SARAJEVO, 30.11.2021. \u2013 Ve\u0107e prisustvo politi\u010darki u javnom prostoru je i ve\u0107a motivacija drugim \u017eenama da javno istupaju. Kvalitetnijim prezentovanjem \u017eena u medijskim sadr\u017eajima educiramo se i bolje razumijemo pitanja roda i rodne ravnopravnosti. Me\u0111utim, \u017eene u politici moraju same artikulisati svoj glas i ne dozvoliti sebi da budu tek \u201eukras demokratije\u201c, re\u010deno je tokom zavr\u0161ne diskusije o temi (Ne) prisutnost glasova politi\u010darki u medijskom diskursu, koja je odr\u017eana danas u organizaciji Udru\u017eenja BH novinari i u okviru Women\u00b4s Press Foruma.<\/p>\n
Dio novinara i novinarki nemaju nikakvu edukaciju kada je u pitanju rodno senzibilan jezik i te rodne osjetljvosti \u010desto nedostaje, smatra Marko Divkovi\u0107, predsjednik Udru\u017eenja BH novinari.<\/p>\n
\u201eDrugo, znamo da je dio medija strogo strana\u010dki kanalisan i da tu nema nikakvog prostora za demokratiju, a posebno za \u017eene u takvim okvirima. Mo\u017eda bi trebalo umjesto postoje\u0107e zakonske kvote uvesti kvotu 50-50. Nisam optimista da \u0107emo se kao dru\u0161tvo lako odmaknuti od stereotipa, ali mislim da je va\u017eno insistirati na tome da polovina \u017eena bude u zakonodavnim tijelima, bez obzira na pojedina\u010dne izborne rezultate\u201c, ka\u017ee Divkovi\u0107.<\/p>\n
Politi\u010darka Ned\u017eada Avdi\u0107 navela je da obi\u010dno kada govorimo kvotama na listama, ka\u017eemo 40 posto \u017eena, mada to nigdje eksplicitno ne pi\u0161e, nego pi\u0161e 40 posto manje zastupljenog spola: \u201eSmatram da to treba ispravljati jer \u017eene nisu manje zastupljen spol. Kada je rije\u010d o predstavljanju \u017eena u medijima, nije sve uvijek do novinara. Politi\u010darke same trebaju inicirati komunikaciju sa novinarima, a ne samo \u010dekati da novinari njih ne\u0161to pitaju.\u201c<\/p>\n
\u017dene su demografska ve\u0107ina u BiH, ali na\u017ealost, manjina u politi\u010dkom svijetu, istakla je prof.dr. Daniela Jur\u010di\u0107: \u201eMislim da u skorije vrijeme ne\u0107emo do\u010dekati da to bude neki ve\u0107i procenat u\u010de\u0161\u0107a \u017eena od ovog koji sada imamo.\u201c<\/p>\n
Selvedina Sarajli\u0107-Spahi\u0107, zastupnica u Skup\u0161tini ZDK, ka\u017ee da bi novinari trebali raditi na tome da informacije koje plasiraju ne budu obojene stereotipima, a to se, na\u017ealost, \u010desto de\u0161ava: \u201eNakon sjednica Skup\u0161tine novinari obi\u010dno vuku za rukav mu\u0161ke zastupnike da daju izjave, a pored \u017eena samo prolaze.\u201c<\/p>\n
Nedavno istra\u017eivanje je pokazalo da \u017eene na izborima ipak vi\u0161e od mu\u0161karaca glasaju za \u017eene, rekla je prof.dr. Zlatiborka Popov-Mom\u010dinovi\u0107: \u201eNiko ne ka\u017ee da \u017eene trebaju imati prednost samo zato \u0161to su \u017eene, ali rodna ravnopravnost je na\u0161a zakonska obaveza i u to se trebaju uklju\u010diti svi, pa i mediji. Zakon o ravnopravnosti spolova se najvi\u0161e kr\u0161i u BIH.\u201c<\/p>\n
Novinarka Velida Kulenovi\u0107 navela je da su u Gradu Zenici od 31 vije\u0107nika, samo tri \u017eene: \u201eGodine 2016. bilo ih je 5, a 2012. \u010dak 7. Me\u0111u izabranim ministrima trenutno je samo jedna \u017eena, a nema niti jedne \u017eene gradona\u010delnice. Tako\u0111er, do sada nismo imali premijerku \u017eenu. U izbornim procesima je do sada bilo evidentno da su klasi\u010dni mediji bili najbolja platforma za predstavljanje kandidata. Me\u0111utim, danas su tu dru\u0161tvene mre\u017ee i razne druge platforme koje se koriste za politi\u010dki marketing. Stereotipi u medijima kada je u pitanju predstavljanje \u017eena su izuzetno prisutni. Politi\u010darke su nerijetko \u017ertve mizoginih napada putem dru\u0161tvenih mre\u017ea i taj trend je sve vi\u0161e prisutan.\u201c<\/p>\n
Glavna urednica Oslobo\u0111enja Vildana Selimbegovi\u0107 ka\u017ee kako ovaj medij vodi ra\u010duna o tome da se na njihovim stranicama pojavljuju \u201ezdravi\u201c glasovi u javnosti, i to se odnosi i na \u017eene i na mu\u0161karce.<\/p>\n
\u201eRazo\u010daravaju\u0107e je da veliki broj \u017eena svoje odsustvo iz politike pravda partijskim disciplinama i nametanjem volje partija. O politi\u010darkama treba kriti\u010dki misliti, jednako kao i o njihovim mu\u0161kim kolegama\u201c, smatra Selimbegovi\u0107.<\/p>\n
Novinarka Milanka Kova\u010devi\u0107 mi\u0161ljenja je da mnoge politi\u010darke vi\u0161e lukrativno nastupaju u domenu u kome djeluju i slijede konformisti\u010dki pristup, dok urednik portala Bljesak Berislav Juri\u010d postavlja pitanje koliko politika \u017eeli staviti \u017eene na klju\u010dne pozicije u vlasti. On je dodao da mediji nisu krivi za to \u0161to se \u017eene ne predstavljaju kvalitetnije, te kako one same vrlo \u010desto izbjegavaju da daju izjave i intervjue ili ne znaju predstaviti svoj anga\u017eman na zanimljiv na\u010din.<\/p>\n
\u201eNije nikakav problem da mediji podr\u017ee politi\u010darke, ali na\u0161 zadatak nije da bezuslovno podr\u017eavamo bilo koga, bez obzira na spol. Dakle, ako \u017eene nemaju istinski interes da se bave politikom, to je njihov problem. Ako im stranka ne dozvoljava da do\u0111u do izra\u017eaja i da zastupaju svoje ideje, onda neka promijene stranku. Mi jesmo patrijarhalno dru\u0161tvo, ali \u017eene moraju same za sebe da se bore i da ne o\u010dekuju da \u0107e imati neku prednost samo zato \u0161to su \u017eene\u201c, rekla je Sla\u0111ana Ja\u0161arevi\u0107, novinarka BN TV.<\/p>\n
Una Har\u010din, ministrica u Ministarstvu pravosu\u0111a i uprave pri Vladi TK, jedina je \u017eena u Vladi Tuzlanskog kantona i najmla\u0111i \u010dlan Vlade.<\/p>\n
\u201eKada dobijete odre\u0111enu funkciju, onda treba da radite svoj posao i da se posvetite tome. U tom kontekstu i mediji su zainteresovani za ono \u0161to radite i trebate davati izjave. Mislim da puno zavisi od toga kako se same \u017eene tu postave. Moramo same da artikuli\u0161emo svoj glas, jer \u010dinjenica jeste da \u017eene sebi vrlo \u010desto dopu\u0161taju da budu ukras demokratije. Smatram da treba uvesti zakonski cenzus kada su izvr\u0161ne pozicije u pitanju\u201c, ka\u017ee Har\u010din.<\/p>\n
Sne\u017eana Ru\u017ei\u010di\u0107, na\u010delnica Op\u0161tine Jezero, smatra da je veoma va\u017eno da politi\u010darke imaju medijski prostor: \u201eSmatram da mediji daju dovoljno prostora za ono \u0161to treba da se \u010duje i mislim da \u017eene trebaju same zauzeti odre\u0111enu poziciju u medijskom prostoru. Treba da budemo hrabre, da se odva\u017eimo i da pri\u010damo o onome \u0161to je zna\u010dajno u na\u0161im politikama.\u201c<\/p>\n
Zastupnica u Skup\u0161tini HNK Milica Pehar (HDZ) istakla je da su \u017eene u bh. dru\u0161tvu generalno potcijenjene: \u201eTe\u017ee dolaze na izborne liste i jo\u0161 te\u017ee prolaze. \u0160to je politi\u010dka razina vi\u0161a, \u017eena je sve manje. U medijima \u017eene nemaju dovoljnu zastupljenost, a mediji ne \u010dine mnogi kako bi se polo\u017eaj \u017eena promijenio. Obavezne kvote na listama nisu dovoljne, potrebno je djelovati u vi\u0161e smjerova.\u201c<\/p>\n
Moramo imati na umu da neke \u017eene tek ulaze u politiku, a neke su ve\u0107 profilirane i imaju daleko ve\u0107e kapacitete u tome, ka\u017ee Ana Kotur-Erki\u0107, stru\u010dna saradnica u Povjerenstvu za za\u0161titu ljudskih prava pri Skup\u0161tini BDBiH: \u201eNe mo\u017eemo imati osu\u0111iva\u010dki aspekt prema \u017eenama u politici jer ne poznajemo njihov razvojni put i sve ono kroz \u0161ta su pro\u0161le na tom putu. Kvota kao takva jeste va\u017ena, ali ona nije su\u0161tinska. Da li bi bilokoji mu\u0161karac u izbornom procesu pristao da ustupi svoje mjesto \u017eeni? Mislim da svi znamo odgovor na to pitanje.\u201c<\/p>\n
Dana\u0161nja debata u kojoj je sudjelovalo vi\u0161e od 35 u\u010desnika organizovana je u okviru Women\u00b4s Press Foruma, neformalnog oblika organizovanja i djelovanja novinarki i politi\u010darki sa ciljem pove\u0107anja prisustva \u017eena u javnom prostoru i medijima, te njihovoj ve\u0107oj zastupljenosti u organima izvr\u0161ne i zakonodavne vlasti.<\/p>\n
Women\u00b4s Press Forum se odr\u017eava uz finansijsku podr\u0161ku Ambasade Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Bosni i Hercegovini. Prema rije\u010dima Alyson Algeo, slu\u017ebenice za odnose s javno\u0161\u0107u Ambasade SAD-a u BiH, ovakve debate prilika su da novinarke i politi\u010darke do\u0111u do zajedni\u010dkih rje\u0161enja za pobolj\u0161anje prisutnosti \u017eena u politici u javnom prostoru.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
SARAJEVO, 30.11.2021. \u2013 Ve\u0107e prisustvo politi\u010darki u javnom prostoru je i ve\u0107a motivacija drugim \u017eenama da javno istupaju. Kvalitetnijim prezentovanjem \u017eena u medijskim sadr\u017eajima educiramo se i bolje razumijemo pitanja roda i rodne ravnopravnosti. Me\u0111utim, \u017eene u politici moraju same artikulisati svoj glas i ne dozvoliti sebi da budu tek \u201eukras demokratije\u201c, re\u010deno je tokom […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":35671,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1200],"tags":[],"class_list":["post-35670","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news_sarajevo"],"acf":[],"yoast_head":"\n