U izve\u0161taju o pro\u0161irenju za sve dr\u017eave kandidate Evropska komisija je, u delu koji se odnosi na Srbiju, konstatovala nazadovanje u oblasti slobode izra\u017eavanja. Kako se navodi u izve\u0161taju, okru\u017eenje za novinare i redakcije pogor\u0161alo se, SLAPP tu\u017ebe sve vi\u0161e sputavaju istra\u017eiva\u010dke medije, a medijski zakoni iz 2023. sprovode se neujedna\u010deno. Posebno je problemati\u010dan rad REM-a, uz trajne sumnje u njegovu fakti\u010dku nezavisnost i \u010dinjenicu da novi Savet nije izabran do zakonskog roka, 4. novembra 2024. Komisija upozorava i na politi\u010dki i ekonomski uticaj na ure\u0111iva\u010dke politike, kao i na zastra\u0161uju\u0107i efekat ponavljanih izjava visokih zvani\u010dnika o radu novinara.<\/b><\/p>\n
Godinama unazad, novinarska i medijska udru\u017eenja, kao i druge nevladine organizacije, ukazuju na pomenute probleme.<\/p>\n
Zastra\u0161ivanje i napadi na novinare<\/b><\/p>\n
U najnovijem izve\u0161taju Evropske komisije o Srbiji navodi se da su porasli slu\u010dajevi pretnji, zastra\u0161ivanja, govora mr\u017enje i nasilja nad novinarima, uz napomenu da vlasti takve incidente ne osu\u0111uju dosledno. Posebno su ugro\u017eene novinarke i lokalni reporteri, dok je nekolicini stranih novinara uo\u010di protesta odbijen ulazak u zemlju. Izve\u0161taj bele\u017ei i objavljivanje li\u010dnih podataka novinara, fizi\u010dke napade, ponekad i u prisustvu policije koja nije reagovala, ali i upotrebu policijske sile, onemogu\u0107avanje izve\u0161tavanja i kratkotrajna zadr\u017eavanja. Istovremeno, tu\u017eila\u0161tva su u posmatranom periodu do\u0161la tek do jedne osu\u0111uju\u0107e presude i jednog oportuniteta, a u tri slu\u010daja ubistava novinara, od kojih je jedan zastareo, nema napretka.<\/p>\n
Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije<\/b>\u00a0(NUNS) tokom 2025. bele\u017ei nagli porast napada na novinare, uz neujedna\u010den i spor institucionalni odgovor. Takva praksa, uz u\u010destalo targetiranje novinara od strane funkcionera, produbljuje krizu slobode medija i preti javnom pravu na informisanje, ukazuje NUNS.<\/p>\n
Prema podacima koje je prikupio NUNS, nagli skok nasilja nad novinarima zabele\u017een je naro\u010dito tokom protesta. Od marta do sredine oktobra evidentiran je\u00a051 slu\u010daj postupanja policije prema novinarima<\/b>\u00a0(napadi, arbitrarna zadr\u017eavanja, neosnovana legitimisanja) i 18 slu\u010dajeva u kojima policija nije reagovala na napade na adekvatan na\u010din.<\/p>\n
Do kraja oktobra 2025. NUNS je registrovao ukupno\u00a0299 napada i pritisaka<\/b>, gotovo duplo vi\u0161e nego tokom cele 2024. (168). Novinari na terenu, posebno mladi frilenseri, fotoreporteri i snimatelji, najizlo\u017eeniji su riziku.<\/p>\n
NUNS je analizirao i odluke tu\u017eila\u0161tava o odba\u010daju krivi\u010dnih prijava u slu\u010dajevima napada i pretnji novinarima, obuhvativ\u0161i period 2022\u20132024.\u00a0Analiza je pokazala<\/a>\u00a0da tu\u017eila\u0161tva \u010desto okon\u010davaju predmete \u201eslu\u017ebenom bele\u0161kom\u201c (bez prava na prigovor), umesto re\u0161enjem o odba\u010daju (sa pravom na prigovor), \u0161to uskra\u0107uje prava o\u0161te\u0107enih i produbljuje nepoverenje u institucije.<\/p>\n Dodatni problem je, kako je zabele\u017eila\u00a0Slavko \u0106uruvija fondacija<\/b>,\u00a0targetiranje novinara<\/b>\u00a0od strane dr\u017eavnih funkcionera (137 slu\u010dajeva u avgustu<\/a>,\u00a0141 u septembru<\/a>\u00a0i u\u00a0oktobru 163<\/a>), \u0161to poja\u010dava rizike i podsti\u010de atmosferu neka\u017enjivosti.<\/p>\n Kako bi se ostvario napredak u ovoj oblasti, Evropska komisija poru\u010duje da Srbija treba da obezbedi \u201eja\u010du za\u0161titu i bezbednost novinara, tako \u0161to \u0107e visoki zvani\u010dnici prestati sa verbalnim napadima na novinare koji uklju\u010duju zastra\u0161ivanje, stigmatizaciju i delegitimizaciju i brzo postupati po svakoj pretnji ili slu\u010daju fizi\u010dkog i verbalnog nasilja i, po potrebi, javno ih osuditi, istra\u017eiti ili procesuirati.\u201c<\/p>\n NUNS u gotovo svakom saop\u0161tenju, poziva visoke funkcionere da ne targetiraju novinare i ne vr\u0161e pritiske na medije. NUNS uvek poziva nadle\u017ene institucije da reaguju u skladu sa zakonom i za\u0161tite novinare, policiju da im obezbedi fizi\u010dku bezbednost i ne napada novinare koji izve\u0161tavaju sa doga\u0111aja od javnog zna\u010daja, a tu\u017eila\u0161tvo i sud da br\u017ee reaguju i osude nasilnike. Umesto toga, imamo neka\u017enjavanje koje podsti\u010de dalje napade.<\/p>\n SLAPP kao mehanizam pritiska na nezavisne medije<\/b><\/p>\n Evropska komsija dalje konstatuje da \u201eslu\u010dajevi strate\u0161kih tu\u017ebi protiv u\u010de\u0161\u0107a javnosti (SLAPP) sve vi\u0161e ometaju rad istra\u017eiva\u010dkih medija\u201c.<\/p>\n Novinarske i medijske organizacije u Srbiji su vi\u0161e puta ukazivale na to da se nezavisni mediji i novinari u Srbiji sve \u010de\u0161\u0107e suo\u010davaju sa tu\u017ebama zbog \u201epovrede ugleda i \u010dasti\u201c jer su objavili neku informaciju koju su \u201emo\u0107nici\u201c hteli da sakriju od javnosti. U poslednje vreme podnose se i privatne krivi\u010dne tu\u017ebe u kojima se tra\u017ee zatvorske kazne za novinare i zabrana obavljanja novinarskog posla (KRIK<\/a>,\u00a0Nova<\/a>), ali i krivi\u010dne prijave za dela koja se gone po slu\u017ebenoj du\u017enosti (Radar<\/a>).<\/p>\n Evropski parlament krajem februara pro\u0161le godine usvojio\u00a0Anti-SLAPP direktivu<\/a>, na inicijativu Evropske komisije, koja sadr\u017ei klju\u010dne preporuke za rano odbacivanje neosnovanih tu\u017ebi protiv novinara i aktivista. Ova direktiva je postala prvi obavezuju\u0107i pravni instrument sudovima u borbi protiv strate\u0161kih tu\u017ebi u Evropi. Ipak, ona nije obavezuju\u0107a i za kandidate za \u010dlanstvo u EU. Me\u0111utim, kako Evropska komisija preporu\u010duje da se Srbija uskladi sa evropskim zakonodavstvom, racionalno je o\u010dekivati primenu ovog dokumenta, \u0161to bi zna\u010dajno uticalo na pobolj\u0161anje u obalsti slobode izra\u017eavanja.<\/p>\n \u0160pijunski softver i forenzika na telefonima novinara: alarm bez odgovora nadle\u017enih<\/b><\/p>\n Izve\u0161taj Komisije bele\u017ei jo\u0161 i porast pritu\u017ebi na\u00a0upotrebu \u0161pijunskog softvera<\/a>\u00a0i forenzi\u010dkih alata na mobilnim telefonima branitelja ljudskih prava i novinara. Kako pi\u0161e u izve\u0161taju, jedan predmet koji obuhvata najmanje sedam osoba nalazi se u predistra\u017enoj fazi bez vidljivog napretka.<\/p>\n NUNS je zabele\u017eio nekoliko slu\u010dajeva ubacivanja, kao i poku\u0161aja ubacivanja, \u0161pijunskog softvera na telefone novinara, me\u0111u kojima su\u00a0Slavi\u0161a Milanov i Ljubomir Stefanovi\u0107.<\/a>\u00a0U vezi sa ta dva slu\u010daja, NUNS je jo\u0161 u decembru pro\u0161le godine podneo krivi\u010dnu prijavu, koja je potom dopunjena u maju ove godine. Uprkos tome, do danas nema vidljivog napretka u postupcima, niti informacija o tome da su nadle\u017eni organi preduzeli konkretne istra\u017ene radnje. Sa druge strane\u00a0MUP<\/a>\u00a0i\u00a0BIA<\/a>\u00a0negiraju nalaze o \u0161rijuniranju. Ovi slu\u010dajevi izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog nivoa za\u0161tite privatnosti i bezbednosti novinara, njihovih izvora, kao i zbog nedostatka efikasne reakcije institucija.<\/p>\n Medijski zakoni<\/b><\/p>\n Medijski zakoni iz 2023. godine tako\u0111e su neujedna\u010deno sprovo\u0111eni, navodi Evropska komisija. Posebno je pomenut REM, uz konstataciju da \u201enije u potpunosti vr\u0161io svoj mandat, a ozbiljne sumnje u njegovu fakti\u010dku nezavisnost i dalje postoje.\u201c Istaknuto je da Srbija godinu dana nema Savet REM-a i da je postupak izbora nedavno napredovao uz me\u0111unarodno posredovanje.<\/p>\n U izve\u0161taju se navodi i da su pove\u0107ane bojazni o ure\u0111iva\u010dkoj autonomiji, ograni\u010denom pluralizmu i pristrasnom izve\u0161tavanju u korist vlasti, kada je u pitanju rad javnog servisa.<\/p>\n Evropska komisija, dalje, u izve\u0161taju poru\u010duje da je potrebno sprovo\u0111enje novih medijskih zakona \u201ena na\u010din koji po\u0161tuje i slovo i duh zakona, uklju\u010duju\u0107i nezavisnost medijskog regulatora\u201c.<\/p>\n Poslanici Skup\u0161tine Srbije, u junu ove godine, usvojili su set medijskih zakona u koji spadaju Zakon o elektronskim medijima (ZEM), Zakon o javnim medijskim servisima (ZJMS) i Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJJIM).\u00a0Tim povodom\u00a0reagovale<\/a>\u00a0su medijske i novinarske organizacije izraziv\u0161i duboku zabrinutost zbog na\u010dina na koji je sproveden proces izmena i dopuna tri klju\u010dna medijska zakona. \u201eProces koji je trajao vi\u0161e od godinu i po dana doveden je do kraja u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograni\u010deno u\u010de\u0161\u0107e stru\u010dne javnosti\u201c, navedeno je u saop\u0161tenju.<\/p>\n Kriterijumi koji su predlo\u017eeni za sprovo\u0111enje medijskih javnih nabavki, a koji se odnose na ostvarivanje javnog interesa i po\u0161tovanje profesionalnih standarda, nisu usvojeni, te je ova oblast ostala podlo\u017ena zloupotrebama, ukazale su organizacije.<\/p>\n Tako\u0111e, kako navode, izmene ZEM nisu re\u0161ile vi\u0161egodi\u0161nji problem u vezi sa izve\u0161tavanjem tokom izbornih kampanja. Prikriveno politi\u010dko ogla\u0161avanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politi\u010dki marketing ostali su izvan regulatornog okvira.<\/p>\n \u201eU delu koji se odnosi na javne medijske servise i dalje su prisutne duboke sistemske slabosti. Upravni odbor i dalje nema odlu\u010duju\u0107u ulogu u imenovanju uredni\u010dkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slu\u0161alaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o bud\u017eetskom finansiranju ostavljaju prostor za politi\u010dke zloupotrebe\u201c, stoji u saop\u0161tenju organizacija.<\/p>\n Prema ZEM, koji je usvojen 2023. godine, novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trebalo je da bude formiran do 4. novembra 2024. godine, me\u0111utim, sa \u010ditavim procesom se kasnilo. Prvi konkurs za izbor \u010dlanova Saveta REM-a propao je zbog poku\u0161aja vlasti da manipuli\u0161e procesom. Drugi konkurs raspisan je nakon \u0161to su studenti blokirali ulaz u zgradu Radio-televizije Srbije. Iako je i ovog puta bilo vi\u0161e poku\u0161aja da se zanemare zakonski kriterijumi za izbor \u010dlanova Saveta REM-a, uz posredovanje me\u0111unarodnih aktera do sada se stiglo do predstavljanja 18 kandidata u Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n Nevladine organizacije podnele su\u00a0krivi\u010dnu prijavu<\/a>\u00a0protiv sekretarke Odbora za kulturu i informisanje Dane Gak, zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom slu\u017ebenog polo\u017eaja uticala na ishod postupka za izbor novih \u010dlanova Saveta REM-a, kao i protiv predsednice istog odbora Nevene \u0110uri\u0107 zbog opstrukcije primene izmenjenog ZEM i neobjavljivanja konkursa.<\/p>\n Sufinansiranje medija i transparentnost vlasni\u0161tva<\/b><\/p>\n Evropska komisija pozvala je Srbiju da \u201eobezbedi transparentno i pravi\u010dno sufinansiranje medijskih sadr\u017eaja koji slu\u017ee javnom interesu, kao i potpunu transparentnost vlasni\u0161tva nad medijima i ogla\u0161avanja.\u201c<\/p>\n Kako se navodi u izve\u0161taju, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uspostavilo je jedinstveni informacioni sistem za javno sufinansiranje; ipak, u mnogim op\u0161tinama su sredstva smanjena i dodeljivana netransparentno (naru\u010divanje \u2018informativnih usluga\u2019, ogla\u0161avanje). Pojedini mediji koji kr\u0161e Kodeks i dalje dobijaju novac. Navodi se i da registar ne otkriva krajnje vlasnike medija.<\/p>\n Novinarkse i medijske organizacije ukazale su Ministarstvu na propuste u vezi sa platformom Jedisntvenog informacionog sistema, me\u0111utim, odgovor nikada nije stigao, tako da nije poznato da li se radi na uklanjaju nedostataka.<\/p>\n Nepravilnosti koje su zabele\u017eile u vezi sa raspodelom sredstava na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadr\u017eaja predstavljaju veliki problem \u2013 od manipulisanja u\u00a0izboru \u010dlanova komisija<\/a>\u00a0za ocenu projekata, preko nagra\u0111ivanja prore\u017eimskih medija do dodele sredstava medijima koji nisu upisani i Registar medija, \u0161to je u suprotnosti sa ZJIM (Radio Kikinda<\/a>,\u00a0Ni\u0161 TV<\/a>).<\/p>\n Otkazi zbog stavova i politi\u010dki uticaji: EK tra\u017ei uskla\u0111ivanje sa EMFA<\/b><\/p>\n Komisija prime\u0107uje da su zabele\u017eena i otpu\u0161anja novinara zbog javno iznesenih li\u010dnih stavova, a pominju se i procurili razgovori izme\u0111u direktora privatne Junajted grupe i Telekoma Srbija\u00a0(Sten Miler i Vladimr Lu\u010di\u0107)<\/a>\u00a0izazvali su zabrinutost zbog politi\u010dkih pritisaka na medije kriti\u010dne prema vlastima. Tako\u0111e, navodi se i da novinari rade u ote\u017eanim uslovima, \u010desto bez adekvatnih ugovora i uz nestabilno finansiranje. U februaru 2025. vi\u0161e medijskih udru\u017eenja suspendovalo je u\u010de\u0161\u0107e u vladinim radnim grupama i Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.<\/p>\n