Za\u0161tita prava i sigurnosti novinara, kao i medijskih sloboda uop\u0161te, zahtijevaju posve\u0107enost i proaktvno djelovanje ne samo novinarskih udru\u017eenja i medijskih sindikata, ve\u0107 i samih novinara, urednika, snimatelja, fotoreportera… i drugih medijskih radnika. Poznavanje prava i sloboda novinara i drugih medijskih radnika, koja u\u017eivaju za\u0161titu zakona i pravnih dokumenata dr\u017eava Zapadnog Balkana, kao i niza me\u0111unarodnih pravnih akata i konvencija,\u00a0 osnovni je uslov za njihovu za\u0161titu i stvaranje kulture po\u0161tovanja medijskih sloboda.Novinarska prava i medijske slobode izvedeni su iz \u010dlana 10. Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji glasi:\u201eSvako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu mi\u0161ljenja i slobodu primanja i preno\u0161enja informacija i ideja, bez mije\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj \u010dlan ne sprje\u010dava dr\u017eave da zahtijevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija.<\/p>\n
Ostvarivanje ovih sloboda, budu\u0107i da uklju\u010duje obaveze i odgovornosti, mo\u017ee podlijegati takvim formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili sankcijama predvi\u0111enim zakonom i koje su neophodne u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, spre\u010davanja nereda ili zlo\u010dina, za\u0161tite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja \u0161irenja povjerljivih informacija ili u interesu o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti suda\u201c.<\/p>\n
Ekonomski opstanak i nezavisnost medija ne smiju ugro\u017eavati ni dr\u017eava, ni bilo koje druge javne i privatne kompanije ili organizacije. Prijetnja ekonomskim sankcijama je neprihvatljiva u demokratskim dru\u0161tvima, a dr\u017eava mora osigurati zakonsku za\u0161titu medija u slu\u010dajevima vr\u0161enja ekonomskih prtisaka i\/ili poku\u0161aja \u201eucjenjivanja\u201c medija kroz finansiranje iz javnih bud\u017eeta, marketin\u0161ke aktivnosti ili pla\u0107eno javno ogla\u0161avanje. Privatne kompanije moraju po\u0161tovati nezvisnost medija i uzdr\u017eavati se od vr\u0161enja pritisaka i poku\u0161aja brisanja granice izme\u0111u reklame i novinarskog sadr\u017eaja.<\/p>\n
Sve dr\u017eave du\u017ene su osigurati medijima u\u017eivanje pune za\u0161tite nezavisnog sudstva i vlasti u obavljanju svoga posla. To se naro\u010dito odnosi na odbranu novinara i drugog redakcijskog osoblja od fizi\u010dkih napada i maltretitanja. Pravosudni organi moraju pa\u017eljivo istra\u017eivati i ka\u017enjavati svako kr\u0161enje tih prava, kao i prijetnje uskra\u0107ivanjem tih prava.<\/p>\n
Cenzura mora biti apsolutno zabranjena. Moraju postojati garancije da je nezavisno novinarstvo u svim medijima slobodno od progona, pritisaka i politi\u010dkog ili regulatornog mije\u0161anja vlasti. \u0160tampani i online mediji ne bi smjeli biti obuhva\u0107eni propisima o izdavanju dr\u017eavnih dozvola.<\/p>\n
Od odgovornih medija i novinara o\u010dekuje se tako\u0111e da po\u0161tuju i prava autora \u010dija djela su koristili, bilo da se radi o autorskim djelima ili o srodnim pravima. To su osnovna prava za ljudsko stvarala\u0161tvo. Ona pru\u017eaju autorima podsticaj u obliku priznanja i nov\u010danih naknada, s jedne strane, a s druge strane pru\u017eaju im i odre\u0111enu sigurnost da se njihova djela mogu distribuirati bez bojazni od neovla\u0161\u0107enog umno\u017eavanja. Osnov za za\u0161titu autorskih prava nalazi se u zakonu o autorskom pravu i srodnim pravima, ali i u kodeksu novinarske etike i profesionalnog postupanja medija i novinara. On daje pravo vlasniku, koje je imovinske prirode, da odobri ili zabrani kori\u0161tenje svog djela na bilo koji na\u010din.<\/p>\n
U praksi ova djela jo\u0161 nisu za\u0161ti\u0107ena na odgovaraju\u0107i na\u010din, jer prava njihove distribucije, kori\u0161tenja i pokazivanja javnosti se zloupotrebljavaju u medijima. Mediji mogu koristiti razumne sa\u017eetke s ograni\u010denim citatima, materijale iz drugih publikacija ili nosilaca autorskih prava, bez izri\u010dite dozvole za to, sve dok je izvor nazna\u010den na odgovaraju\u0107i na\u010din. Zna\u010dajna upotreba ili reprodukcija materijala za\u0161ti\u0107enog autorskim pravima zahtijeva izri\u010ditu dozvolu vlasnika autorskoga prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.<\/p>\n
Privatni i porodi\u010dni \u017eivot politi\u010dkih li\u010dnosti i javnih slu\u017ebenika treba biti za\u0161ti\u0107en od medijskog izvje\u0161tavanja prema \u010dlanu 8. Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ipak, informacija o njihovom privatnom \u017eivotu mo\u017ee biti iznesena kada je od direktnog javnog zna\u010daja za na\u010din na koji su obavljali ili obavljaju svoje funkcije, nastoje\u0107i da se izbjegne nepotrebna \u0161teta za tre\u0107a lica ( djecu javnih i poliit\u010dkih li\u010dnosti, ostale \u010dlanove njihovih prodica\u2026).<\/p>\n
U kori\u0161tenju prava na uplitanje u privatni \u017eivot politi\u010dara i javnih osoba radi javnog interesa, \u201einteres javnosti\u201c se treba razumjeti na na\u010din kako je on definiran kodeksom novinarske etike: \u201ekao postupak i\/li informacija kojima je namjera pomo\u0107i javnosti u dono\u0161enju li\u010dnog mi\u0161ljenja i odluka o pitanjima i doga\u0111ajima, uklju\u010duju\u0107i i napore otkrivanja krivi\u010dnog djela ili prekr\u0161aja, te sprije\u010diti zavo\u0111enje javnosti nekom izjavom ili postupkom pojedinca ili organizacije\u201c. Interes javnosti, u smislu objavljivanja informacija iz privatnog \u017eivota javnih li\u010dnosti, novinari i urednici trebaju procjenjivati i utvr\u0111ivati u svakom pojedina\u010dom slu\u010daju.<\/p>\n
Isto tako, kada politi\u010dke ili javne li\u010dnosti privla\u010de pa\u017enju javnosti na dijelove svog privatnog \u017eivota, mediji imaju pravo da te segmente \u201eizlo\u017ee nadziranju\u201c odnosno koriste u medijskim sadr\u017eajima i o tome obavje\u0161tavaju javnost. Obrade tema, koje uklju\u010duju li\u010dne tragedije, bi\u0107e obzirno tretirane, a pogo\u0111enim li\u010dnostima \u0107e se pri\u0107i diskretno i sa saosje\u0107anjem.<\/p>\n
Za\u0161tita novinarskih izvora i pravo novinara na kori\u0161tenje neimenovanih izvora informacija moraju se stiktno po\u0161tovati. Pretrage redakcija i drugih prostora kojima se novinari slu\u017ee, kao i prislu\u0161kivanje i presretanje novinarskih razgovora sa ciljem da se idetifikuju novinarski izvori ili da se naru\u0161i povjerljivost ure\u0111iva\u010dkog procesa u medijima, neprihvatljivi su u demokratskim dru\u0161tvima.<\/p>\n
\u010cak i u situacijama kada se \u017eeli osigurati posebna za\u0161tita novinara, agencije ili pravosudne institucije koje provode zakon ne bi trebale zahtijevati od medijskih profesionalaca da im ustupe informacije ili materijal (npr. zabilje\u0161ke, fotografije, audio ili video zapise) koji su sakupljeni u kontekstu pokrivanja kriznih situacija, niti bi takav materijal smio biti zaplijenjen kako bi se koristio u pravnim procedurama. Svaki izuzetak kod ovih na\u010dela bio bi protivan \u010clanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i relevantnim slu\u010dajevima Zakona o Evropskom sudu za ljudska prava.<\/p>\n
Sloboda kritike javnih zvani\u010dnika daje novinarima i medijima mogu\u0107nost javnog nadoza nad radom javnih slu\u017ebenika i javnih osoba uop\u0161te. Politi\u010dari, javni zvani\u010dnici i druge javne osobe \u201edobrovoljno\u201c su odlu\u010dile ste\u0107i povjerenje javnosti i prihvatile su da budu izlo\u017eene javnoj politi\u010dkoj debati. Stoga su predmet neposrednog javog nadzora i potencijalno velike i zna\u010dajne kritike u medijima zbog na\u010dina na koji su obavljali ili obavljaju svoje du\u017enosti. Na taj na\u010din mediji doprinose transparentnosti i odgovornom obavljanja funkcija, te za\u0161titi slobode politi\u010dke debate i javanog propitivanje tema od zna\u010daja za \u017eivot gra\u0111ana.<\/p>\n
Politi\u010dari ne treba da u\u017eivaju ve\u0107u za\u0161titu javnog ugleda i drugih prava od ostalih pojedinaca, i stoga ne bi trebale postojati te\u017ee zakonske sankcije protiv novinara i medija ukoliko kritikuju i kroz medijske sadr\u017eaje izlo\u017ee sudu javnosti politi\u010dare i javne li\u010dnosti. Ovaj princip se tako\u0111e primjenjuje na javne slu\u017ebenike; izuzeci se smiju dopustiti jedino gdje su zaista neophodni kako bi omogu\u0107ili javne slu\u017ebenike da obavljaju svoje funkcije na pravi na\u010din (kao na primjer u pravosu\u0111u).<\/p>\n
Novinarima i medijskim radnicima kao i svim ostalim zaposlenim garantuju se prava koja proisti\u010du iz radnog odnosa. Pojedina\u010dna prava iz radnog odnosa su: pravo na rad, zabrana diskriminacije, za\u0161tita u radnoj sredini, pravo na odgovaraju\u0107e uslove rada, pravi\u010dna naknada, pravo sindikalnog organizovanja i djelovanja, pravo kolektivnog pregovaranja, pravo radnika na informaciju i konsultacije i posebna za\u0161tita odre\u0111enih kategorija radnika: djece i mladih, \u017eena, pripadnika ranjivih i manjinskih grupa, radnika migranata, itd\u2026<\/p>\n
Pojedina\u010dna prava iz radnog odnosa za\u0161ti\u0107ena su razli\u010ditim vrstama zakona, a najdirektnije zakonom o radu koji se odnosi na obaveze poslodavca da sa novinarima i medijskim radnicima zaklju\u010de ugovor o radu, da im prema tom ugovoru vr\u0161e uplate za zdravstveno i penziono osiguranaje, da njihovo radno vrijeme ne smije biti du\u017ee od onog koje je predvi\u0111eno zakonom, ne smije im se uskratiti pravo na godi\u0161nji odmor, na pla\u0107eno odsustvo, ne smije im se isplatiti plata manja od ugovorene, dakle, garantuju im se sva prava kao i ostalim zaposlenim gra\u0111anima u jednoj dr\u017eavi.<\/p>\n
Pravo na slobodan pristup informacijama smatra se klju\u010dnim osloncem izgradnje demokratskog dru\u0161tva u kojem je pravo javnosti na informacije definisano kao vrhunski princip djelovanja vlasti na svim nivoima. Ono po\u010diva na na\u010delu koje ka\u017ee kako je objavljivanje informacija u posjedu javnih vlasti pravilo, a neobjavljivanje izuzetak. Novinari i mediji imaju pravo na neometan pristup svim informacijama i izvorima informacija, uklju\u010duju\u0107i i one u inostranstvu.<\/p>\n
Dr\u017eave i ustanove pod kontrolom dr\u017eave su se obavezale (doma\u0107im zakonima i\/ili prihvatanjem me\u0111unarodnih konvencija) da ne\u0107e novinarima i medijima ograni\u010davati slobodu pristupa informacijama, te da \u0107e ih podr\u017eavati u njihovom zadatku prikupljanja i tra\u017eenja informacija. Iako nije \u201erezervirano\u201c samo za novinare ve\u0107 i za sve druge gra\u0111ane, pravo na slobodan pristup informacija je od izuzetnog zna\u010daja za novinarsku profesiju iz razloga \u0161to predstavlja osnov za slobodno dru\u0161tvo i slobodne medije i novinare, koji \u0107e, konzumiranjem tog prava, mo\u0107i doprinositi uspostavljanju odgovorne i transparentne vlasti, te pomovisati u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u procesu dono\u0161enja odluka javnih organa.<\/p>\n
Pravo na slobodu izra\u017eavanja sadr\u017ei u sebi: pravo na slobodu mi\u0161ljenja, pravo primanja informacija i ideja, pravo preno\u0161enja\/\u0161irenja informacija i ideja i pravo na slobodu novinarskog istra\u017eivanja.<\/p>\n
Sloboda mi\u0161ljenja je prvi uslov za sve druge slobode i u\u017eiva apsolutnu za\u0161titu. Sloboda preno\u0161enja informacija i mi\u0161ljenja ima veliki zna\u010daj za politi\u010dki \u017eivot svake dr\u017eave, kao i za \u017eivot svakog njenog gra\u0111anina. Sloboda primanja informacija i ideja je pravo da se informacija prikuplja i tra\u017ei putem svih zakonitih izvora i reflektuje se na slobodu \u0161tampe\/medija, uklju\u010duju\u0107i i slobodu \u0161tampanja i distribucije novina i drugih glasila, slobodu emitovanja radio i televiziskog programa, slobodu objavljivanja medijskih sadr\u017eaja putem Interneta, ali i obaveze onih koji u tim procesima sudjeluju.<\/p>\n
U skladu sa Zakonom o Evropskom sudu za ljudska prava i njegove interpretacije \u010dlana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, pravo na slobodu izra\u017eavanje je pro\u0161ireno ne samo na slobodu objavljivanja, nego i na slobodu novinarskog istra\u017eivanja koja je jako bitna za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo.<\/p>\n
Pravo novinara i medija na prikupljanje, istra\u017eivanje i \u0161irenje informacije ne smije biti predmet prijetnji, ograni\u010denja ili ka\u017enjavanja. EU standardi slobode izra\u017eavanja nala\u017eu svim vladama da proklamuju, \u0161tite i po\u0161tuju pravo na slobodu izra\u017eavanja, kao i raznovrsnost medija u svim njihovim oblicima, te njihove politi\u010dke, kulturne i dru\u0161tvene misije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za\u0161tita prava i sigurnosti novinara, kao i medijskih sloboda uop\u0161te, zahtijevaju posve\u0107enost i proaktvno djelovanje ne samo novinarskih udru\u017eenja i medijskih sindikata, ve\u0107 i samih novinara, urednika, snimatelja, fotoreportera… i drugih medijskih radnika. Poznavanje prava i sloboda novinara i drugih medijskih radnika, koja u\u017eivaju za\u0161titu zakona i pravnih dokumenata dr\u017eava Zapadnog Balkana, kao i niza […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":70802,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"template-boxed.php","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"class_list":["post-20219","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\n