{"id":115390,"date":"2026-04-30T23:15:10","date_gmt":"2026-04-30T21:15:10","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=115390"},"modified":"2026-05-11T15:11:18","modified_gmt":"2026-05-11T13:11:18","slug":"safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/","title":{"rendered":"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu"},"content":{"rendered":"

Na konferenciji SafeJournalists mre\u017ee \u201eOd \u010dinjenica do promena: bezbednost i polo\u017eaj novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu\u201c koja je odr\u017eana ju\u010de u Beogradu predstavljeni su najnoviji nalazi o polo\u017eaju novinarki u regionu, koji ukazuju na porast napada, izra\u017eenu rodnu dimenziju pretnji i uznemiravanja, kao i na slabosti institucionalne za\u0161tite. U\u010desnicei u\u010desnici panela upozorili su da se novinarke suo\u010davaju ne samo sa pretnjama zbog profesionalnog rada, ve\u0107 i sa napadima koji ciljaju njihov pol, izgled, privatni i porodi\u010dni \u017eivot, dok veliki broj incidenata ostaje neprijavljen zbog nepoverenja u institucije i straha od posledica.<\/strong><\/p>\n

Konferenciju su otvorli generalna sekretarka Nezavisnog udru\u017eenja novinara (NUNS) Srbije\u00a0Tamara Filipovi\u0107 Stevanovi\u0107<\/strong>, ambasador Australije u Srbiji\u00a0Piter Trasvel<\/strong>\u00a0i zamenica ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji\u00a0Plamena Hala\u010deva<\/strong>.<\/p>\n

Tamara Filipovi\u0107 Stevanovi\u0107<\/strong>, generalna sekretarka NUNS-a, otvaraju\u0107i konferenciju poru\u010dila je da bezbednost novinara i novinarki nije samo profesionalno, ve\u0107 i demokratsko pitanje. Ona je istakla da konferencija okuplja novinare, istra\u017eiva\u010de, eksperte, sindikate i partnere kako bi se razgovaralo o bezbednosti novinarki, uznemiravanju na radnom mestu, polo\u017eaju \u017eena u medijima, regionalnim indikatorima medijskih sloboda i razvoju rodno osetljivih protokola u redakcijama. Podse\u0107aju\u0107i da SafeJournalists mre\u017ea obele\u017eava 10 godina postojanja, naglasila je da je mre\u017ea tokom prethodne decenije gradila mehanizme podr\u0161ke, dokumentovala napade i zagovarala institucionalne promene, ali i upozorila da iza svake brojke stoji konkretno iskustvo novinara, novinarke ili redakcije.<\/p>\n

Ambasador Australije u Srbiji\u00a0Piter Trasvel<\/strong>\u00a0rekao je da se novinarke na Zapadnom Balkanu suo\u010davaju sa nesrazmernim rizicima, uklju\u010duju\u0107i onlajn zlostavljanje, fizi\u010dko zastra\u0161ivanje, kampanje bla\u0107enja, rodno zasnovano nasilje i SLAPP tu\u017ebe. On je istakao da su institucionalni odgovori na ove pretnje \u010desto nedovoljni, zbog \u010dega je bezbednost novinarki va\u017eno pitanje ne samo za medijsku zajednicu, ve\u0107 i za demokratiju. \u201e Prava promena zahteva kolektivnu odgovornost. Ona zahteva da institucije reaguju i da dru\u0161tvo u celini prepozna vrednost novinarstva\u201c, poru\u010dio je Trasvel.<\/p>\n

Zamenica ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji\u00a0Plamena Hala\u010deva<\/strong>\u00a0upozorila je da se novinari \u0161irom sveta suo\u010davaju sa sve \u0161irim spektrom pretnji, od fizi\u010dkih napada, uznemiravanja i zastra\u0161ivanja, do nadzora, SLAPP tu\u017ebi i zloupotrebe novih tehnologija. Posebno je ukazala na polo\u017eaj novinarki, koje su izlo\u017eene seksisti\u010dkom, mizoginom i \u010desto seksualizovanom onlajn nasilju, dok se digitalne pretnje sve \u010de\u0161\u0107e prelivaju u fizi\u010dku opasnost. \u201eOdbrana slobode medija nije samo za\u0161tita novinara, ve\u0107 za\u0161tita same demokratije\u201c, poru\u010dila je Hala\u010deva.<\/p>\n

 <\/p>\n

Bezbednost novinarki je pitanje ukupnog medijskog okru\u017eenja<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Tamara Filipovi\u0107 Stevanovi\u0107<\/strong>, generalna sekretarka NUNS-a, govore\u0107i na prvom panelu, podsetila je da je SafeJournalists mre\u017ea nastavila da prati stanje bezbednosti novinarki nakon usvajanja Deklaracije o bezbednosti novinarki, pokrenute u septembru pro\u0161le godine. Kako je rekla, mre\u017ea se tada obavezala na \u201epra\u0107enje i monitoring stanja kada je u pitanju bezbednost novinarki, reagovanje na takvo ugro\u017eavanje njihove bezbednosti i uslove rada uop\u0161te\u201c.<\/p>\n

Filipovi\u0107 Stevanovi\u0107 je upozorila da se u ve\u0107ini zemalja ponavlja isti obrazac: zakonodavni okvir postoji, ali institucionalna praksa izostaje, dok redakcije \u010desto nisu bezbedno mesto za novinarke. \u201e\u017dene ne prijavljuju incidente zbog nepoverenja u institucije, straha od dodatne viktimizacije i utiska da \u0107e posledice koje nastupe nakon prijave biti ili male ili nikakve\u201c, navela je ona, ocenjuju\u0107i da takvo stanje dodatno obeshrabruje novinarke da tra\u017ee za\u0161titu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Gotovo polovina slu\u010dajeva napada na novinarke u BiH sadr\u017ei rodne elemente<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Istra\u017eiva\u010dica iz Bosne i Hercegovine (BH novinari)\u00a0Mirna Stankovi\u0107-Lukovi\u0107<\/strong>\u00a0upozorila je da su uznemiravanje i napadi na novinarke, posebno u onlajn prostoru, dominantan obrazac pritiska, a da su ti napadi \u010desto izrazito rodno obojeni. Kako je navela, \u201enaj\u010de\u0161\u0107i oblik pritiska je uznemiravanje, prvenstveno onlajn\u201c, dok napadi uklju\u010duju \u201eseksualizovane uvrede, napade na izgled i privatni \u017eivot i poku\u0161aje da se diskredituje profesionalni rad\u201c. Prema predstavljenim podacima, gotovo polovina zabele\u017eenih slu\u010dajeva koji se odnose na novinarke sadr\u017ei eksplicitne rodne elemente, \u0161to pokazuje da su novinarke targetirane \u201ene samo zbog onoga o \u010demu izve\u0161tavaju, ve\u0107 i zbog toga ko su\u201c.<\/p>\n

Kao va\u017ean pomak izdvojila je pravne promene u Federaciji BiH, gde su 2025. godine onlajn uznemiravanje i psiholo\u0161ko nasilje prepoznati kao krivi\u010dna dela, uz eksplicitno prepoznavanje digitalnih platformi kao sredstva izvr\u0161enja krivi\u010dnih dela. To je, kako je naglasila, posebno va\u017eno jer se \u201eoko 70 odsto napada de\u0161ava onlajn\u201c.<\/p>\n

Ipak, kako je ocenila, pojedina\u010dni pravni pomaci jo\u0161 nisu doveli do sistemske za\u0161tite. Ve\u0107ina medijskih organizacija, prema njenim re\u010dima, \u201enema interne bezbednosne protokole\u201c niti strukturisanu podr\u0161ku, zbog \u010dega su novinarke \u010desto prepu\u0161tene same sebi i oslonjene na civilno dru\u0161tvo i neformalne mre\u017ee podr\u0161ke.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Srbiji su novinarke bile mete fizi\u010dkih napada, uklju\u010duju\u0107i i napade policije<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Marija Babi\u0107<\/strong>, pravnica i istra\u017eiva\u010dica Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije, rekla je da su novinarke u Srbiji tokom pro\u0161le godine u velikom broju slu\u010dajeva bile mete fizi\u010dkih napada. Posebno zabrinjava, kako je istakla, to \u0161to su u pojedinim slu\u010dajevima napada\u010di bili pripadnici policije. \u201eNUNS je pro\u0161le godine zabele\u017eio 77 slu\u010dajeva napada na novinare i novinarke od strane policije, nereagovanje u slu\u010dajevima kada su novinari napadnuti ili neosnovana privo\u0111enja. Od tog broja 26 je u\u010dinjeno prema novinarkama\u201c, rekla je Babi\u0107.<\/p>\n

Ona je ukazala i na problem neprijavljivanja pretnji, posebno me\u0111u novinarkama koje rade u lokalnim sredinama. Kako je navela, pored nepoverenja u institucije, novinarke na lokalu \u010desto strahuju da \u0107e zbog prijavljivanja pretrpeti dodatne posledice u zajednici u kojoj \u017eive i rade. Posebno je izdvojila \u010dinjenicu da je ve\u0107i broj onlajn napada usmeren prema \u017eenama nego prema mu\u0161karcima.<\/p>\n

Babi\u0107 se osvrnula i na pad u postupanju institucija kada su u pitanju napadi na novinarke. \u201ePro\u0161le godine, samo u jednom slu\u010daju je bila osu\u0111uju\u0107a presuda za napade na novinarke\u201c, navela je Babi\u0107, dodaju\u0107i da neka\u017enjivost ostaje jedan od klju\u010dnih problema.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Crnoj Gori vi\u0161e od polovine zabele\u017eenih napada odnosilo se na novinarke<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Marijana Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107<\/strong>, istra\u017eiva\u010dica Sindikata medija Crne Gore, rekla je da su tokom 2025. godine novinarke dobijale prete\u0107e i uznemiravaju\u0107e poruke i javne komentare na privatnim profilima na dru\u0161tvenim mre\u017eama i putem elektronske po\u0161te, a \u010detiri slu\u010daja imala su rodno zasnovane elemente. Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107 je posebno ukazala na dugotrajne slu\u010dajeve policijske za\u0161tite. \u201eMi u Crnoj Gori imamo dva slu\u010daja da novinarke imaju policijsku za\u0161titu i to traje godinama i ne re\u0161ava se uzrok na osnovu kojeg su one dobile tu za\u0161titu\u201c, rekla je ona. Do marta 2025. godine, dodala je, i tre\u0107a novinarka je imala policijsku za\u0161titu, ali je ona prestala ne zato \u0161to su prestali razlozi za za\u0161titu, ve\u0107 zato \u0161to policija nema dovoljno slu\u017ebenika za te potrebe.<\/p>\n

Govore\u0107i o reakciji dr\u017eave, Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107 je navela da su policija i tu\u017eila\u0161tvo pokretali postupke protiv napada\u010da, a da su \u010detiri slu\u010daja do sada dobila sudski epilog kroz prvostepene presude pred sudom za prekr\u0161aje. Najvi\u0161a izre\u010dena kazna bila je devet meseci zatvora zbog ugro\u017eavanja bezbednosti, u slu\u010daju u kojem je novinarki re\u010deno: \u201ePazi da ti ne dobije\u0161 metak\u201c. Ipak, ona je upozorila da problemi ostaju nere\u0161eni. \u201ePomak je u tome \u0161to se slu\u010dajevi re\u0161avaju br\u017ee, ali problem je u tome \u0161to i dalje ima veliki broj slu\u010dajeva, a kod nere\u0161enih slu\u010dajeva se ni\u0161ta ne de\u0161ava\u201c, ocenila je Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107.<\/p>\n

 <\/p>\n

Slu\u010dajevi pretnji novinarima na Kosovu po\u010dinju da se tretiraju kao prioritetni<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

D\u017eemajl Red\u017ea<\/strong>\u00a0rekao je da Udru\u017eenje novinara Kosova nastoji da pru\u017ei za\u0161titu svim novinarima i novinarkama, uz posebnu pa\u017enju na bezbednost novinarki, koje su \u010desto izlo\u017eene dodatnim oblicima pritisaka. Kako je naveo, pre dve godine formirana je mre\u017ea novinarki unutar udru\u017eenja, kako bi koleginice imale dodatni prostor za me\u0111usobnu podr\u0161ku, razgovor i reagovanje na probleme sa kojima se suo\u010davaju. Red\u017ea je naglasio da za\u0161tita novinarki nije samo pitanje \u017eena u profesiji, ve\u0107 da je to \u201ezajedni\u010dka borba za osnovna ljudska prava i za\u0161titu medijskih sloboda\u201c, u kojoj va\u017enu ulogu imaju i mu\u0161karci saveznici.<\/p>\n

On je ukazao i na polo\u017eaj novinara i novinarki iz razli\u010ditih etni\u010dkih zajednica, posebno srpskih kolega sa severa Kosova, koji su, kako je rekao, i tokom 2025. godine bili izlo\u017eeni pretnjama zbog svog izve\u0161tavanja. Kao pozitivan pomak naveo je novu strategiju, kojom se slu\u010dajevi koji se odnose na novinare po\u010dinju tretirati kao prioritetni. \u201ePo\u010dinjemo da vidimo pozitivne znake u re\u0161avanju ovih slu\u010dajeva\u201c, rekao je Red\u017ea, izdvajaju\u0107i primer postupka u kojem je mu\u0161karac koji je u sudnici pretio grupi novinara, me\u0111u kojima je bila i jedna novinarka, osu\u0111en u roku od 45 dana.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Albaniji pritisci na novinarke sistemski, a ne samo fizi\u010dki<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Blerjana Bino<\/strong>, istra\u017eiva\u010dica iz Albanije, tako\u0111e je ocenila da napadi na novinarke u toj zemlji nisu usmereni samo na njihov profesionalni rad, ve\u0107 se \u010desto \u0161ire na privatni i porodi\u010dni \u017eivot, kao i na njihovu ulogu u dru\u0161tvu i javnoj debati. Kako je navela, rizik za novinarke u Albaniji naj\u010de\u0161\u0107e nije direktno fizi\u010dko nasilje, ve\u0107 \u201esistemskog, strukturnog karaktera i duboko ugra\u0111en u ekosistem funkcionisanja medija\u201c. Prema njenim re\u010dima, onlajn uznemiravanje, mizogini napadi, koordinisane kampanje bla\u0107enja, seksualizovani jezik i pretnje koje uklju\u010duju i \u010dlanove porodice imaju za cilj da zastra\u0161e novinarke, delegitimi\u0161u njihov rad i potisnu ih iz javnog prostora i novinarstva.<\/p>\n

Bino je navela da je tokom 2025. godine zabele\u017eeno 13 slu\u010dajeva direktno usmerenih na \u017eene, sa ukupno 15 \u017ertava, ali je upozorila da istra\u017eivanja, fokus grupe i intervjui pokazuju da je stvarni broj slu\u010dajeva znatno ve\u0107i, jer se mnogi napadi normalizuju i ne prijavljuju. Posebno je ukazala na to da se po\u010detkom 2026. godine uo\u010dava pomeranje ka strukturisanijim obrascima pritisaka u digitalnom, politi\u010dkom i profesionalnom okru\u017eenju. Ti obrasci, kako je rekla, deluju zajedno sa politi\u010dkim pritiscima, SLAPP tu\u017ebama, taktikama bla\u0107enja i slabim institucionalnim odgovorima. \u201eOnlajn i tradicionalni napadi su vidljiviji, ali oni deluju zajedno sa politi\u010dkim pritiscima, SLAPP tu\u017ebama, taktikama bla\u0107enja i slabim institucionalnim odgovorima\u201c, istakla je Bino.<\/p>\n

 <\/p>\n

Novinarke se napadaju i kao novinarke i kao \u017eene<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Monika Kutri<\/strong>\u00a0iz Hrvatskog novinarskog dru\u0161tva ocenila je da napadi na novinarke u Hrvatskoj gotovo uvek imaju i rodnu dimenziju. \u201eNovinari su uvek napadnuti kao novinari, dok su novinarke uvek napadnute kao \u017eene\u201c, rekla je Kutri. Kako je objasnila, novinarke se ne napadaju samo zbog posla koji obavljaju, ve\u0107 se uz to gotovo uvek pojavljuju komentari o njihovom izgledu, godinama, deci ili privatnom \u017eivotu.<\/p>\n

Ona je navela da je u Hrvatskoj tokom pro\u0161le godine, zajedno sa pretnjama upu\u0107enim redakcijama, zabele\u017eeno ukupno 30 pretnji i napada, ali je upozorila da taj broj ne pokazuje stvarne razmere problema. \u201eMislim da to nije ni tre\u0107ina od onoga \u0161to se stvarno de\u0161ava, jer ljudi ne prijavljuju\u201c, rekla je Kutri, dodaju\u0107i da mnogi novinari i novinarke napade do\u017eivljavaju kao deo posla i prijavljuju ih tek kada pretnje postanu ozbiljne po \u017eivot. Posebno je ukazala da je Hrvatsko novinarsko dru\u0161tvo pro\u0161le godine po\u010delo vi\u0161e da obra\u0107a pa\u017enju i na nasilje i pritiske unutar redakcija. \u201eShvatili smo da zapravo su novinarke jako \u010desto \u017ertve i unutar redakcija\u201c, navela je ona.<\/p>\n

Govore\u0107i o procesuiranju slu\u010dajeva, Kutri je rekla da policija naj\u010de\u0161\u0107e obavi svoj deo posla, ali da problemi nastaju na nivou tu\u017eila\u0161tva i sudova. Prema njenim re\u010dima, tu\u017eila\u0161tvo \u010desto procenjuje da nema elemenata krivi\u010dnog dela, dok se sudski procesi odugovla\u010de.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Severnoj Makedoniji zakoni postoje, ali izostaju brza reakcija i koordinacija institucija<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Milan Spirovski<\/strong>\u00a0iz Udru\u017eenja novinara Makedonije iz Severne Makedonije upozorio je da je jedan od klju\u010dnih problema normalizacija napada i pretnji usmerenih na novinarke. I on je naveo da se pretnje na dru\u0161tvenim mre\u017eama \u010desto ne prijavljuju, jer novinarke veruju da \u0107e \u201epretnja pro\u0107i posle tri dana\u201c. Prema nalazima za 2025. godinu, rodno zasnovano onlajn uznemiravanje, digitalno nasilje i koordinisani napadi sa rodno zasnovaonm retorikom predstavljaju najozbiljnije pretnje za novinarke u Severnoj Makedoniji.<\/p>\n

On je istakao da ti napadi nisu izolovani incidenti, ve\u0107 \u201estrukturni i uporni obrazac koji direktno uti\u010de na sposobnost novinarki da rade slobodno i bezbedno\u201c.<\/p>\n

Spirovski je naglasio da problem nije u potpunom odsustvu zakona, ve\u0107 u njihovoj slaboj primeni i nedovoljnoj institucionalnoj koordinaciji. On je ukazao na spore, fragmentisane i reaktivne odgovore institucija, kao i na nizak nivo poverenja novinarki u sistem.<\/p>\n

 <\/p>\n

Indeks bezbednosti novinara: Srbija zabele\u017eila najve\u0107i pad u regionu<\/strong><\/h4>\n

 <\/p>\n

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istra\u017eivanja \u201eIndeks bezbednosti novinara i novinarki\u201c za 2025. godnu.<\/p>\n

Najpre je u uvodu glavna istra\u017eiva\u010dica\u00a0Sne\u017eana Trpevska<\/strong>\u00a0sumirala rezultate istra\u017eivanja za sve zemlje Safejournalists mre\u017ee, a potom su istra\u017eiva\u010di govorili o specifi\u010dnostima.<\/p>\n

Od svih zemalja Srbija je zabele\u017eila najve\u0107i pad, a ujedno i najmanji rezultat. Manji pad su u odnosu na 2024. godnu zabele\u017eile su Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, dok je isti indeks u ostao u Bosni i Hercgovini. Prema ovom istra\u017eivanju, u Albaniji i na Kosovu je malo bolja situacija u odnosu na 2024.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"
izvor: SafeJournalists<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

Pritisci u Albaniji sistemski, ali \u010desto nevidljivi u statistikama<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Belrjana Bino<\/strong>\u00a0objasnila je da Albanija u pojedinim indikatorima deluje bolje nego druge zemlje regiona zato \u0161to fizi\u010dko nasilje i nezakonita zadr\u017eavanja novinara nisu sistemski problem u toj zemlji. Ipak, upozorila je da to ne zna\u010di da novinari i medijski radnici rade u bezbednijem ili podsticajnijem okru\u017eenju. \u201ePriroda pritiska je druga\u010dija \u2013 on je implicitniji, indirektan, ali sistemskiji i u velikoj meri normalizovan tokom vremena kao ne\u0161to \u0161to dolazi uz profesiju\u201c, rekla je Bino.<\/p>\n

Prema njenim re\u010dima, novinari u Albaniji suo\u010davaju se sa dugotrajnim pritiscima kroz politi\u010dko me\u0161anje, ekonomsku zavisnost, uredni\u010dku kontrolu i sve izra\u017eenije tehnolo\u0161ki posredovano nasilje.<\/p>\n

Govore\u0107i o prikupljanju podataka, Bino je naglasila da institucije i dalje nemaju standardizovan sistem evidencije, zbog \u010dega postoje razlike izme\u0111u podataka policije, tu\u017eila\u0161tva i civilnog sektora.<\/p>\n

 <\/p>\n

Hrvatska: Policija evidentira slu\u010dajeve, tu\u017eila\u0161tvo ostaje slaba karika<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Monika Kutri<\/strong>\u00a0je rekla da policija u Hrvatskoj evidentira sve slu\u010dajeve koji joj se prijave, ali da postupanje nije ujedna\u010deno u celoj zemlji. Podsetila je da su protokoli koje su HND i Sindikat novinara Hrvatske potpisali sa policijom delom proistekli iz rada SafeJournalists mre\u017ee i ranijih istra\u017eivanja kojima su dokumentovani klju\u010dni problemi. \u201eImali smo dokumentovane podatke \u0161ta je na\u0161 problem i to je bila jedna od velikih prednosti\u201c, rekla je Kutri, dodaju\u0107i da je situacija na nacionalnom nivou dobra, ali da na lokalnom nivou i dalje ima mnogo problema.<\/p>\n

Ona je ukazala i da HND od institucija dobija samo statisti\u010dke podatke, bez obja\u0161njenja na koje se konkretne slu\u010dajeve odnose, zbog \u010dega ih je te\u0161ko uporediti sa podacima iz njihove baze. Kao najve\u0107i problem izdvojila je postupanje tu\u017eila\u0161tva, jer, kako je navela, efikasnost sistema opada kada slu\u010daj do\u0111e u tu fazu, posebno kod pretnji. \u201ePostoji visoki prag za krivi\u010dno delo pretnje i te\u0161ko je dokazati stvarnu ugro\u017eenost novinara u tom slu\u010daju\u201c, rekla je Kutri, dodaju\u0107i da tu\u017eila\u0161tvo ne odgovara ni na istra\u017eiva\u010dke upite, ve\u0107 navodi da nema posebno odeljenje koje se bavi novinarima.<\/p>\n

 <\/p>\n

Crna Gora: Novi mehanizam za\u0161tite po\u010deo da funkcioni\u0161e, ali tra\u017ei se institucionalizacija<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Marijana Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107<\/strong>\u00a0rekla je da je Vlada Crne Gore pred kraj pro\u0161le godine donela odluku o formiranju radne grupe za bezbednost novinara, u kojoj su predstavnici policije, Vrhovnog dr\u017eavnog tu\u017eila\u0161tva, Sindikata medija, Generalnog sekretarijata Vlade, kao i advokat i psiholo\u0161kinja. Mehanizam je zami\u0161ljen tako da se nakon napada kontaktira predsednik radne grupe, koji potom obave\u0161tava policiju i tu\u017eila\u0161tvo, dok se novinarima odmah obezbe\u0111uje besplatna pravna i psiholo\u0161ka pomo\u0107. \u201eOd formiranja ovog mehanizma bilo je devet poziva, tako da je to po\u010delo da funkcioni\u0161e\u201c, rekla je Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107.<\/p>\n

Ona je istakla da je cilj da radna grupa tokom ove godine prona\u0111e na\u010din da se institucionalizuje, odnosno da postane stalno telo i bud\u017eetska jedinica u bud\u017eetu Crne Gore, umesto da zavisi od volje Vlade. Prema njenim re\u010dima, za sada je re\u010d o minimalnim sredstvima, a mehanizam se uglavnom oslanja na kapacitete Sindikata medija. \u201eOsnovali smo i besplatnu SOS liniju za \u017ertve napada i voleli bismo da taj sistem bude institucionalizovan\u201c, navela je Camovi\u0107 Veli\u010dkovi\u0107.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kosovo: Razgovori sa isntitucijama doveli do konkretnih pomaka<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

D\u017eemajl Red\u017ea<\/strong>\u00a0rekao je da su na Kosovu prethodnih godina razgovori sa policijom, tu\u017eila\u0161tvom i sudovima o za\u0161titi novinara uglavnom vo\u0111eni neformalno, ali da su takvi kontakti vremenom doveli do konkretnog pomaka \u2013 imenovanja osoba zadu\u017eenih za slu\u010dajeve napada na novinare u policiji i tu\u017eila\u0161tvu. Kako je naveo, Udru\u017eenje novinara Kosova sada ima kontakt u tu\u017eila\u0161tvu u Pri\u0161tini kojem mo\u017ee direktno da se obrati, iako je taj mehanizam i dalje prete\u017eno neformalan. \u201e\u017delimo da stvari radimo brzo, da mo\u017eemo da ih pozovemo, i oni su veoma responzivni\u201c, rekao je Red\u017ea, dodaju\u0107i da je va\u017eno \u0161to su predstavnici institucija po\u010deli ozbiljnije da tretiraju slu\u010dajeve koji se odnose na novinare.<\/p>\n

Kao veliki uspeh izdvojio je strategiju usvojenu u januaru, kojom je Tu\u017eila\u010dki savet Kosova prvi put u pisanom dokumentu predvideo prioritetno postupanje u predmetima koji se odnose na novinare.<\/p>\n

 <\/p>\n

Severna Makedonija: Kontakt ta\u010dke ubrzale reakciju, ali stari slu\u010dajevi ostaju neka\u017enjeni<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Milan Spirovski<\/strong>\u00a0rekao je da udru\u017eenje svakodnevno vr\u0161i pritisak na tu\u017eila\u0161tvo i Ministarstvo unutra\u0161njih poslova kako bi se unapredile komunikacija i reakcija institucija u konkretnim slu\u010dajevima napada na novinare. Kako je naveo, u Severnoj Makedoniji postoji sistem kontakt ta\u010daka u tu\u017eila\u0161tvu i MUP-u, sa kojima su u redovnoj komunikaciji. \u201ePritisak na\u0161eg udru\u017eenja je doprineo da se ti slu\u010dajevi razre\u0161e u rekordnom periodu\u201c, rekao je Spirovski, govore\u0107i o dva ozbiljna fizi\u010dka napada iz pro\u0161le godine u kojima su institucije postupale po slu\u017ebenoj du\u017enosti.<\/p>\n

Ipak, Spirovski je upozorio da je glavni problem neka\u017enjivost u starijim slu\u010dajevima. Prema njegovim re\u010dima, od 2014. godine do danas zabele\u017eeno je 35 slu\u010dajeva, od kojih je samo oko 15 odsto dobilo sudski epilog. \u201eTo je veoma malo\u201c, ocenio je on. Dodao je da je Ministarstvo unutra\u0161njih poslova, na inicijativu udru\u017eenja, u januaru 2026. najavilo formiranje Nacionalnog komiteta za bezbednost novinara i medijskih radnika, dok je sa Vladom formirana i radna grupa za anti-SLAPP direktivu, imaju\u0107i u vidu trend porasta takvih tu\u017ebi.<\/p>\n

 <\/p>\n

BiH: Prvi koraci ka procesuiranju onlajn nasilja<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Maja Radevi\u0107<\/strong>\u00a0iz Bosne i Hercegovine (BH novinari) rekla je da su izmene Krivi\u010dnog zakonika pro\u0161le godine prvi put omogu\u0107ile krivi\u010dno procesuiranje nasilja putem digitalnih tehnologija, odnosno onlajn nasilja, kroz odredbe koje se odnose na psihi\u010dko nasilje. Kako je objasnila, ka\u017enjava se svako zlostavljanje kojim se naru\u0161ava psihi\u010dki integritet druge osobe, a zapre\u0107ene kazne su od \u0161est meseci do pet godina zatvora. \u201eU Republici Srpskoj jo\u0161 uvek ne postoji jedinstven zakon kojim bi se procesuiralo onlajn nasilje\u201c, navela je Radevi\u0107, dodaju\u0107i da se takvi slu\u010dajevi tamo procesuiraju na osnovu drugih zakonskih odredbi.<\/p>\n

Govore\u0107i o prvom slu\u010daju re\u0161enom na osnovu novog \u010dlana zakona, Radevi\u0107 je istakla da je po\u010dinilac uhap\u0161en ne zbog eksplicitnih pretnji novinarkama, ve\u0107 zbog vi\u0161emese\u010dnog javnog degradiranja, brutalnih uvreda i psovki na dru\u0161tvenim mre\u017eama, koje su njegovi pratioci dalje \u0161irili, stvaraju\u0107i viralni efekat i dodatne uvredljive komentare. Ona je upozorila da je slu\u010daj u delu javnosti i pojedinim medijima pogre\u0161no predstavljen kao ograni\u010davanje slobode govora ili uvo\u0111enje verbalnog delikta. \u201eCeo ovaj slu\u010daj puno govori o tome koliko smo kao dru\u0161tvo nespremni da se izborimo sa onlajn nasiljem, ili smo nesvesni posledica koje to nasilje mo\u017ee izazvati\u201c, rekla je Radevi\u0107, dodaju\u0107i da novinarke ne prijavljuju skoro polovinu takvih slu\u010dajeva jer ih do\u017eivljavaju kao o\u010dekivanu posledicu svog posla.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u0110uri\u0107: Mehanizmi nisu garancija bez nezavisnih institucija<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Rade \u0110uri\u0107<\/strong>\u00a0iz NUNS-a ocenio je da u Srbiji sistem za\u0161tite novinara u praksi nikada nije zaista funkcionisao, iako je na papiru delovao dobro. Kako je naveo, problem nije samo u postojanju propisa, ve\u0107 u njihovoj primeni, tuma\u010denju pretnji i napada, kao i u nedostatku senzibiliteta kod policije i tu\u017eila\u0161tva. \u201eSituacija je na papiru jako dobro ure\u0111ena, a onda se sve raspadne i shvatite da imamo takvu pravnu prazninu u tuma\u010denju \u0161ta jeste pretnja, a \u0161ta je napad\u201c, rekao je \u0110uri\u0107, upozoravaju\u0107i da su prethodnih godina odba\u010dene stotine krivi\u010dnih prijava.<\/p>\n

On je istakao da postojanje mehanizama samo po sebi nije garancija za\u0161tite, posebno u okolnostima politi\u010dkog pritiska, selektivne primene propisa i sve \u010de\u0161\u0107ih slu\u010dajeva privo\u0111enja novinara. Prema njegovim re\u010dima, broj zabele\u017eenih slu\u010dajeva nije kona\u010dan jer mnogi incidenti nisu prijavljeni ili NUNS nije imao uvid u njih, dok bi stvaran broj mogao biti znatno ve\u0107i. \u201ePostojanje bilo kakvog mehanizma nije apsolutno nikakav garant\u201c, rekao je \u0110uri\u0107, nagla\u0161avaju\u0107i da su potrebni potpuno odvajanje uticaja jedne grane vlasti na drugu, ozbiljna edukacija tu\u017eilaca i policije, kao i razumevanje uloge novinara i posledica koje pretnje i napadi ostavljaju.<\/p>\n

 <\/p>\n

Vi\u0161e \u017eena u medijima, ali ne i vi\u0161e ravnopravnosti<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Na SafeJournalists konferenciji predstavljena su dva istra\u017eivanja o polo\u017eaju \u017eena u medijima: istra\u017eivanje o polo\u017eaju novinarki i medijskih radnica u Srbiji i regionu, koje je predstavila profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu\u00a0Smiljana Milinkov<\/strong>, i rezultati Globalnog projekta monitoringa medija o zastupljenosti \u017eena i mu\u0161karaca u vestima u Srbiji, koje je predstavila profesorka Fakulteta politi\u010dkih nauka u penziji\u00a0Snje\u017eana Milivojevi\u0107<\/strong>. Oba istra\u017eivanja pokazuju da ve\u0107a prisutnost \u017eena u medijima nije dovela do stvarne ravnopravnosti.<\/p>\n

Istra\u017eivanje koje je predstavila profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu\u00a0Smiljana Milinkov<\/strong>\u00a0pokazuje da ve\u0107a zastupljenost \u017eena u medijima nije dovela do stvarne jednakosti u redakcijama. \u017dene su prisutnije u profesiji, ali i dalje nemaju jednak uticaj na ure\u0111iva\u010dke odluke, napredovanje i uslove rada. Nalazi ukazuju da nasilje, diskriminacija i radna nesigurnost nisu izolovani incidenti, ve\u0107 deo \u0161ireg sistema u kojem se seksizam i uznemiravanje \u010desto normalizuju kroz \u201e\u0161ale\u201c, komentare o izgledu, isklju\u010divanje \u017eena iz va\u017enih tema i obeshrabrivanje onih koje poku\u0161aju da prijave nasilje. Posebno su ranjive \u017eene na po\u010detku karijere, frilenserke i medijske radnice sa nesigurnim ugovorima.<\/p>\n

Kada je re\u010d o Srbiji, istra\u017eivanje pokazuje da, iako \u017eene \u010dine zna\u010dajan deo zaposlenih u redakcijama, njihov polo\u017eaj, zarade i uticaj na ure\u0111iva\u010dku politiku ostaju nepovoljniji u odnosu na mu\u0161karce. Novinarke su izlo\u017eene pretnjama, fizi\u010dkim napadima, onlajn nasilju, seksisti\u010dkim komentarima i seksualnom uznemiravanju, pri \u010demu se deo uznemiravanja de\u0161ava i unutar samih redakcija, od kolega ili nadre\u0111enih. Napadi i uznemiravanje se naj\u010de\u0161\u0107e ne prijavljuju zbog nepoverenja u institucije i interne procedure, straha od posledica po posao, ali i zato \u0161to su ovakva iskustva u profesiji predugo tretirana kao ne\u0161to uobi\u010dajeno. Istra\u017eivanje zato ukazuje na potrebu za dodatnom edukacijom, podr\u0161kom i osna\u017eivanjem medijskih radnica, kao i za stvaranjem redakcijskog okru\u017eenja u kojem se o nasilju i diskriminaciji govori otvoreno, a ne kroz kulturu \u0107utanja.<\/p>\n

Istra\u017eivanje koje je predstavila profesorka Fakulteta politi\u010dkih nauka u penziji\u00a0Snje\u017eana Milivojevi\u0107<\/strong>, u okviru Globalnog projekta monitoringa medija, pokazuje da se medijski svet zna\u010dajno promenio, ali da se polo\u017eaj \u017eena u vestima menja veoma sporo. Iako \u017eene \u010dine polovinu stanovni\u0161tva, u medijskom prostoru i dalje zauzimaju znatno manji deo vidljivosti, naro\u010dito u ulogama stru\u010dnjakinja i akterki u politi\u010dkim, ekonomskim i me\u0111unarodnim temama. Nalazi ukazuju da su \u017eene \u010de\u0161\u0107e prisutne kroz li\u010dno iskustvo, lai\u010dko znanje ili teme koje se vezuju za privatnu sferu, dok su oblasti mo\u0107i i odlu\u010divanja i dalje dominantno mu\u0161ke. Poseban problem je to \u0161to vesti koje problematizuju rodne stereotipe ostaju retke, dok digitalno okru\u017eenje postaje prostor ubrzanog rasta mizoginije i rodno zasnovanog nasilja koje se preliva i u fizi\u010dki svet.<\/p>\n

Kada je re\u010d o samoj profesiji, istra\u017eivanje pokazuje da ve\u0107i broj novinarki ne zna\u010di automatski i ravnopravnost u medijskom sistemu. \u017dene su veoma prisutne u reporterskim i ulaznim pozicijama, ali se njihov uticaj smanjuje na vi\u0161im nivoima odlu\u010divanja, \u0161to ukazuje na postojanje \u201estaklenog plafona\u201c i horizontalne segregacije u redakcijama. Profesorka Milivojevi\u0107 je kao klju\u010dnu preporuku istakla potrebu za \u201eresetom\u201c i radikalnijim promenama u celom medijskom sistemu \u2013 od regulatornih tela, upravnih odbora i javnih servisa, do obrazovanja, proizvodnje sadr\u017eaja i za\u0161tite novinarki. Preporuke uklju\u010duju mere za bezbednost i dobrobit novinarki, podsticanje sadr\u017eaja koji afirmi\u0161u rodnu ravnopravnost, kao i sna\u017eniji odgovor na onlajn mizoginiju, seksizam i rodno zasnovano nasilje.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"Podr\u017eava Ambasada Australije u Srbiji kroz Program direktne pomo\u0107i.<\/em><\/p>\n

Ovaj sadr\u017eaj nastao je uz podr\u0161ku\u00a0Ambasade Australije u Srbiji kroz Program direktne pomo\u0107i.\u00a0Stavovi i mi\u0161ljenja izneti ovde isklju\u010divo su stavovi autora i ne odra\u017eavaju nu\u017eno zvani\u010dne stavove donatora.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na konferenciji SafeJournalists mre\u017ee \u201eOd \u010dinjenica do promena: bezbednost i polo\u017eaj novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu\u201c koja je odr\u017eana ju\u010de u Beogradu predstavljeni su najnoviji nalazi o polo\u017eaju novinarki u regionu, koji ukazuju na porast napada, izra\u017eenu rodnu dimenziju pretnji i uznemiravanja, kao i na slabosti institucionalne za\u0161tite. U\u010desnicei u\u010desnici panela upozorili su da […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":115374,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1201],"tags":[],"class_list":["post-115390","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news_belgrade"],"acf":[],"yoast_head":"\nSafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu – SafeJournalists<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu – SafeJournalists\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Na konferenciji SafeJournalists mre\u017ee \u201eOd \u010dinjenica do promena: bezbednost i polo\u017eaj novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu\u201c koja je odr\u017eana ju\u010de u Beogradu predstavljeni su najnoviji nalazi o polo\u017eaju novinarki u regionu, koji ukazuju na porast napada, izra\u017eenu rodnu dimenziju pretnji i uznemiravanja, kao i na slabosti institucionalne za\u0161tite. U\u010desnicei u\u010desnici panela upozorili su da […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"SafeJournalists\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2026-04-30T21:15:10+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2026-05-11T13:11:18+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1536\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"865\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"IJAS\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Napisano od\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"IJAS\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Procenjeno vreme \u010ditanja\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"18 minuta\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\"},\"author\":{\"name\":\"IJAS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467\"},\"headline\":\"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu\",\"datePublished\":\"2026-04-30T21:15:10+00:00\",\"dateModified\":\"2026-05-11T13:11:18+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\"},\"wordCount\":4376,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg\",\"articleSection\":[\"News Belgrade\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\",\"name\":\"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu – SafeJournalists\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg\",\"datePublished\":\"2026-04-30T21:15:10+00:00\",\"dateModified\":\"2026-05-11T13:11:18+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg\",\"width\":1536,\"height\":865,\"caption\":\"foto: NUNS\/IJAS\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/safejournalists.net\/?lang=sr\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#website\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/\",\"name\":\"SafeJournalists.net\",\"description\":\"The Regional Platform for Media Freedom and Security of Journalists is a network of journalists' associations and media unions from the Western Balkans.\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/safejournalists.net\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#organization\",\"name\":\"SafeJournalists.net\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png\",\"width\":960,\"height\":540,\"caption\":\"SafeJournalists.net\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467\",\"name\":\"IJAS\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"IJAS\"},\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/author\/ijas\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu – SafeJournalists","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu – SafeJournalists","og_description":"Na konferenciji SafeJournalists mre\u017ee \u201eOd \u010dinjenica do promena: bezbednost i polo\u017eaj novinara i novinarki na Zapadnom Balkanu\u201c koja je odr\u017eana ju\u010de u Beogradu predstavljeni su najnoviji nalazi o polo\u017eaju novinarki u regionu, koji ukazuju na porast napada, izra\u017eenu rodnu dimenziju pretnji i uznemiravanja, kao i na slabosti institucionalne za\u0161tite. U\u010desnicei u\u010desnici panela upozorili su da […]","og_url":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/","og_site_name":"SafeJournalists","article_published_time":"2026-04-30T21:15:10+00:00","article_modified_time":"2026-05-11T13:11:18+00:00","og_image":[{"width":1536,"height":865,"url":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"IJAS","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Napisano od":"IJAS","Procenjeno vreme \u010ditanja":"18 minuta"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/"},"author":{"name":"IJAS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467"},"headline":"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu","datePublished":"2026-04-30T21:15:10+00:00","dateModified":"2026-05-11T13:11:18+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/"},"wordCount":4376,"publisher":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg","articleSection":["News Belgrade"],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/","url":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/","name":"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu – SafeJournalists","isPartOf":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg","datePublished":"2026-04-30T21:15:10+00:00","dateModified":"2026-05-11T13:11:18+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#primaryimage","url":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/1000014794-1536x865-1.jpg","width":1536,"height":865,"caption":"foto: NUNS\/IJAS"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/safejournalists-rodno-zasnovane-pretnje-nekaznjivost-i-cutanje-institucija-obelezavaju-polozaj-novinarki-u-regionu\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/safejournalists.net\/?lang=sr"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"SafeJournalists: Rodno zasnovane pretnje, neka\u017enjivost i \u0107utanje institucija obele\u017eavaju polo\u017eaj novinarki u regionu"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#website","url":"https:\/\/safejournalists.net\/","name":"SafeJournalists.net","description":"The Regional Platform for Media Freedom and Security of Journalists is a network of journalists' associations and media unions from the Western Balkans.","publisher":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/safejournalists.net\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#organization","name":"SafeJournalists.net","url":"https:\/\/safejournalists.net\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png","contentUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png","width":960,"height":540,"caption":"SafeJournalists.net"},"image":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467","name":"IJAS","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g","caption":"IJAS"},"url":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/author\/ijas\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115390"}],"collection":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=115390"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115390\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":115822,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/115390\/revisions\/115822"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/115374"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=115390"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=115390"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=115390"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}