Freedom House: „Delimična sloboda medija u Srbiji”



bEOGRAD, 06.05.2020. – Izveštaj Freedom hause, nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu, o medijskim slobodama u svetu za 2019. godinu, Srbiju smešta u zemlje sa „delimičnom slobodom medija” i ocenom 2 od maksimalno 4.

Srbija je smeštena u one zemlje u kojima antidemokratski lideri novim setom oruđa, koja uključuju zakonska i vanzakonska sredstva, pokušavaju da ućutkaju kritičko novinarstvo, i ojačaju medije naklonjene vlastima.

Poseban deo izveštaja je posvećen medijskoj situaciji u Srbiji i Mađarskoj, u kojima postoji velika sličnost kada je reč o novim načinima za preuzimanje medija i stavljanje pod kontrolu partije na vlasti.

Novi režimski alati

Set oruđa koje vlasti u Srbiji i Mađarskoj koriste kako bi ostvarili medijsku dominaciju svrstan je u takozvani neliberalni ili antiliberalni režimski alat, u koji spada čitav repertoar poteza i načina za preuzimanje medija putem ekonomskih, pravnih i vanpravnih mera.

Preuzimanje medija od strane saradnika i prijatelja vlasti, selektivna upotreba prava, zloupotreba regulatorne prakse, ciljano reklamiranje državnih preduzeća, izdašne državne subvencije prijateljskim medijima, verbalno nasilje, politizovana manipulacija zakonima, maltretiranje medija od strane poreskih organa, nekažnjivost pretnji protiv novinara – samo su neki od načina za kontrolu medijske scene u Srbiji.

Ističe se takođe da vlada Viktora Orbana i administracija Aleksandra Vučića čine sve kako bi rasformirali institucionalnu kontrolu vlasti i centralizovali moć u svojim rukama. Izveštaj primećuje da su oba lidera imali koristi od evropske podrške i neefikasne domaće opozicije, ali i da je dominacija medijima samo poduprela njihov politički uspeh.

Zamazivanje očiju Evropi

Izveštaj Freedom house navodi da je proces konsolidacije medijskog vlasništva u rukama ljudi od poverenja vlasti u Mađarskoj gotovo završen, jer je oko 80 procenata medija u vlasništvu saveznika vlasti. Taj proces u Srbiji prema ovom izveštaju nije toliko uspešan, ali pretnje i pritisci na novinare su deo svakodnevice novinara u Srbiji.

Tamara Skrozza, novinar nedeljnika Vreme i agencije Fonet stoga za DW kaže da ocene iznete u ovom izveštaju ne predstavljaju neko veliko iznenađenje:

„Sva relevantna istraživanja pokazuju pad medijskih sloboda u Srbiji, tako da sam ja očekivala možda i lošije ocene od ovih iznetih u Freedom house izveštaju. Ono što je zanimljivo je da država već nekoliko godina ne pokazuje nikakvu volju da na tom planu nešto uradi. Imali smo pokušaj dijaloga vlasti sa medijskom zajednicom, sastavljanje nove radne grupe i pisanje nove medijske strategije- što je u startu ispostavilo se bilo neustavno- i sve se to pokazalo samo kao pokušaj da se zamažu oči Evropi i međunarodnim organizacijama koje se time bave”, ističe Skrozza.

Srbija u lošem društvu

Komentarišući novi set neliberalnih alata za kontrolu medija profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski za DW kaže da je u cilju smanjivanja demokratskih kapaciteta i slobodnog izražavanja „uspostavljena stalna atmosfera straha u kojoj mediji strahuju da će ako omoguće kritiku vlasti to uticati na oglašivače”.

Srbija je smeštena u one zemlje u kojima antidemokratski lideri novim setom oruđa, koja uključuju zakonska i vanzakonska sredstva, pokušavaju da ućutkaju kritičko novinarstvo, i ojačaju medije naklonjene vlastima.

Poseban deo izveštaja je posvećen medijskoj situaciji u Srbiji i Mađarskoj, u kojima postoji velika sličnost kada je reč o novim načinima za preuzimanje medija i stavljanje pod kontrolu partije na vlasti.

Novi režimski alati

Set oruđa koje vlasti u Srbiji i Mađarskoj koriste kako bi ostvarili medijsku dominaciju svrstan je u takozvani neliberalni ili antiliberalni režimski alat, u koji spada čitav repertoar poteza i načina za preuzimanje medija putem ekonomskih, pravnih i vanpravnih mera.

Preuzimanje medija od strane saradnika i prijatelja vlasti, selektivna upotreba prava, zloupotreba regulatorne prakse, ciljano reklamiranje državnih preduzeća, izdašne državne subvencije prijateljskim medijima, verbalno nasilje, politizovana manipulacija zakonima, maltretiranje medija od strane poreskih organa, nekažnjivost pretnji protiv novinara – samo su neki od načina za kontrolu medijske scene u Srbiji.

Ističe se takođe da vlada Viktora Orbana i administracija Aleksandra Vučića čine sve kako bi rasformirali institucionalnu kontrolu vlasti i centralizovali moć u svojim rukama. Izveštaj primećuje da su oba lidera imali koristi od evropske podrške i neefikasne domaće opozicije, ali i da je dominacija medijima samo poduprela njihov politički uspeh.

Zamazivanje očiju Evropi

Izveštaj Freedom house navodi da je proces konsolidacije medijskog vlasništva u rukama ljudi od poverenja vlasti u Mađarskoj gotovo završen, jer je oko 80 procenata medija u vlasništvu saveznika vlasti. Taj proces u Srbiji prema ovom izveštaju nije toliko uspešan, ali pretnje i pritisci na novinare su deo svakodnevice novinara u Srbiji.

Tamara Skrozza, novinar nedeljnika Vreme i agencije Fonet stoga za DW kaže da ocene iznete u ovom izveštaju ne predstavljaju neko veliko iznenađenje:

„Sva relevantna istraživanja pokazuju pad medijskih sloboda u Srbiji, tako da sam ja očekivala možda i lošije ocene od ovih iznetih u Freedom house izveštaju. Ono što je zanimljivo je da država već nekoliko godina ne pokazuje nikakvu volju da na tom planu nešto uradi. Imali smo pokušaj dijaloga vlasti sa medijskom zajednicom, sastavljanje nove radne grupe i pisanje nove medijske strategije- što je u startu ispostavilo se bilo neustavno- i sve se to pokazalo samo kao pokušaj da se zamažu oči Evropi i međunarodnim organizacijama koje se time bave”, ističe Skrozza.

Srbija u lošem društvu

Komentarišući novi set neliberalnih alata za kontrolu medija profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski za DW kaže da je u cilju smanjivanja demokratskih kapaciteta i slobodnog izražavanja „uspostavljena stalna atmosfera straha u kojoj mediji strahuju da će ako omoguće kritiku vlasti to uticati na oglašivače”.


DW / Ivica Petrović, Beograd, 06/05/2020