u me\u0111unarodnom pravu. Posebno su ovu normu priznali Ujedinjeni narodi, Vije\u0107e Evrope i Organizacija za europsku sigurnost i suradnju, te Afri\u010dka unija i Organizacija Ameri\u010dkih dr\u017eava. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je ovo bitan segment slobode izra\u017eavanja, te znatan broj zemalja prepoznaje i \u0161titi ovo pravo u svojim zakonodavstvima. Gotovo 100 zemalja usvojilo je posebne zakonske za\u0161tite novinarskih izvora, bilo u zakonima ili ustavima, navodi Evropska federacija novinara. Prema njihovim izvorima, u najmanje 20 zemalja te su za\u0161tite apsolutne.<\/p>\n Mnoge zemlje tako\u0111er prepoznaju za\u0161titu izvora u sudskoj praksi kao uobi\u010dajeno pravo ili kao dio ustavnog prava na slobodu govora. Mali je broj zemalja gdje se tra\u017eilo da novinari otkriju svoje izvore informacija.<\/p>\n U mnogim dr\u017eavama vlasti se naj\u010de\u0161\u0107e pozivaju na za\u0161titu nacionalne sigurnosti te na taj na\u010din se po\u010delo naru\u0161avati ovo temeljno pravo novinara. Evropska federacija novinara nagla\u0161ava da su savremene komunikacijske tehnologije postale opasnost po za\u0161titu novinarskih izvora.<\/p>\n Bosna i Hercegovina i za\u0161tita izvora informacija <\/strong><\/p>\n Bosna i Hercegovina kao demokratska dr\u017eava, te \u010dlanica Vije\u0107a Evrope i Ujedinjenih naroda obavezala se na veliki broj konvencija koje se ti\u010du temeljnih ljudskih prava. Kada govorimo o za\u0161titi izvora informacija ona postoji u Zakonu o za\u0161titi od klevete, koji va\u017ei u oba entiteta BiH i Br\u010dko Distriktu.<\/p>\n U \u010clan 9. Zakona o za\u0161titi od klevete FBiH navodi se: (1) Novinar i drugo fizi\u010dko lice koje je redovno ili profesionalno uklju\u010deno u novinarsku djelatnost tra\u017eenja, primanja ili saop\u0107avanja informacija javnosti, koje je dobilo informaciju iz povjerljivog izvora ima pravo da ne otkrije identitet tog izvora. Ovo pravo uklju\u010duje i pravo da ne otkrije bilo koji dokument ili \u010dinjenicu koji bi mogli razotkriti identitet izvora, a naro\u010dito usmeni, pismeni, audio, vizuelni ili elektronski materijal. Pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora nije ni pod kakvim okolnostima ograni\u010deno u postupku koji se vodi u smislu ovog zakona<\/em>. (2) Pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora ima i svako drugo fizi\u010dko lice koje u\u010destvuje u postupku u smislu ovog zakona, a koje kao rezultat svog profesionalnog odnosa sa novinarom ili drugim licem u smislu stava 1. ovog \u010dlana, sazna identitet povjerljivog izvora informacija<\/em>.<\/p>\n U \u010dlanu 10. Zakona o za\u0161titi od klevete RS navodi se: (1) Novinar, kao i svako drugo fizi\u010dko lice koje je redovno ili profesionalno uklju\u010deno u novinarski posao tra\u017eenja, primanja ili saop\u0107avanja informacija javnosti, koji je dobio informaciju od povjerljivog izvora, nije du\u017ean saop\u0107iti izvor informacije. Ovo pravo uklju\u010duje pravo da ne otkrije bilo koji dokument koji bi mogao razotkriti identitet izvora, naro\u010dito uklju\u010duju\u0107i: usmene, pisane, audio, vizualne ili elektronske materijale. Ni pod kakvim okolnostima pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora nije ograni\u010deno kontekstom postupka u smislu ovog Zakona.<\/em> (2) Pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora odnosi se na svako drugo fizi\u010dko lice koje u\u010destvuje u postupku u skladu s ovim Zakonom, a koje, kao rezultat svog profesionalnog odnosa sa novinarom ili drugom<\/em> osobom iz stava 1. ovog \u010dlana, sazna identitet povjerljivog izvora informacije.<\/em><\/p>\n U Zakonu o krivi\u010dnom postupku BiH navodi su u \u010clanu 82. stav 1 \u201eLica koja ne mogu biti saslu\u0161ana kao svjedoci (1) Ne mo\u017ee se saslu\u0161ati kao svjedok: a) lice koje bi svojim iskazom povrijedilo du\u017enost \u010duvanja dr\u017eavne, vojne ili slu\u017ebene tajne, dok ga nadle\u017eni organ ne oslobodi te du\u017enosti, b) branilac osumnji\u010denog, odnosno optu\u017eenog u pogledu \u010dinjenica koje su mu postale poznate u svojstvu branioca, c) lice koje bi svojim iskazom povrijedilo du\u017enost \u010duvanja profesionalne tajne (vjerski slu\u017ebenik, odnosno ispovjednik, novinar u svrhu za\u0161tite izvora informacija, advokat, bilje\u017enik, lije\u010dnik, babica i dr.), osim ako je oslobo\u0111en te du\u017enosti posebnim propisom ili izjavom lica u \u010diju je korist <\/em>ustanovljeno \u010duvanje tajne,<\/em><\/p>\n Pored ovih zakona, u Kodeks za \u0161tampu i online medije BiH Vije\u0107a za \u0161tampu u BiH, samoregulativnog tijela za \u0161tampane i online medije, \u00a0se navodi za\u0161tita izvora informacija kao princip novinarske etike. U \u010clanu 13. ovog kodeksa \u201ePovjerljivost izvora informacija\u201c normira slijede\u0107e \u201eKad god je to mogu\u0107e, novinari se trebaju oslanjati na otvorene, identifikovane izvore informacija. Ovakvi izvori treba da budu pretpostavljeni anonimnim izvorima, \u010dije po\u0161tenje i ta\u010dnost javnost ne mo\u017ee da ocijeni. Novinari imaju obavezu da \u0161tite identitet onih koji daju informacije u povjerenju, bez obzira na to da li su ili ne te li\u010dnosti izri\u010dito zahtijevale povjerljivost.\u201c<\/em><\/p>\n U razgovoru s Azrom Maslo<\/strong>, rukovoditeljicom Sektora za programske sadr\u017eaje i prigovore u Regulatornoj agenciji za komunikacije BiH (RAK), kazala nam je da RAK nadle\u017ena za sprovo\u0111enje Zakona o komunikacijama, te podzakonskih akata donesenih na osnovu ovog zakona, a kojima se ure\u0111uju osnovni programski principi emitovanog sadr\u017eaja. U tom smislu, cilj regulacije je isklju\u010divo za\u0161tita javnog interesa u smislu ograni\u010denja pru\u017eanja \u0161tetnog ili neprimjerenog programskog sadr\u017eaja.<\/p>\n \u201eU domenu novinarskog izvje\u0161tavanja, za\u0161tita javnog interesa se ogleda u provo\u0111enju principa pravi\u010dnosti i nepristrasnosti, te mehanizama kojim se garantuje da se izvje\u0161tavanjem ne kr\u0161e prava drugih, poput omogu\u0107avanja prava na odgovor te za\u0161tite privatnosti\u201c ka\u017ee Maslo i nagla\u0161ava kako su \u201epru\u017eaoci medijskih usluga u potpunosti slobodni u kreiranju i ure\u0111ivanju svojih sadr\u017eaja\u201c.<\/p>\n U skladu sa zakonskim nadle\u017enostima RAK slijedi uvrije\u017eenu praksu i standarde evropskih zemalja u oblasti profesionalnih standarda novinarskog izvje\u0161tavanja u koje spada i za\u0161tita izvora inforomacija. Tao pravo je odgovrnost isklju\u010divo novinarske profesije i novinara, odnosno eti\u010dkih kodeksa. Veoma \u010desto se u programskim sadr\u017eajima nosilaca dozvola, naro\u010dito u informativnim programima uz objavu razli\u010ditih informacija navodi da informacija dolazi iz \u201cupu\u0107enih\u201d, \u201cpouzdanih\u201d, \u201cpovjerljivih\u201d izvora.<\/p>\n \u201ePrema me\u0111unarodnim standardima, uklju\u010duju\u0107i i doma\u0107e propise koji na odre\u0111en na\u010din tretiraju ovo pitanje, poput Zakona o za\u0161titi od klevete FBiH i RS novinari svakako imaju pravo da za\u0161tite izvore informacija, dok se u kontekstu regulacije, kako je ranije spomenuto, ocjenjuje da li je nosilac dozvole obezbijedio ta\u010dnost informacija, pravi\u010dnost, nepristrasnost i izbalansiranost emitovanih sadr\u017eaja\u201c, zaklju\u010duje Maslo.<\/p>\n Mehmed Halilovi\u0107<\/strong>, za platformu IMEP.ba komentira<\/a> u kojoj mjeri Zakon o kleveti u BiH ograni\u010dava slobodu izra\u017eavanja i da li predstavlja kvalitetno zakonsko rje\u0161enje. On ka\u017ee da su zakoni o za\u0161titi od klevete na entitetskim nivoima i u Br\u010dko Distriktu zasnovani\u00a0 na najvi\u0161im me\u0111unarodnim standardima, te se temelje na Evropskoj konvenciji o za\u0161titi ljudskih prava i temeljnih sloboda i na standardima koje su uspostavile presude Evropskog suda.<\/p>\n \u201eOvi su zakoni uspostavili skoro pa idealan balans poticanja prava na slobodu izra\u017eavanja i prava na za\u0161titu ugleda i dostojanstva svake osobe. Treba znati da se u njima \u010dak nagla\u0161ava da \u201ezakon treba tuma\u010diti na takav na\u010din da se primjenom njegovih odredbi u najve\u0107oj mjeri obezbje\u0111uje princip slobode izra\u017eavanja\u201c Naravno, ovi zakoni sadr\u017ee i druge pogodnosti za novinare i medije kao \u0161to je za\u0161tita prava na slobodu mi\u0161ljenja, pravo na neotkrivanje povjerljivih izvora i sli\u010dno, ali i odre\u0111ena ograni\u010denja na slobodu izra\u017eavanja kojima se \u0161tite prava na ugled i dostojanstvo drugih osoba. Ta su ograni\u010denja tako\u0111e uskla\u0111ena sa temeljnim principima Evropske konvencije i sa standardima presuda Evropskog suda.\u201c<\/p>\n Prema krivi\u010dnom zakonodavstvu BiH, standardima novinarske etike sadr\u017eanim u novinarskom kodeksu, kao i me\u0111unarodnim dokumentima Vije\u0107a Evrope, OSCE-a i Evropske federacije novinara, svi novinari i urednici imaju pravo na za\u0161titu izvora informacija, poja\u0161njava nam advokat Nusmir Huski\u0107<\/strong> da pored zakona i standarda koji su navedeni, mo\u017eemo se osvrnuti i na \u010dlan 10. Evropske konvencije koja se odnosi na slobodu izra\u017eavanja i u kojem \u010dlanu se navodi da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja, \u0161to uklju\u010duje i slobodu mi\u0161ljenja i slobodu primanja i preno\u0161enja informacija, bez mije\u0161anja javne vlasti.<\/p>\n \u201eOstvarivanje ovih sloboda mo\u017ee biti podvrgnuto i formalnostima, ograni\u010denjima, kaznama radi javnog interesa, odnosno sigurnosti\u201c.<\/p>\n Me\u0111utim, Huski\u0107 nagla\u0161ava da i pored toga pravo novinara na za\u0161titu izvora informacija predstavlja povlasticu, jer kada novinari istra\u017euju nepravilnosti i skre\u0107u javnu pozornost na njih, oni slu\u017ee javnim ciljevima i interesima, te im ovo pravo ne mo\u017ee biti oduzeto ili ograni\u010deno od strane tre\u0107ih lica.<\/p>\n \u201eOvo je i logi\u010dan slijed, jer u slu\u010daju kada bi novinari morali otkrivati svoje izvore, pitanje je da li bi ti izvori ponovo pristali na suradnju\u201c, ka\u017ee Huski\u0107, te dodaje u kojoj situaciji je opravdano tra\u017eiti od novinara otkrivanje izvora informacija.<\/p>\n \u201ePoku\u0161aj otkrivanja izvora informacija novinara bio bi opravdan jedino u slu\u010daju da je rije\u010d o javnom interesu da se izvor informacija sazna. U svim drugim slu\u010dajevima, bilo koji na\u010din otkrivanja izvora informacija od strane tre\u0107ih lica (prvenstveno onih koji su saznanjem odre\u0111enih informacija stavljeni u lo\u0161iji polo\u017eaj, ili inkriminisani), zastra\u0161ivanjem novinara ili njihovih izvora informacija predstavljaju kr\u0161enje standarda za\u0161tite izvora informacija, \u0161to je opet u najvi\u0161em dijelu obaveza pravosu\u0111a da sprije\u010di, a \u0161to nije mogu\u0107e bez suradnje novinara i pravosudnih institucija.\u201c<\/p>\n Novinar i urednik portala Capital.ba Sini\u0161a Vukeli\u0107 <\/strong>smatra da su prava na za\u0161titu izvora informacija naru\u0161ena u BiH. \u201eAli samo sa stanovi\u0161ta dodatnog pritiska od strane istra\u017enih i pravosudnih institucija.\u201c<\/p>\n Vukeli\u0107 nagla\u0161ava da \u201edobri novinari uvijek dobro \u0161tite svoje izvore, pa i kada bi ta cijena bila odlazak u zatvor. Na\u0161i izvori to moraju znati i biti sigurni u to. Pritisak na novinare da to otkriju nikada ne\u0107e uroditi plodom kod novinara sa dobrom reputacijom, ali ho\u0107e izazvati podozrenje kod potencijalnih izvora ili zvi\u017eda\u010da i tako ugroziti mogu\u0107nost da neke informacije od javnog interesa budu objavljene.\u201c<\/p>\n U 2019. godini novinarka Azra Omerovi\u0107 (\u017durnal.info) i novinar\/urednik Avdo Avdi\u0107 (Istraga.ba) zbog svog pisanja saslu\u0161ani su u Tu\u017eila\u0161tvu BiH zbog svojih istra\u017eiva\u010dkih pri\u010da, objavaljenih na portalu \u017durnal.info. Avdi\u0107 u razgovoru za DW<\/a> je rekao da \u00a0institucije u BiH \u201epo\u010dinju istra\u017eivati mene i moje kolege tragaju\u0107i za na\u0161im izvorima, tragaju\u0107i za onim osobama koje nama dostavljaju informacije o kriminalu unutar institucija BiH.\u201c Obja\u0161njava da je koleginica Azra Omerovi\u0107 kada je pisala pri\u010du o diplomama<\/a> morala i\u0107i u Tu\u017eila\u0161tvo BiH, kada je on objavio slu\u010daj SOA<\/a> (Sigurnosno obavje\u0161tajna agencija Republike Hrvatske) koja je se ticala djelovanja hrvatskih obavje\u0161tajaca u BiH, tako\u0111er je morao i\u0107i odgovarati na pitanja ko su bili njegovi izvori.<\/p>\n \u201eSvaki put kada mi ne\u0161to objavimo institucije nas pozivaju da mi ispri\u010damo ko su nam izvori i odakle nam informacije. Nikada ne provjeravaju na\u0161a saznjanja ili objave\u201c,\u00a0 ka\u017ee Avdi\u0107 i kako je \u201e Zakon o krivi\u010dnom postupku BiH, a imate ga i na entitetskim nivoima, propisao decidno da se novinar ne mo\u017ee saslu\u0161ati u svrhu otkrivanja izvora informacija. Dakle unato\u010d tim jasnim zakonskim odredbama pravosudne institucije nas saslu\u0161avaju.\u201c<\/p>\n