Jo\u0161 uvijek je nemogu\u0107e sagledati sve posljedice ukidanja programa podr\u0161ke Ameri\u010dke agencije za me\u0111unarodni razvoj (USAID) za medije u BiH. Jasno je da desetine novinara i novinarki ostaju bez posla ili povremenih anga\u017emana, da su pojedine redakcije pred ga\u0161enjem ili zna\u010dajno smanjuju svoje aktivnosti, te da je Udru\u017eenje BH novinari ostalo bez sredstava za pru\u017eanje pomo\u0107i novinarima i novinarkama u 21 predmetu na sudovima.<\/p>\n
D\u017eenana Ala\u0111uz, direktorica fondacije Infohouse, koja je izdava\u010d portala Interview.ba, ka\u017ee da su s prestankom pomo\u0107i USAID-a trajno propale neke novinarske pri\u010de.<\/p>\n
\u201cTek s ukidanjem ameri\u010dkih fondova postala sam svjesna koliko se na\u0161e dru\u0161tvo oslanjalo na podr\u0161ku ameri\u010dke Vlade, uklju\u010duju\u0107i i nas iz nevladinog sektora. Na\u0161a fondacija pretrpjela je gubitak finansiranja mnogih dobrih projekata i inicijativa, posebno onih posve\u0107enih antikorupcijskim aktivnostima, koje nikada nisu, niti \u0107e biti, finansirane od dr\u017eave i njenih funkcionera koji su i sami \u010desto predmet na\u0161ih istra\u017eivanja\u201d, ka\u017ee Ala\u0111uz.<\/p>\n
U pojedinim medijima su morali otpustiti zaposlene.<\/p>\n
\u201cMi smo otpustili pet ljudi, \u0161to je prakti\u010dno pola. Ovo \u0161to je ostalo ni u kom slu\u010daju ne mo\u017ee pokriti na\u0161 uobi\u010dajeni na\u010din rada i sada je sve neizvjesno. Vidje\u0107emo\u201d, pri\u010da vlasnik jednog od medija sa sjedi\u0161tem u Republici Srpskoj. Tra\u017ei da ne objavljujemo njegov identitet jer mu prijete inspekcijski nadzori kao \u201cagentu stranog uticaja\u201d ili progon kroz medije bliske vlastima.<\/p>\n
Sli\u010dno tra\u017ee i drugi mediji sa sjedi\u0161tem u RS ili odbijaju da govore o problemima u kojima su se na\u0161li. Nagla\u0161avaju da od februara nisu anga\u017eovali vanjske saradnike i saradnice, da su na korak od toga da rade bez plate kako bi sa\u010duvali medij. Izostanak podr\u0161ke kroz programe USAID-a, govore, do\u0161ao je u najgorem trenutku, i to nakon kriminalizacije klevete u Republici Srpskoj te usvajanja \u201czakona o agentima stranog uticaja\u201d.<\/p>\n
Otkazi, rezanje plata i programskih aktivnosti<\/strong><\/p>\n Povla\u010denje podr\u0161ke kroz USAID uticalo je na rad civilnog sektora i medijskih udru\u017eenja. Udru\u017eenje BH novinari su od USAID-a i njihovih medijskih projekata imali podr\u0161ku za besplatnu pravnu pomo\u0107 i za izradu Strategije za uspostavu odr\u017eivog fonda za odbranu novinara, ali su te aktivnosti zaustavljene kada su bili na korak od finaliziranja projekta, govori generalna tajnica Udru\u017eenja BH novinari Borka Rudi\u0107.<\/p>\n Trenutno imaju otvoren 21 slu\u010daj odbrane novinara pred sudovima \u2013 17 za klevetu kod osnovnih i kantonalnih sudova, 3 apelacije pred Ustavnim sudom BiH i jednu predstavku kod Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.<\/p>\n \u201cRadi se uglavnom o SLAPP tu\u017ebama i neizmjerno je va\u017eno da nastavimo raditi s njima. Osim toga, sada smo uklju\u010deni i u krivi\u010dne istrage za klevetu u RS. Na\u0161i advokati idu s novinarima na davanje izjava, \u0161to je jako va\u017eno jer se mo\u017ee desiti da na osnovu tih izjava novinari postanu osumnji\u010deni, ali se pla\u0161imo da ne\u0107emo biti u stanju da odgovorimo na sve zahtjeve\u201d, ka\u017ee Rudi\u0107.<\/p>\n Nagla\u0161ava da udru\u017eenje razgovara s nekoliko organizacija od kojih o\u010dekuju podr\u0161ku, ali da bh. vlasti ne zanimaju novinari i novinarska udru\u017eenja.<\/p>\n \u201cMi smo nedavno aplicirali za grant od 7.000 KM kod Ministarstva za ljudska prava u Vije\u0107u ministara BiH i odbijeni smo uz obrazlo\u017eenje da se ne bavimo ljudskim pravima. Mislim da ljudi u na\u0161im institucijama nemaju svijest o zna\u010daju medija\u201d, zaklju\u010duje Rudi\u0107.<\/p>\n Kristina Spaji\u0107 Peri\u0107, glavna urednica na portalu Istina.media, ka\u017ee da se posljedice osjete i u sadr\u017eaju i radu medijskih organizacija.<\/p>\n \u201cNemam egzaktnih podataka u kojoj mjeri se sve to doga\u0111a, no prema informacijama koje imam \u2013 otkaza je bilo, a na\u017ealost \u0107e ih biti i dalje. Kao posljedicu ga\u0161enja projekata vidim i sve \u2018tanji\u2019 medijski sadr\u017eaj portala \u2013 na\u017ealost, egzistencijalna borba i smanjen broj novinara \u010dine svoje\u201d, ka\u017ee Spaji\u0107 Peri\u0107.<\/p>\n Iz redakcije Zurnal.info najavljuju smanjenje operacija. Dva glavna projekta\u00a0Centra za razvoj medija i analize (CRMA), \u017durnal i Pratimotendere, su zna\u010dajno podr\u017eavani kroz sredstva USAID-a, obja\u0161njava Eldin Kari\u0107, jedan od urednika portala Zurnal.info.<\/p>\n \u201cPrestankom te podr\u0161ke poprili\u010dno je usporen na\u0161 rad. Zbog kompleksnosti projekata i obima poslova koje je CRMA provodila, vrlo smo rijetko preuzimali ili aplicirali za projekte kod drugih donatora, tako da smo se na\u0161li u situaciji da moramo smanjiti na\u0161e aktivnosti. Naravno, mi nemamo namjeru odustajati i oni koji su se prerano radovali bit \u0107e razo\u010darani\u201d, ka\u017ee Kari\u0107.<\/p>\n Isti\u010de da istra\u017eiva\u010dki mediji u BiH godi\u0161nje dobijaju najvi\u0161e milion i po eura, uglavnom od stranih donatora, a najvi\u0161e pola tog iznosa dolazi od USAID-a.<\/p>\n Nasuprot tome, smatra da javni servisi i provladini mediji gra\u0111ane ko\u0161taju stotinu puta vi\u0161e, a pritom pru\u017eaju znatno manju korist u odnosu na informacije koje donosi mala grupa istra\u017eiva\u010dkih medija.<\/p>\n \u201cOdlaskom USAID-a ostaje neupitna finansijska stabilnost re\u017eimskih medija i javnih servisa koji su postali svrha sami sebi jer u bud\u017eetu uvijek ima para da se plati prikrivanje kriminala i \u0161irenje mr\u017enje me\u0111u narodima. Oni koji otkrivaju korupcijske afere i informi\u0161u javnost do koje je mjere car go, oni su dovedeni u vrlo te\u0161ku situaciju. Doma\u0107im korumpiranim politi\u010darima mi ne trebamo i rado bi se oni nas rije\u0161ili\u201d, govori on.<\/p>\n Milica Samard\u017ei\u0107 iz Udru\u017eenja Umbrella, koje okuplja 13 neprofitnih medija fokusiranih na istra\u017eiva\u010dko novinarstvo, ka\u017ee da ve\u0107 sada bilje\u017ee otkaze, rezanje plata i programskih aktivnosti, a kod pojedinih redakcija se ozbiljno razmatra ga\u0161enje ili prelazak na volonterski rad, \u0161to nije dugoro\u010dno odr\u017eivo.<\/p>\n \u201cIako su ovi mediji pokazali nevjerovatnu otpornost u prethodnim krizama, osje\u0107aj napu\u0161tenosti i nesigurnosti sada prevladava. Osim finansijskih izazova, prisutna je i moralna demotivacija, jer se povla\u010denje jednog od klju\u010dnih me\u0111unarodnih partnera do\u017eivljava kao politi\u010dki signal slabljenja podr\u0161ke demokratskim vrijednostima\u201d, ka\u017ee Samard\u017ei\u0107.<\/p>\n Dodaje da \u0107e se u mjesecima koji dolaze te posljedice dodatno produbiti i da \u0107e najvi\u0161e ispa\u0161tati teme koje zahtijevaju vrijeme, resurse i hrabrost: istra\u017eiva\u010dko novinarstvo, borba protiv korupcije, pra\u0107enje zloupotreba mo\u0107i, kr\u0161enja ljudskih prava, rodno zasnovano nasilje, okoli\u0161na pitanja i sve \u0161to ne donosi klikove, ali doprinosi odgovornosti institucija i informiranosti gra\u0111ana.<\/p>\n \u201cNezavisni mediji, posebno oni koji djeluju izvan velikih gradova i glavnih tokova, ostali su bez jedne od rijetkih pouzdanih linija finansijske podr\u0161ke koja nije bila vezana za komercijalne, politi\u010dke ili partikularne interese. Radi se o onom dijelu medijskog prostora koji je najosjetljiviji, ali i najva\u017eniji za zdravlje demokratskog dru\u0161tva: lokalni portali, istra\u017eiva\u010dke redakcije, zajedni\u010dke produkcije, tematski specijalizirani mediji\u201d, govori Samard\u017ei\u0107.<\/p>\n Kako je izgledala podr\u0161ka USAID-a medijima u BiH<\/strong><\/p>\n USAID medije u BiH podr\u017eava vi\u0161e od 25 godina kroz projekte koje su implementirale razli\u010dite organizacije. Prema dostupnim podacima, USAID je tokom cijelog tog perioda bio jedan od najve\u0107ih donatora za medije. Posljednji prekinuti projekat podr\u0161ke za medije, pokrenut 2022. godine, vrijedan 10 miliona dolara, implementirala je organizacija Internews. Prije toga, u periodu od 2017. do 2022. godine, USAID-ov medijski projekat u vrijednosti od oko 5 miliona dolara provodio je Centar za promociju civilnog dru\u0161tva (CPCD). Jo\u0161 ranije, od kraja 2010. godine, Internews je sprovodio petogodi\u0161nji program \u201cJa\u010danje nezavisnih medija u Bosni i Hercegovini\u201d (SIM), vrijedan 5,7 miliona dolara, gdje je jedan od lokalnih partnera bio i Mediacentar.<\/p>\n Na javne pozive za redakcije i pojedince, koje je Internews, kao implementator prekinutog USAID-ovog programa pomo\u0107i, raspisivao, prijavljivalo se uvijek izme\u0111u 50 i 100 zainteresovanih. Uz te povremene korisnike, bilo je 15-tak medija koje je Internews smatrao partnerima i radio s njima na ja\u010danju finansijske odr\u017eivosti. Biv\u0161i uposlenici Internewsa u BiH poja\u0161njavaju da je u proteklom periodu podr\u0161ka medijima pru\u017eana u skladu s potrebama svakog medija ponaosob.<\/p>\n \u201cRadili smo na proizvodnji sadr\u017eaja, ali i na digitalizaciji, multimediji, samoodr\u017eivosti, unutra\u0161njem ustroju, pra\u0107enju sveobuhvatne analitike, kori\u0161tenju vje\u0161ta\u010dke inteligencije, razvoju marketinga, monetizaciji\u2026 Bili su to vrlo \u017eivi konsultativni dvosmjerni procesi s ciljem organskog rasta. Niko od njih nije bio pred ga\u0161enjem, ali sada su mnogi zaustavljeni u razli\u010ditim fazama razvoja. Osim stalnih partnera, desetine medija su se javljale na na\u0161e javne pozive \u2026 i sve je to sada stalo\u201d, ka\u017ee jedan od zaposlenika Internewsa.<\/p>\n Posljednjih nekoliko godina mediji iz BiH imali su pristup i regionalnom USAID projektu pokrenutom 2018. godine, koji je obuhvatio Crnu Goru, Kosovo, Sjevernu Makedoniju i Srbiju, a koji je tako\u0111e implementirao Internews.<\/p>\n U medijskoj zajednici postoje i oni koji nisu zadovoljni na\u010dinom raspodjele sredstava medijima putem strane podr\u0161ke, uklju\u010duju\u0107i i USAID. Pojedini smatraju da raspodjela nije uvijek bila fer i da su rezultati nekad bili upitni, te da je mnogo vi\u0161e novca i\u0161lo nevladinim organizacijama, a ne medijima. Kriti\u010dke stavove naro\u010dito imaju predstavnici medija koji se finansiraju kroz marketing.<\/p>\n Berislav Juri\u010d, novinar iz Mostara, smatra da je prekid podr\u0161ke USAID-a jo\u0161 jedan udarac na novinarstvo u BiH, ali iznosi i kriti\u010dki stav prema na\u010dinu na koji su strane donacije uticale na medijsku scenu u BiH. Govori da je dio tih sredstava zavr\u0161avao i u rukama onih koji su zloupotrebljavali novinarstvo i smatra da \u0107e mo\u017eda blokiranje donacija isklju\u010divo za pisanje, a ne razvijanje odr\u017eivog medijskog biznisa, \u201co\u010distiti medijsku scenu\u201d.<\/p>\n \u201cNa\u017ealost, mnogi su mediji, napuhani donacijama, s visoka gledali medije koji su se gr\u010devito borili na tr\u017ei\u0161tu, bore\u0107i se za zalogaje od marketin\u0161kih kola\u010da. Oni kojima je na prvom mjestu bio medijski biznis ne\u0107e osjetiti zavrtanje nov\u010dane slavine\u201d, ka\u017ee Juri\u010d.<\/p>\n U USAID-u su bili svjesni rizika finansijske pomo\u0107i medijima, ali su znali i za\u0161to to rade.\u00a0U jednom izvje\u0161taju USAID-a iz 2016. godine\u00a0pi\u0161e da bi \u201cneograni\u010deno finansiranje moglo dati manje ambiciozne rezultate, ali bi, osloba\u0111anjem medijskih organizacija od tereta borbe za opstanak i obaveza prema odre\u0111enim programima, pomo\u0107 USAID-a mogla osloboditi njihove kapacitete i podsta\u0107i inovacije i nezavisnost.\u201d Istovremeno se prepoznaje i to da nedostatak finansijskog pritiska mo\u017ee smanjiti motivaciju medijskih organizacija da dopru do nove publike i proizvode bolje novinarstvo.<\/p>\n Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa<\/strong><\/p>\n Pored obustave podr\u0161ke medijima kroz USAID, odlukama nove ameri\u010dke administracije mogle bi biti uga\u0161ene i redakcije Glasa Amerike, koji emituje program na 48 jezika, uklju\u010duju\u0107i i za Bosnu i Hercegovinu, i Radija Slobodna Evropa, koji emituje program u 27 zemalja na 23 jezika, te ima redakciju i u Sarajevu. Glas Amerike je obustavio emitovanje, a oni koji su radili honorarno su prakti\u010dno ostali bez anga\u017emana.<\/p>\n \u201cSud je suspendovao odluku Trumpove administracije, ali to ne zna\u010di kraj muka za Slobodnu Evropu. Nejasno je kako \u0107e se sve zavr\u0161iti. Prazninu koju iza sebe ostavlja Radio Slobodna Evropa popuni\u0107e neko drugi, s druga\u010dijom uredni\u010dkom politikom. Ne bih se za\u010dudio da, naprimjer, Rusija pove\u0107a svoje prisustvo\u201d, govori Nenad Peji\u0107, nekada\u0161nji direktor Radija Slobodna Evropa.<\/p>\n Ka\u017ee da ga posebno brinu ljudi koji rade u Slobodnoj Evropi i koji su pobjegli od diktatorskih re\u017eima, a sada se moraju vratiti ku\u0107i.<\/p>\n \u201cTo je vi\u0161e od stotinu novinara i novinarki koje ra\u0161irenih ruku \u010dekaju sigurnosne slu\u017ebe Rusije, Bjelorusije, Irana, Afganistana, Pakistana, zemalja Centralne Azije i tako dalje\u201d, ka\u017ee Peji\u0107.<\/p>\n Dodaje da se medijska situacija u BiH pogor\u0161ala i bez odlaska ameri\u010dke podr\u0161ke, te da je sasvim sigurno da \u0107e nedostatak grantova dodatno ote\u017eati, ako ne i potpuno ugasiti neke medije, \u0161to se posebno odnosi na istra\u017eiva\u010dko novinarstvo.<\/p>\n Mogu\u0107e mjere i alternativni izvori prihoda<\/strong><\/p>\n Da li \u0107e profesionalni i nezavisni mediji uspjeti da se prestroje, organiziraju i prona\u0111u alternativne izvore finansiranja, trenutno je glavno pitanje, smatra Almedin \u0160i\u0161i\u0107, glavni i odgovorni urednik Valterportal.ba.<\/p>\n \u201cU protivnom, BiH bi se mogla suo\u010diti s ozbiljnom erozijom medijskih sloboda i ta\u010dnih i kvalitetnih informacija dostupnih gra\u0111anima i, jednako bitno, otvara se prostor za sna\u017eniji ulazak stranih malignih uticaja u na\u0161u zemlju poput ma\u0111arskog, ruskog i kineskog, koji su ve\u0107 umnogome etablirani u entitetu Republika Srpska\u201d, ka\u017ee \u0160i\u0161i\u0107.<\/p>\n Spaji\u0107 Peri\u0107 smatra da postoji rizik ve\u0107eg uticaja isto\u010dnih donatora koji mo\u017eda ne bi blagonaklono gledali na bavljenje medija ljudskim pravima, pravima manjinskih grupa i korupcijom.<\/p>\n \u201cIskreno mislim da \u0107e iz ovoga najvi\u0161e profitirati doma\u0107i politi\u010dari jer sada slabe mediji koje nisu mogli kontrolirati, a one druge svejedno kontroliraju\u201d, zaklju\u010duje Spaji\u0107 Peri\u0107.<\/p>\n Eldin Kari\u0107 upozorava da \u0107e trebati vremena da se prona\u0111u novi na\u010dini podr\u0161ke istra\u017eiva\u010dkom novinarstvu, da su i drugi donatori zate\u010deni trenutnim stanjem, ali da bi ga\u0161enje bilo kojeg od medija bio ogroman gubitak za dru\u0161tvo.<\/p>\n U nedostatku sredstava, jedan broj medija je putem platforme Patreon pozvao gra\u0111ane da ih podr\u017ee i neki su uspjeli pojedine honorare isplatiti od tog novca, ali se ispostavilo da to nije stalan i pouzdan prihod.<\/p>\n \u201cNama treba sistemsko rje\u0161enje kako da se dio javnih sredstava, poput dobiti Lutrije ili sli\u010dno, distribuira po\u0161teno me\u0111u organizacijama od koristi za dru\u0161tvo. Ali, na\u017ealost, mislim da niko u BiH, a to zna\u010di i sami gra\u0111ani, uop\u0161te ne razmi\u0161lja o zna\u010daju nezavisnih medija kao organizma koji treba novac da bi mogao funkcionisati na du\u017ei period. Obzirom da \u017eivimo u stalnoj prijetnji sukobom i na ivici egzistencije, razumijem za\u0161to su ljudi okrenuti sebi i kako pre\u017eivjeti dan za danom\u201d, ka\u017ee Ala\u0111uz.<\/p>\n Samard\u017ei\u0107 govori da Umbrella zagovara uspostavljanje fonda za medijski pluralizam na nacionalnom nivou, fleksibilniji pristup donatora koji bi prepoznavao potrebu za institucionalnom podr\u0161kom umjesto isklju\u010divo projektnog finansiranja, uvezivanje medija s dijasporom i filantropskim modelima koji bi omogu\u0107ili stabilnije izvore prihoda, te zajedni\u010dku produkciju i resursna udru\u017eivanja kao odgovor na smanjenje kapaciteta pojedina\u010dnih redakcija.<\/p>\n \u201cVjerujemo da izlaz postoji, ali je va\u017eno da svi akteri koji vjeruju u slobodno, profesionalno i odgovorno novinarstvo prepoznaju da je trenutak za zajedni\u010dku akciju upravo sada\u201d, ka\u017ee ona.<\/p>\n Zbog ukidanja ameri\u010dke pomo\u0107i, medijske organizacije u Evropi pozivaju Evropsku uniju da usmjeri ve\u0107u podr\u0161ku medijima.<\/p>\n Ferdinand Koenig, \u0161ef komunikacija i glasnogovornik Delegacije Evropske unije u BiH, ka\u017ee da Evropska unija prati de\u0161avanja u sektoru medija i civilnog dru\u0161tva u BiH i da se posljedice povla\u010denja i obustavljanja ve\u0107ine programa ameri\u010dke pomo\u0107i osje\u0107aju \u0161irom svijeta.<\/p>\n \u201cIako je EU jedan od klju\u010dnih aktera me\u0111unarodne pomo\u0107i, te zajedno sa svojim dr\u017eavama \u010dlanicama i najve\u0107i donator u Bosni i Hercegovini, EU ne mo\u017ee popuniti prazninu koja \u0107e ostati iza povla\u010denja SAD-a. Ipak, va\u017eno je naglasiti \u2013 posebno u ovom trenutku \u2013 da se EU ne\u0107e povu\u0107i iz svojih vlastitih obaveza. Bili smo i ostajemo pouzdan i odgovoran partner\u201d, govori Koenig.<\/p>\n Ka\u017ee da \u0107e EU u BiH nastaviti pru\u017eati podr\u0161ku novinarima i medijskim radnicima i nastaviti pratiti situaciju i dostupne resurse za podr\u0161ku nezavisnim medijima, uklju\u010duju\u0107i putem Evropskog instrumenta za ljudska prava i demokratiju, Programa za civilno dru\u0161tvo i medije, kao i drugih izvora finansiranja.<\/p>\n <\/p>\n