{"id":37494,"date":"2022-02-22T13:34:34","date_gmt":"2022-02-22T12:34:34","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=37494"},"modified":"2022-02-22T13:42:22","modified_gmt":"2022-02-22T12:42:22","slug":"zastita-novinarskih-izvora-ogranicenja-legitimna-ali-je-primjena-upitna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/me\/zastita-novinarskih-izvora-ogranicenja-legitimna-ali-je-primjena-upitna\/","title":{"rendered":"Za\u0161tita novinarskih izvora: Ograni\u010denja legitimna, ali je primjena upitna"},"content":{"rendered":"

PODGORICA, 22.02.2022. – Za\u0161tita novinarskih izvora i tokom rada na novim izmjenama medijskog zakonodavstva, koji je po\u010deo krajem pro\u0161le godine, izaziva razli\u010dite polemike me\u0111u predstavnicima medijske i pravne zajednice.<\/strong><\/p>\n

Dok dio zagovara potpuna ukidanja ograni\u010denja te slobode, koja su uvedena Zakonom o medijima iz 2020. godine, drugi pak smatraju da zabrana treba da ostane, ali uz precizno utvr\u0111ivanje procedure za otkrivanje izvora.<\/p>\n

Zakonom o medijima, koji je stupio na snagu u julu 2020. godine, prvi put su predvi\u0111ena ograni\u010denja u za\u0161titi novinarskih izvora u slu\u010daju ugro\u017eavanja teritorijalnog integriteta, javnog zdravlja i bezbjednosti. Me\u0111utim, procedura za takva ograni\u010denja, po mnogima je postavljena nejasno, uz razli\u010dita tuma\u010denja koja bi mogla dovesti do zloupotreba.<\/p>\n

Ovim povodom oglasili su se i eksperti Savjeta Evrope, koji su u aprilu Vladi Crne Gore poslali mi\u0161ljenje, u kome nagla\u0161avaju zna\u010daj preciziranja odredbe u cilju propisivanja da zahtjev tu\u017eioca za otkrivanje izvora, a u propisanim situacijama, mora biti odobren od strane suda.<\/p>\n

Pravnik Mirko Bo\u0161kovi\u0107 posje\u0107a da je pitanje za\u0161tite novinarskih izvora regulisano \u010dlanom 30 Zakona o medijima, koji garantuje novinarima pravo da ne otkrivaju novinarski izvor.<\/p>\n

\u201cNaime, novinar koji se u toku prikupljanja, uredni\u010dke obrade ili objavljivanja medijskog sadr\u017eaja, upozna sa informacijama koje bi mogle da uka\u017eu na identitet izvora informacije, nije du\u017ean da otkrije taj izvor. Za\u0161tita povjerljivosti novinarskih izvora prepoznata je i u Kodeksu novinara\/novinarki Crne Gore, koji me\u0111u najzna\u010dajnijim principima rada i djelovanja novinara, proklamuje i princip za\u0161tite izvora\u201d, kazao je on.<\/p>\n

\"\"
Photo: PR centar<\/figcaption><\/figure>\n

On ka\u017ee da to pravo\u00a0nije apsolutno:\u201dCitiranim \u010dl. 30 Zakona o medijima propisana su i odgovaraju\u0107a ograni\u010denja, \u0161to zna\u010di da se, pod ta\u010dno i striktno definisanim uslovima, od novinara mo\u017ee zahtijevati otkrivanje izvora informacije. Naime, novinar je du\u017ean da na zahtjev dr\u017eavnog tu\u017eioca, otkrije izvor informacija kada je to neophodno radi za\u0161tite interesa nacionalne bezbjednosti, teritorijalnog integriteta i za\u0161tite zdravlja.\u201d<\/p>\n

On podje\u0107a da se takvo rje\u0161enje u javnosti tretirano kao sporno, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu odredbe ranije va\u017ee\u0107eg Zakona o medijima, koji je pravo na za\u0161titu novinarskog izvora tretirao kao apsolutno pravo, odnosno nije propisivao pomenuta ograni\u010denja.<\/p>\n

\u201cTrebalo bi, me\u0111utim, naglasiti da je pravo na za\u0161titu novinarskog izvora sastavni dio prava na slobodu izra\u017eavanja iz \u010dl. 10 Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje i samo podlije\u017ee odre\u0111enim ograni\u010denjima. Samim tim, propisivanje ograni\u010denja prava na za\u0161titu novinarskog izvora u doma\u0107em zakonodavstvu na\u010delno nije sporno, s tim \u0161to bi se moralo voditi ra\u010duna o osjetljivosti i zna\u010daju konkretnog pitanja, pa bi zakonska rje\u0161enja trebala biti u \u0161to je mogu\u0107e ve\u0107oj mjeri precizna i nedvosmislena\u201d, kazao je on.<\/p>\n

Iako na\u0161 zakonodavac u stavu 3 i 4 pomenutog \u010dlana 30 Zakona o medijima, kako je kazao, propisuje dodatne garancije u vidu sudske kontrole opravdanosti ograni\u010davanja prava na za\u0161titu izvora informacija u konkretnom slu\u010daju, trebalo bi konstatovati da norme ovog \u010dlana ostavljaju dilemu da li bi dr\u017eavni tu\u017eilac, saglasno odredbi stava 2, mogao nalo\u017eiti otkrivanje izvora informacije tokom sprovo\u0111enja istrage, nezavisno od odluke ili autorizacije suda, imaju\u0107i u vidu njegovu specifi\u010dnu ulogu i na\u010din procesnog anga\u017eovanja u fazi istrage.<\/p>\n

\u201cU poku\u0161aju da se odgovori na ovo pitanje, a kod \u010dinjenice da se jezi\u010dko tuma\u010denje pokazuje nedovoljnim, odnosno ostavlja dileme, \u0161to u pogledu konkretnog pitanja svakako nije dobro, u pronala\u017eenju odgovaraju\u0107eg smisla ovih normi moraju se primijeniti druge metode njihovog tuma\u010denja, u prvom redu ciljnog (teleolo\u0161kog) i sistematskog tuma\u010denja\u201d, rekao je on.<\/p>\n

Bo\u0161kovi\u0107 navodi da \u0107e, u svakom slu\u010daju, prilikom dono\u0161enja odluke o saslu\u0161anju novinara na okolnosti za\u0161ti\u0107enog izvora informacije, sud posebno voditi ra\u010duna o tome da li je utvr\u0111ena informacija u neposrednoj vezi sa konkretnim slu\u010dajem, da li se informacija mo\u017ee pribaviti iz drugih izvora i da li na zakonu zasnovan legitiman interes za otkrivanje podataka o izvoru informacije iz stava 2, prete\u017ee u odnosu na za\u0161titu izvora informacije.<\/p>\n

\u201cTako\u0111e, u cilju poja\u010danja za\u0161tite novinarskog izvora, \u010dlan 30 stav 4 Zakona o medijima propisana je mogu\u0107nost suda da, cijene\u0107i okolnosti slu\u010daja, isklju\u010di javnost u toku izno\u0161enja podataka o izvoru informacije i upozori lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kojem je javnost isklju\u010dena da su du\u017ena da kao tajnu \u010duvaju sve \u0161to su na pretresu saznala, u kom slu\u010daju \u0107e ukazati i da odavanje tajne predstavlja krivi\u010dno djelo\u201d, rekao je on.<\/p>\n

Pravnik konstatuje da su ograni\u010denja prava na za\u0161titu novinarskog izvora koja su propisana u na\u0161em zakonodavstvu, u potpunosti u skladu sa Preporukom Komiteta ministara Savjeta Evrope R (2000) 7 od 08. 03. 2000. godine o pravu novinara da ne otkrije svoje izvore informacija.<\/p>\n

\u201cOd mogu\u0107ih sedam ograni\u010denja predvi\u0111enih preporukom, na\u0161 zakonodavac odlu\u010dio se za njih tri (za\u0161tita interesa nacionalne bezbjednosti, teritorijalnog integriteta i za\u0161tita zdravlja), pri \u010demu je takvo rje\u0161enje vrlo sli\u010dno onima koja postoje u ve\u0107ini zemalja \u010dlanica Savjeta Evrope i Evropske unije. Naravno, samo \u0107e strogo pridr\u017eavanje propisanih pravila i kriterijuma u praksi omogu\u0107iti da se ograni\u010denja u svakom konkretnom slu\u010daju zaista mogu smatrati opravdanim, pa je u tom pravcu od posebne va\u017enosti odgovoran pristup sudova i dr\u017eavnih tu\u017eila\u0161tava ovom pitanju u praksi\u201d, rekao je on.<\/p>\n

\u010clanak je nastao u okviru servisa \u201cUpoznaj svoja prava\u201d, koji je Sindikat medija uveo u aprilu pro\u0161le godine sa ciljem rasvjetljavanja razli\u010ditih tema od zna\u010daja za \u010dlanstvo i medijske radnike.<\/p>\n