Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije (NUNS) objavilo je publikaciju \u201eSlu\u017ebena bele\u0161ka i re\u0161enje o odba\u010daju: granica izme\u0111u zakonitosti i zloupotrebe\u201c, u kojoj su pravnici NUNS-a, Marija Babi\u0107 i Rade \u0110uri\u0107, analizirali postupanje tu\u017eila\u0161tava u slu\u010dajevima kada se odlu\u010duje da se ne pokrene krivi\u010dni postupak po slu\u017ebenoj du\u017enosti.<\/b><\/p>\n
U okviru analize poslato je 16 zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja radi prikupljanja 72 odluke i slu\u017ebene bele\u0161ke o odbacivanju krivi\u010dnih prijava i nepostojanju osnova za pokretanje postupaka u slu\u010dajevima napada ili pretnji novinarima. Odgovorilo je 13 tu\u017eila\u0161tava, dok jedno (u Sremskoj Mitrovici) nije u zakonskom roku. Analizirano je ukupno 70 odluka i bele\u0161ki koje otkrivaju obrasce u postupanju tu\u017eila\u0161tava prema slu\u010dajevima napada na novinare.<\/p>\n
Zakonodavni okvir Srbije prepoznaje novinarsku profesiju kao\u00a0delatnost od javnog zna\u010daja i predvi\u0111a odre\u0111eni stepen za\u0161tite novinara<\/b>, posebno kroz Krivi\u010dni zakonik. Me\u0111utim, glavni problem ostaje\u00a0neujedna\u010dena primena zakona i usko tuma\u010denje pojedinih odredbi<\/b>.<\/p>\n
Novinari u\u017eivaju\u00a0vi\u0161i stepen za\u0161tite<\/b>\u00a0u slu\u010dajevima krivi\u010dnih dela poput ugro\u017eavanja sigurnosti, gde su kazne stro\u017ee kada su \u017ertve lica koja obavljaju poslove od javnog zna\u010daja u oblasti javnog informisanja. Ipak, u praksi, tu\u017eila\u0161tva \u010desto ne prepoznaju sve oblike pretnji, naro\u010dito kada nisu izre\u010dene direktno, ve\u0107 kroz uslovne ili prikrivene izjave. Stru\u010dnjaci upozoravaju da je takvo tuma\u010denje\u00a0previ\u0161e restriktivno<\/b>\u00a0i da pretnju treba sagledavati u\u00a0\u0161irem kontekstu\u00a0<\/b>\u2014 uklju\u010duju\u0107i odnos izme\u0111u u\u010desnika, dru\u0161tvene okolnosti i poziciju mo\u0107i onoga ko preti.<\/p>\n
Pored toga, krivi\u010dno delo\u00a0nasilni\u010dko pona\u0161anje \u010desto se usko tuma\u010di<\/b>, pa su \u010dak i fizi\u010dki napadi na novinare odbacivani uz obrazlo\u017eenje da nisu zna\u010dajno ugrozili javni red i mir, niti su ozbiljnije ugrozili spokojstvo gra\u0111ana. Takva praksa mo\u017ee imati ozbiljne posledice, jer\u00a0fizi\u010dko nasilje prema novinarima ostaje neka\u017enjeno<\/b>, \u0161to dodatno ugro\u017eava slobodu medija i bezbednost novinara u Srbiji.<\/p>\n
Tu\u017eila\u0161tva u situacijama kada utvrde da nisu ostvarena obele\u017eja nekog krivi\u010dnog dela koje se goni po slu\u017ebenoj du\u017enosti, postupaju na dva na\u010dina: donose re\u0161enja o odba\u010daju krivi\u010dne prijave ili slu\u017ebenu bele\u0161ku da nema mesta pokretanju krivi\u010dnog postupka.<\/p>\n
Zakon o krivi\u010dnom postupku<\/b>\u00a0jasno propisuje razloge zbog kojih javni tu\u017eilac mo\u017ee\u00a0odbaciti krivi\u010dnu prijavu<\/b>\u00a0\u2014 ako delo nije krivi\u010dno, ako je nastupila zastarelost ili nema osnova sumnje da je u\u010dinjeno delo koje se goni po slu\u017ebenoj du\u017enosti. U tom slu\u010daju, o\u0161te\u0107eni ima pravo da ulo\u017ei prigovor vi\u0161em tu\u017eiocu.<\/p>\n
Pravilnik o upravi u javnim tu\u017eila\u0161tvima<\/b>\u00a0predvi\u0111a i mogu\u0107nost sa\u010dinjavanja slu\u017ebene bele\u0161ke u predmetima u kojima tu\u017eilac proceni da\u00a0nema osnova<\/b>\u00a0za pokretanje postupka. Me\u0111utim, za razliku od re\u0161enja o odba\u010daju prijave, slu\u017ebena bele\u0161ka\u00a0ne daje o\u0161te\u0107enom pravo na prigovor<\/b>, niti obavezuje tu\u017eioca da ga obavesti o odluci.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci upozoravaju da se granica izme\u0111u ova dva postupanja \u010desto gubi u praksi, jer\u00a0nije precizno definisano<\/b>\u00a0kada se donosi re\u0161enje, a kada slu\u017ebena bele\u0161ka. Takva neujedna\u010dena praksa otvara prostor za zloupotrebe i uskra\u0107ivanje prava o\u0161te\u0107enih.<\/p>\n
Zaklju\u010dak analize pravnika NUNS-a je da postoje\u0107i propisi pru\u017eaju dovoljan okvir, ali da je neophodno ujedna\u010diti praksu tu\u017eila\u0161tava i spre\u010diti zloupotrebu slu\u017ebenih bele\u0161ki, kako bi se obezbedila ve\u0107a pravna za\u0161tita novinara i drugih o\u0161te\u0107enih lica.<\/p>\n
Analiza pokazuje da\u00a0slu\u017ebene bele\u0161ke<\/b>, koje bi trebalo da budu izuzetak, postaju uobi\u010dajeni na\u010din okon\u010danja predmeta. Od ukupno 70 analiziranih odluka u poslednje tri godine, \u010dak 42 su slu\u017ebene bele\u0161ke, a 28 re\u0161enja o odba\u010daju prijave.<\/p>\n
Klju\u010dni nalaz jeste da se\u00a0ne mogu utvrditi jasni kriterijumi po kojima tu\u017eila\u0161tva odlu\u010duju<\/b>\u00a0da li \u0107e doneti re\u0161enje ili samo slu\u017ebenu bele\u0161ku. Razlike postoje \u010dak i unutar istih tu\u017eila\u0161tava, \u0161to dovodi do neujedna\u010denog tretmana o\u0161te\u0107enih.<\/p>\n
Analiza je pokazala velike oscilacije u\u00a0kvalitetu obrazlo\u017eenja<\/b>: dok neka tu\u017eila\u0161tva detaljno navode radnje i razloge, druga pi\u0161u bele\u0161ke bez klju\u010dnih podataka, \u0161to je suprotno obavezama propisanim Pravilnikom.<\/p>\n
U brojnim slu\u010dajevima tu\u017eila\u0161tva su sprovodila opse\u017ene dokazne radnje, iako je slu\u017ebena bele\u0161ka predvi\u0111ena samo kada je odmah jasno da nema elemenata krivi\u010dnog dela. Time o\u0161te\u0107eni \u010desto ostaju bez informacije o ishodu postupka i bez prava na prigovor.<\/p>\n
Posebno je problemati\u010dno \u0161to se neka krivi\u010dna dela razmatraju detaljno, dok se druga potpuno ignori\u0161u, \u010dak i u slu\u010dajevima kada je o\u010digledan fizi\u010dki kontakt ili odre\u0111eni stepen sumnje. Sli\u010dni predmeti se re\u0161avaju razli\u010dito: negde re\u0161enjem, negde bele\u0161kom, \u0161to direktno uti\u010de na prava o\u0161te\u0107enih.<\/p>\n
Kod dela Ugro\u017eavanje sigurnosti, uo\u010dene su drasti\u010dne razlike u postupanju, dok se kod Nasilni\u010dkog pona\u0161anja pojedini fizi\u010dki napadi odbacuju sa obrazlo\u017eenjem da\u00a0nisu naru\u0161ili javni red i mir,\u00a0<\/b>niti su ozbiljnije ugrozili spokojstvo gra\u0111ana.<\/b><\/p>\n
Analiza je otkrila i da su neka tu\u017eila\u0161tva postupala u predmetima za koje\u00a0nisu nadle\u017ena<\/b>, posebno kod dela izvr\u0161enih putem interneta, \u0161to predstavlja ozbiljno kr\u0161enje procedura.<\/p>\n
Ukupni zaklju\u010dak: praksa tu\u017eila\u0161tava je\u00a0neujedna\u010dena<\/b>, \u010desto\u00a0netransparentna<\/b>\u00a0i u pojedinim slu\u010dajevima\u00a0uskra\u0107uje o\u0161te\u0107enima pravo na pravno sredstvo<\/b>\u00a0\u2014 \u0161to je posebno zabrinjavaju\u0107e u predmetima koji se odnose na napade i pretnje novinarima.<\/p>\nNeujedna\u010dena praksa tu\u017eila\u0161tava uskra\u0107uje prava o\u0161te\u0107enih<\/b><\/h4>\n
Analiza prikupljenih odluka tu\u017eila\u0161tava ukazuje na\u00a0niz propusta koji mogu ugroziti zakonitost postupka i prava o\u0161te\u0107enih<\/b>, posebno u slu\u010dajevima napada na novinare. Klju\u010dni problem je u\u010destala primena slu\u017ebene bele\u0161ke, koja je predvi\u0111ena podzakonskim aktom koji ne obezbe\u0111uje isti nivo prava garantovanih zakonom, poput prava na prigovor.<\/p>\n
Iako bi slu\u017ebena bele\u0161ka trebalo da bude kori\u0161\u0107ena samo u izuzetnim slu\u010dajevima i isklju\u010divo kada nema osnova sumnje da je u\u010dinjeno krivi\u010dno delo, analiza pokazuje da tu\u017eila\u0161tva \u010desto pose\u017eu za njom \u010dak i kada postoji konkretan o\u0161te\u0107eni ili kada su sprovedene brojne dokazne radnje. Time se o\u0161te\u0107enima\u00a0uskra\u0107uje pravo da ulo\u017ee prigovor i da budu obave\u0161teni o ishodu postupka.<\/b><\/p>\n
Najve\u0107i problem predstavlja\u00a0neujedna\u010dena praksa tu\u017eila\u0161tava<\/b>,\u00a0kako izme\u0111u razli\u010ditih tu\u017eila\u0161tava, tako i unutar istih institucija<\/b>. Razli\u010dito tuma\u010denje istih normi dovodi do pravne nesigurnosti i nejednakog postupanja prema o\u0161te\u0107enima, \u0161to podriva poverenje gra\u0111ana i ugro\u017eava osnovna na\u010dela pravi\u010dnosti.<\/p>\nPosledice neadekvatne za\u0161tite: uticaj na rad novinara i demokratske procese<\/b><\/h4>\n
Bezbednost novinara klju\u010dna je ne samo zbog njihovog fizi\u010dkog integriteta, ve\u0107 i zbog mogu\u0107nosti da\u00a0slobodno i bez pritisaka obavljaju svoj posao<\/b>. Kada se novinari ose\u0107aju ugro\u017eeno, ne mogu nesmetano da istra\u017euju i informi\u0161u javnost, \u0161to direktno uti\u010de na kvalitet i dostupnost pouzdanih informacija. Time se\u00a0naru\u0161ava javni interes<\/b>, ali i osnovni demokratski procesi zasnovani na kriti\u010dkom mi\u0161ljenju i slobodi izra\u017eavanja.<\/p>\n
Pored sve u\u010destalijih pretnji i napada, dodatni problem predstavlja\u00a0neujedna\u010deno postupanje tu\u017eila\u0161tava i uskra\u0107ivanje procesnih prava o\u0161te\u0107enim novinarima<\/b>, \u0161to ih stavlja u jo\u0161 nepovoljniji polo\u017eaj. Neka\u017enjivost po\u010dinilaca \u0161alje lo\u0161u poruku i ne deluje preventivno \u2014 naprotiv, mo\u017ee podsta\u0107i nove napade i produbiti nepoverenje u institucije.<\/p>\n
Za novinare koji se ve\u0107 ose\u0107aju\u00a0nebezbedno i nemaju poverenja u sistem<\/b>, neadekvatno postupanje dr\u017eavnih organa dodatno uru\u0161ava veru u pravosu\u0111e i njihovu spremnost da prijavljuju napade, \u0161to\u00a0dugoro\u010dno ugro\u017eava slobodu medija<\/b>\u00a0u Srbiji.<\/p>\nPreporuke za ujedna\u010davanje prakse tu\u017eila\u0161tava i bolju za\u0161titu o\u0161te\u0107enih<\/b><\/h4>\n
Analiza ukazuje da\u00a0nije neophodno menjati zakone<\/b>, posebno u trenutnom dru\u0161tveno \u2013 politi\u010dkom oku\u017eenju, jer postoje\u0107i propisi ve\u0107 pru\u017eaju dovoljan okvir za pravilno odlu\u010divanje u predmetima napada na novinare. Umesto toga,\u00a0klju\u010dno je ujedna\u010diti praksu tu\u017eila\u0161tava<\/b>\u00a0i spre\u010diti zloupotrebe<\/b>\u00a0u primeni slu\u017ebenih bele\u017eaka.<\/p>\n
Preporuke predvi\u0111aju\u00a0aktivno uklju\u010divanje Vrhovnog javnog tu\u017eila\u0161tva i apelacionih tu\u017eila\u0161tava u davanje jasnih uputstava\u00a0<\/b>o tome kada se slu\u017ebena bele\u0161ka mo\u017ee koristiti, kako bi se za\u0161titila prava o\u0161te\u0107enih i izbegla pravna nesigurnost. Potrebno je razmotriti\u00a0izmene Pravilnika o upravi u javnim tu\u017eila\u0161tvima<\/b>, kako bi se njegova primena uskladila sa Zakonom o krivi\u010dnom postupku, posebno u delu koji se odnosi na pravo o\u0161te\u0107enog na prigovor.<\/p>\n
Tu\u017eila\u0161tva se pozivaju da\u00a0ograni\u010de primenu slu\u017ebene bele\u0161ke<\/b>\u00a0samo na situacije kada je potpuno jasno da nema elemenata krivi\u010dnog dela, kao i da prilikom postupanja posebno vode ra\u010duna o procesnom polo\u017eaju o\u0161te\u0107enog.<\/p>\n
Preporuke uklju\u010duju i konsultacije sa tu\u017eiocima, prezentovanje rezultata istra\u017eivanja, razmenu mi\u0161ljenja i organizovanje obuka o pravilnom postupanju u predmetima u kojima su o\u0161te\u0107eni novinari. Krajnji cilj je\u00a0unapre\u0111enje polo\u017eaja<\/b>\u00a0o\u0161te\u0107enih u krivi\u010dnom postupku i obezbe\u0111ivanje pune i jednake pravne za\u0161tite.<\/p>\n