Za\u0161tita prava i sigurnosti novinara, kao i medijskih sloboda uop\u0161teno, zahtevaju posve\u0107enost i proaktivno delovanje ne samo novinarskih udru\u017eenja i medijskih sindikata, ve\u0107 i samih novinara, urednika, snimatelja, foto\u2013reportera i drugih medijskih radnika. Poznavanje prava i sloboda novinara i drugih medijskih radnika, koja u\u017eivaju za\u0161titu zakona i pravnih dokumenata dr\u017eava Zapadnog Balkana, kao i niza me\u0111unarodnih pravnih akata i konvencija, temeljni je uslov za za\u0161titu ovih prava i stvaranje kulture po\u0161tovanja medijskih sloboda.Novinarska prava i medijske slobode izvedeni su iz \u010dlana 10. Evropske konvencije o za\u0161titi osnovnih ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji glasi:<\/p>\n
\u201eSvako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj \u010dlan ne spre\u010dava dr\u017eave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze\u0107a.<\/p>\n
Po\u0161to kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, ono se mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.\u201c<\/p>\n
Ekonomski opstanak i nezavisnost medija ne sme ugro\u017eavati ni dr\u017eava, ni bilo koje druge javne i privatne kompanije ili organizacije. Pretnja ekonomskim sankcijama je neprihvatljiva u demokratskim dru\u0161tvima, a dr\u017eava mora da osigura zakonsku za\u0161titu medija u slu\u010dajevima vr\u0161enja ekonomskih prtisaka i\/ili poku\u0161aja \u201eucenjivanja\u201c medija kroz finasiranje iz javnih bud\u017eeta, marketin\u0161ke aktivnosti ili pla\u0107eno javno ogla\u0161avanje. Privatne kompanije moraju po\u0161tovati nezavisnost medija i uzdr\u017eavati se od vr\u0161enja pritisaka i poku\u0161aja brisanja granice izmedju reklame i novinarskog sadr\u017eaja.<\/p>\n
Sve dr\u017eave du\u017ene su osigurati medijima u\u017eivanje pune za\u0161tite nezavisnog sudstva i vlasti u obavljanju svoga posla. To se naro\u010dito odnosi na odbranu novinara i drugog redakcijskog osoblja od fizi\u010dkih napada i maltretitanja. Pravosudni organi moraju pa\u017eljivo istra\u017eivati i ka\u017enjavati svako kr\u0161enje tih prava, kao i prijetnje uskra\u0107ivanjem tih prava.<\/p>\n
Cenzura mora biti apsolutno zabranjena. Moraju da postoje garancije da je nezavisno novinarstvo u svim medijima slobodno od progona, pritisaka i politi\u010dkog ili regulatornog me\u0161anja vlasti. \u0160tampani i onlajn mediji ne bi smeli da budu obuhva\u0107eni propisima o izdavanju dr\u017eavnih dozvola.<\/p>\n
Kori\u0161\u0107enje satire kao novinarskog izra\u017eajnog sredstva je potpuno legitimno. Humoristi\u010dki i satiri\u010dni \u017eanr, za\u0161ti\u0107en \u010clanom 10. Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, dozvoljava vi\u0161i stepen preterivanja, \u010dak i provokacije u medijskim sadr\u017eajima, sve dok javnost nije obmanuta o \u010dinjenicama.<\/p>\n
Isto tako, zadatak medija nije ograni\u010dena samo na informisanje javnosti \u2013 pluralisti\u010dka demokratija i sloboda politi\u010dke debate zahtevaju da javnost bude informisana o pitanjima od javnog zna\u010daja, \u0161to podrazumeva pravo medija na preno\u0161enje negativnih informacija, kriti\u010dkih mi\u0161ljenja o politi\u010dkim li\u010dnostima i javnim slu\u017ebenicima, kao i pravo javnosti da ta mi\u0161ljenja sazna. U tom kontekstu va\u017eno je ista\u0107i da je legitimno pravo novinara i medija da objavljivanjem informacija o javnim li\u010dnostima i zvani\u010dnicima \u201e\u0161okiraju\u201c, \u201euznemire\u201c, pa \u010dak i \u201euvrede\u201c, sve dok za to postoji javni interes i pravo javnosti da bude obave\u0161tena o svim, pa i kontraverznim pitanjima.<\/p>\n
Od odgovornih medija i novinara o\u010dekuje se da po\u0161tuju i prava autora \u010dija su dela koristili, bilo da se radi o autorskim pravima ili o srodnim pravima. To su osnovna prava na ljudsko stvarala\u0161tvo. Ona pru\u017eaju autorima podsticaj u obliku priznanja i nov\u010danih naknada, s jedne strane, a s druge strane pru\u017eaju im i odre\u0111enu sigurnost da se njihova dela mogu distribuirati bez bojazni od neovla\u0161\u0107enog umno\u017eavanja. Osnov za za\u0161titu autorskih prava nalazi se u zakonu o autorskom pravu i srodnim pravima, ali i u kodeksu novinarske etike i profesionalnog postupanja medija i novinara. On daje pravo vlasniku, koje je imovinske prirode, da odobri ili zabrani kori\u0161\u0107enje svog dela na bilo koji na\u010din.<\/p>\n
U praksi ova dela jo\u0161 uvek nisu za\u0161ti\u0107ena na odgovaraju\u0107i na\u010din, jer se prava njihove distribucije, kori\u0161\u0107enja i pokazivanja javnosti zloupotrebljavaju u medijima. Mediji mogu da koriste razumne sa\u017eetke s ograni\u010denim citatima, materijale iz drugih publikacija ili nosilaca autorskih prava bez izri\u010dite dozvole za to, sve dok je izvor nazna\u010den na odgovaraju\u0107i na\u010din. Zna\u010dajna upotreba ili reprodukcija materijala za\u0161ti\u0107enog autorskim pravima zahtevaju izri\u010ditu dozvolu nositelja autorskoga prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.<\/p>\n
U skladu sa \u010clanom 8. Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda privatni i porodi\u010dni \u017eivot politi\u010dkih li\u010dnosti i javnih slu\u017ebenika treba da bude za\u0161ti\u0107en od medijskog izve\u0161tavanja. Ipak, informacija o njihovom privatnom \u017eivotu mo\u017ee biti iznesena kada je od direktnog javnog zna\u010daja za na\u010din na koji su obavljali ili obavljaju svoje funkcije, nastoje\u0107i da se izbegne nepotrebna \u0161teta za tre\u0107a lica (deca javnih i politi\u010dkih li\u010dnosti, drugi \u010dlanovi njihovih porodica\u2026).<\/p>\n
U kori\u0161\u0107enju prava na uplitanje u privatni \u017eivot politi\u010dkih i javnih osoba radi javnog interesa, \u201einteres javnosti\u201c treba razumeti onako kako je on definisan profesionalnim standardima novinarske etike odnosno kao postupak i\/ili informacija kojima je namera da pomognu javnosti u formiranju li\u010dnog mi\u0161ljenja i dono\u0161enju odluka o pitanjima i doga\u0111ajima, uklju\u010duju\u0107i i napore otkrivanja krivi\u010dnog djela ili prekr\u0161aja, te spre\u010diti zavo\u0111enje javnosti nekom izjavom ili postupkom pojedinca ili organizacije. Interes javnosti, u smislu objavljivanja informacija iz privatnog \u017eivota javnih li\u010dnosti, novinari i urednici treba da procene i utvrde u svakom pojedina\u010dom slu\u010daju.<\/p>\n
Isto tako, kada politi\u010dke ili javne li\u010dnosti privla\u010de pa\u017enju javnosti na delove svog privatnog \u017eivota, mediji imaju pravo da te segmente \u201eizlo\u017ee nadziranju\u201c odnosno koriste u medijskim sadr\u017eajima i o tome obave\u0161tavaju javnost. Obrade tema, koje uklju\u010duju li\u010dne tragedije, bi\u0107e obzirno tretirane, a pogo\u0111enim li\u010dnostima \u0107e se pri\u0107i diskretno i sa saose\u0107anjem.<\/p>\n
Za\u0161tita novinarskih izvora i pravo novinara na kori\u0161\u0107enje neimenovanih izvora informacija moraju se strogo po\u0161tovati. Pretres redakcija i drugih prostora kojima se novinari slu\u017ee, kao i prislu\u0161kivanje i presretanje novinarskih razgovora sa ciljem da se idetifikuju novinarski izvori ili da se naru\u0161i poverljivost uredjiva\u010dkog procesa u medijima, su neprihvatljivi u demokratskim dru\u0161tvima.<\/p>\n
\u010cak i u situacijama kada \u017eeli da se osigura posebna za\u0161tita novinara, agencije ili pravosudne institucije koje sprovode zakon ne bi trebalo da zahtevaju od medijskih profesionalaca da im ustupe informacije ili materijal (npr. bele\u0161ke, fotografije, audio ili video zapise) koji su sakupljeni u kontekstu pokrivanja kriznih situacija, niti bi takav materijal smeo biti zaplenjen kako bi se koristio u pravnim procedurama. Svaki izuzetak kod ovih na\u010dela bio bi protivan \u010clanu 10. Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksi Evropskog suda za ljudska prava.<\/p>\n
Sloboda kritike javnih zvani\u010dni daje novinarima i medijima mogu\u0107nost javnog nadzora nad radom javnih slu\u017ebenika i javnih li\u010dnosti generalno. Politi\u010dke li\u010dnosti, javni zvani\u010dnici i druge javne li\u010dnosti \u201edobrovoljno\u201c su odlu\u010dile da steknu poverenje javnosti i prihvatile su da budu izlo\u017eene javnoj i\/ili politi\u010dkoj debati. Stoga su predmet neposrednog javog nadzora i potencijalno velike i zna\u010dajne kritike u medijima zbog na\u010dina na koji su obavljali ili obavljaju svoje du\u017enosti. Na taj na\u010din mediji doprinose transparentnosti i odgovornom obavljanju javnih funkcija, te za\u0161titi slobode politi\u010dke debate i javnog preispitivanja tema od zna\u010daja za \u017eivot gra\u0111ana.<\/p>\n
Politi\u010dke li\u010dnosti ne treba da u\u017eivaju ve\u0107u za\u0161titu javnog ugleda i drugih prava od ostalih pojedinaca, i stoga ne bi trebalo da postoje te\u017ee zakonske sankcije protiv novinara i medija ukoliko kritikuju i kroz medijske sadr\u017eaje izlo\u017ee sudu javnosti politi\u010dke i javne li\u010dnosti. Ovaj princip se tako\u0111e primenjuje na javne slu\u017ebenike; izuzeci se smeju dopustiti jedino gdje su zaista neophodni kako bi omogu\u0107ili javnim slu\u017ebenicima da obavljaju svoje funkcije na pravi na\u010din (kao na primer u pravosu\u0111u).<\/p>\n
Novinarima i medijskim radnicima, kao i svim zaposlenim gra\u0111anima, garantuju se prava koja proisti\u010du iz radnog odnosa. Pojedina\u010dna prava iz radnog odnosa su: pravo na rad, zabrana diskriminacije, za\u0161tita u radnoj sredini, pravo na odgovaraju\u0107e uslove rada, pravi\u010dna naknada, pravo na sindikalno organizovanje i delovanje, pravo na kolektivno pregovaranje, pravo radnika na informaciju i konsultacije i na posebnu za\u0161titu odre\u0111enih kategorija radnika: mladih, \u017eena, pripadnika ranjivih i manjinskih grupa, radnika migranata, itd.<\/p>\n
Pojedina\u010dna prava iz radnog odnosa za\u0161ti\u0107ena su razli\u010ditim vrstama zakona, a najdirektnije zakonom o radu koji se odnosi na obaveze poslodavca da sa novinarima i medijskim radnicima zaklju\u010de ugovor o radu, da im prema tom ugovoru vr\u0161e uplate za zdravstveno i penziono osiguranaje, da njihovo radno vreme ne sme biti du\u017ee od onog koje je predvi\u0111eno zakonom, da im se ne sme uskratiti pravo na godi\u0161nji odmor, na pla\u0107eno odsustvo, da im se ne sme isplatiti plata manja od ugovorene, dakle, garantuju im se sva prava kao i ostalim zaposlenim gra\u0111anima u jednoj dr\u017eavi.<\/p>\n
Pravo na slobodan pristup informacijama smatra se osnovnim osloncem izgradnje demokratskog dru\u0161tva u kojem je pravo javnosti na informacije definisano kao vrhunski princip delovanja vlasti na svim nivoima. Ono po\u010diva na na\u010delu koje ka\u017ee kako je objavljivanje informacija u posedu javnih vlasti pravilo, a neobjavljivanje izuzetak. Novinari i mediji imaju pravo na neometan pristup svim informacijama i izvorima informacija, uklju\u010duju\u0107i i one u inostranstvu.<\/p>\n
Dr\u017eave i ustanove pod kontrolom dr\u017eave su se obavezale (doma\u0107im zakonima i\/ili prihvatanjem me\u0111unarodnih konvencija) da novinarima i medijima ne\u0107e ograni\u010davati sloboban pristup informacijama, te da \u0107e ih podr\u017eavati u njihovom zadatku prikupljanja i tra\u017eenja informacija. Iako nije \u201erezervisano\u201c samo za novinare ve\u0107 i za sve druge gra\u0111ane, pravo na slobodan pristup informacijama je od izuzetnog zna\u010daja za novinarsku profesiju zbog toga \u0161to predstavlja osnov za slobodno dru\u0161tvo i slobodne medije i novinare, koji \u0107e, konzumiranjem tog prava, mo\u0107i da doprinesu uspostavljanju odgovorne i transparentne vlasti, te promovisanju u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u procesu dono\u0161enja odluka javnih organa.<\/p>\n
Pravo na slobodu izra\u017eavanja sadr\u017ei u sebi: pravo na slobodu mi\u0161ljenja, pravo primanja informacija i ideja, pravo preno\u0161enja\/\u0161irenja informacija i ideja i pravo na slobodu novinarskog istra\u017eivanja.<\/p>\n
Sloboda mi\u0161ljenja je prvi uslov za sve druge slobode i u\u017eiva apsolutnu za\u0161titu. Sloboda preno\u0161enja informacija i mi\u0161ljenja ima veliki zna\u010daj za politi\u010dki \u017eivot svake dr\u017eave, kao i za \u017eivot svakog njenog gra\u0111anina. Sloboda primanja informacija i ideja je pravo da se informacija prikuplja i tra\u017ei putem svih zakonitih izvora i reflektuje se na slobodu \u0161tampe\/medija, uklju\u010duju\u0107i i slobodu \u0161tampanja i distribucije novina i drugih glasila, slobodu emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu objavljivanja medijskih sadr\u017eaja putem interneta, ali i obaveze onih koji u tim procesima u\u010destvuju.<\/p>\n
U skladu sa interpretacijom Evropskom sudu za ljudska prava \u010dlana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, pravo na slobodu izra\u017eavanja je pro\u0161ireno ne samo na slobodu objavljivanja, nego i na slobodu novinarskog istra\u017eivanja koja je jako bitna za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo.<\/p>\n
Pravo novinara i medija na prikupljanje, istra\u017eivanje i \u0161irenje informacija ne sme biti predmet pretnji, ograni\u010denja ili ka\u017enjavanja. EU standardi slobode izra\u017eavanja nala\u017eu svim vladama da proklamuju, \u0161tite i po\u0161tuju pravo na slobodu izra\u017eavanja, kao i raznovrsnost medija u svim njihovim oblicima, kao i njihove politi\u010dke, kulturne i dru\u0161tvene misije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za\u0161tita prava i sigurnosti novinara, kao i medijskih sloboda uop\u0161teno, zahtevaju posve\u0107enost i proaktivno delovanje ne samo novinarskih udru\u017eenja i medijskih sindikata, ve\u0107 i samih novinara, urednika, snimatelja, foto\u2013reportera i drugih medijskih radnika. Poznavanje prava i sloboda novinara i drugih medijskih radnika, koja u\u017eivaju za\u0161titu zakona i pravnih dokumenata dr\u017eava Zapadnog Balkana, kao i niza […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":70803,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"template-boxed.php","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"class_list":["post-20220","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\n