{"id":113751,"date":"2026-03-09T14:03:25","date_gmt":"2026-03-09T13:03:25","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=113751"},"modified":"2026-03-30T14:06:33","modified_gmt":"2026-03-30T12:06:33","slug":"dan-zena-rodno-zasnovano-nasilje-sve-cesce-oruzje-protiv-novinarki","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/dan-zena-rodno-zasnovano-nasilje-sve-cesce-oruzje-protiv-novinarki\/","title":{"rendered":"Dan \u017eena: Rodno zasnovano nasilje, sve \u010de\u0161\u0107e oru\u017eje protiv novinarki"},"content":{"rendered":"

Povodom Me\u0111unarodnog dana \u017eena, 8. marta, Evropska federacija novinara (EFJ) pridru\u017euje se danas partnerima iz inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) u objavljivanju alarmantnih podataka koji pokazuju da se novinarke \u0161irom Evrope i dalje suo\u010davaju sa pove\u0107anim rizikom usled sistemskog rodno zasnovanog nasilja tokom protekle godine.<\/strong><\/p>\n

Na\u0161e pra\u0107enje u 2025. godini zabele\u017eilo je 53 slu\u010daja rodno zasnovanog nasilja usmerenog protiv medijskih profesionalki u dr\u017eavama \u010dlanicama EU i zemljama kandidatima, uklju\u010duju\u0107i onlajn kampanje bla\u0107enja, pretnje seksualnim nasiljem i pogrdne komentare o fizi\u010dkom izgledu. Ovi podaci, zabele\u017eeni na platformi MFRR-a Mapping Media Freedom, potvr\u0111uju da su novinarke nesrazmerno pogo\u0111ene rodno zasnovanim nasiljem. Iako je o\u010digledno da ovi slu\u010dajevi predstavljaju samo ograni\u010den uvid u stvarno stanje, oni otkrivaju jasne i zabrinjavaju\u0107e trendove po medijske slobode i bezbednost novinara, posebno u kontekstu rasta generativnih AI alata.<\/p>\n

Od onlajn zlostavljanja do uznemiravanja van interneta<\/strong><\/p>\n

Prema na\u0161em monitoringu, rodno zasnovano nasilje nad novinarkama de\u0161avalo se prete\u017eno onlajn (59%), i to naro\u010dito na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ve\u0107ina ovih napada mo\u017ee se, stoga, svrstati u tehnolo\u0161ki posredovano rodno zasnovano nasilje, gde se digitalne platforme, aplikacije za poruke ili AI alati koriste za uznemiravanje i diskreditaciju novinarki.<\/p>\n

Jedan primer odnosio se na \u0161irenje AI-generisanih nagih fotografija dve italijanske novinarke. U drugom slu\u010daju, \u0161panska novinarka koja radi za RTVE nedavno je bila izlo\u017eena sajber-uznemiravanju nakon \u0161to je njena fotografija izvu\u010dena iz konteksta i zloupotrebljena kako bi se podrio njen profesionalni kredibilitet. Iako su takvi incidenti jo\u0161 uvek u usponu u Evropi, oni pokazuju do koje mere digitalni alati mogu biti zloupotrebljeni kako bi olak\u0161ali i poja\u010dali ve\u0107 postoje\u0107e rodne nejednakosti, kao i fizi\u010dko rodno zasnovano nasilje.<\/p>\n

Tokom 2025. godine, MapMF je zabele\u017eio i ozbiljne slu\u010dajeve rodno zasnovanog nasilja koji su se dogodili van interneta. Vi\u0161e napada prijavljeno je tokom sportskih i politi\u010dkih doga\u0111aja, kao i demonstracija, pa \u010dak i na privatnoj adresi jedne novinarke. Ozbiljan primer u Francuskoj jeste slu\u010daj Nore Buazuni, koja se bavi rodnim pitanjima. Nakon godina sajber-uznemiravanja, primila je pismo na ku\u0107nu adresu koje je sadr\u017ealo poruke mr\u017enje, rasisti\u010dke i mizogine sadr\u017eaje.<\/p>\n

Rodno zasnovano nasilje kao sredstvo diskreditacije od strane javnih funkcionera<\/strong><\/p>\n

Iako mnoge incidente \u010dine privatna lica, javni funkcioneri tako\u0111e imaju zna\u010dajnu ulogu u \u0161irenju mizogine retorike koja se koristi za diskreditaciju novinarki i skretanje pa\u017enje javnosti i profesionalne zajednice sa njihovog rada. U \u0160paniji je, na primer, krajnje desna partija Vox pokrenula koordinisanu kampanju bla\u0107enja protiv novinarke Kristine Faljaras, \u0161to je dodatno ozbiljno pogor\u0161alo uznemiravanje kojem je ona godinama izlo\u017eena.<\/p>\n

Onlajn pretnje i kampanje bla\u0107enja na Balkanu: pogor\u0161ana klima u Srbiji<\/strong><\/p>\n

Polo\u017eaj novinarki ostaje posebno napet na Balkanu. U 2025. godini, na\u0161ih 21 dokumentovanih slu\u010dajeva \u0161irom regiona odra\u017eavaju rastu\u0107i i zabrinjavaju\u0107i trend onlajn pretnji, kampanja bla\u0107enja i drugih oblika uznemiravanja. Srbija bele\u017ei najve\u0107i broj registrovanih incidenata, \u0161to ukazuje na posebno neprijateljsko okru\u017eenje sa kojim se novinari tamo suo\u010davaju. Nezavisne novinarke, koje su \u010desto meta kritika srpske vlade i tabloida, suo\u010davaju se sa pretnjama i seksualnim uznemiravanjem od strane privatnih lica. Ovaj trend je postao jo\u0161 izra\u017eeniji nakon smrtonosnog uru\u0161avanja nadstre\u0161nice u Novom Sadu i poja\u010danog pritiska na medijsko izve\u0161tavanje o antikorupcijskim protestima, poput izve\u0161tavanja N1.<\/p>\n

U tom kontekstu, rodno zasnovano nasilje mo\u017ee se pro\u0161iriti i van samih novinarki, na \u010dlanice njihovih porodica, koje su izlo\u017eene mizoginim uvredama i, u nekim slu\u010dajevima, eksplicitnim pretnjama silovanjem.<\/p>\n

Rodno zasnovano nasilje zahteva hitan odgovor<\/strong><\/p>\n

Povodom Me\u0111unarodnog dana \u017eena, partneri MFRR-a izra\u017eavaju nepokolebljivu solidarnost sa svim \u017eenama koje rade u medijskom sektoru i koje se suo\u010davaju sa pove\u0107anim rizikom u obavljanju svog posla zbog svog roda.<\/p>\n

Rodno zasnovani napadi, kako oni van interneta, tako i onlajn, zahtevaju prilago\u0111eno delovanje dr\u017eava \u010dlanica EU, zemalja kandidata i Evropske komisije. To uklju\u010duje sna\u017eniju primenu i sprovo\u0111enje Akta o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kao i reviziju Preporuke o bezbednosti novinara.<\/p>\n

Vlasti moraju prepoznati da takvi napadi nisu izolovani incidenti, ve\u0107 deo \u0161ire strategije u\u0107utkivanja glasova i manifestacija strukturnih rodnih nejednakosti, kako van interneta, tako i onlajn. To je posebno zabrinjavaju\u0107e kada mizogino pona\u0161anje dolazi od dr\u017eave i javnih funkcionera ili je od njih podstaknuto. Kada ga podr\u017ei ili legitimi\u0161e javna li\u010dnost, takvi napadi podrivaju kredibilitet novinarki, podsti\u010du autocenzuru i stvaraju permisivno okru\u017eenje za dalje rodno zasnovano nasilje.<\/p>\n

Potpisane organizacije zato podse\u0107aju javne funkcionere da snose pove\u0107anu odgovornost i pozivaju ih da se uzdr\u017ee od svih oblika stigmatizuju\u0107e, seksisti\u010dke ili mizogine retorike. Oni tako\u0111e moraju nedvosmisleno i javno osuditi sve napade na novinarke.<\/p>\n

Efikasni mehanizmi prijavljivanja predstavljaju jedan od temelja za\u0161tite novinarki. Ohrabrujemo novinarke da prijavljuju incidente inicijativama kao \u0161to je Mapping Media Freedom, kao i organima za sprovo\u0111enje zakona. Sistematsko dokumentovanje je klju\u010dno za razotkrivanje zloupotreba i pokretanje efikasnih institucionalnih odgovora. Pored toga, mora se oja\u010dati pristup pravdi i obezbediti temeljna istraga svih slu\u010dajeva.<\/p>\n

Samo kroz odgovornost i konkretne za\u0161titne mehanizme novinarke mogu raditi bezbedno, a pravo gra\u0111ana na informisanje mo\u017ee biti u potpunosti za\u0161ti\u0107eno.<\/p>\n

Potpisnici:\u00a0<\/strong><\/p>\n