{"id":117380,"date":"2026-05-18T14:03:43","date_gmt":"2026-05-18T12:03:43","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=117380"},"modified":"2026-05-21T14:05:41","modified_gmt":"2026-05-21T12:05:41","slug":"kako-se-urusio-mehanizam-koji-bi-trebalo-da-spreci-napade-na-novinare-i-novinarke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/kako-se-urusio-mehanizam-koji-bi-trebalo-da-spreci-napade-na-novinare-i-novinarke\/","title":{"rendered":"Kako se uru\u0161io mehanizam koji bi trebalo da spre\u010di napade na novinare i novinarke"},"content":{"rendered":"

\u201c<\/strong>Kako je sistem kolabirao?\u00a0<\/i><\/b>Verujem da upravo to pitanje najbolje oslikava gde se Srbija danas nalazi kada je re\u010d o bezbednosti novinara i novinarki. Jer ono \u010demu svedo\u010dimo nisu izolovani incidenti. Nije re\u010d o privremenom pogor\u0161anju situacije. Re\u010d je o kolapsu mehanizama koji bi trebalo da spre\u010de napade, za\u0161titi novinare i novinarke, istra\u017ei pretnje i obezbedi odgovornost<\/strong>\u201e, istakla je Tamara Filipovi\u0107 Stevanovi\u0107, generalna sekretarka Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije (NUNS) na dvodnevnoj OEBS-ovoj konferenciji \u201cJa\u010danje novinarstva kao javnog dobra\u201c. Prema njenim re\u010dima, ono \u010demu svedo\u010dimo nisu izolovani incidenti i nije re\u010d o privremenom pogor\u0161anju situacije.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kako ka\u017ee Filipovi\u0107 Stevanovi\u0107, Srbija je zvani\u010dno ponela titulu\u00a0najnebezbednije dr\u017eave za rad novinara na Balkanu<\/strong>. Prema najnovijem Indeksu bezbednosti novinara za 2025. godinu, zemlja je ostvarila ocenu od svega 2,24 na skali od 1 do 7 (gde jedinica ozna\u010dava najgori scenario u kojem novinari stradaju ili nestaju). Srbija se tako trajno pozicionirala u izrazito negativnom domenu, a zabrinjavaju\u0107i trendovi nastavljeni su i u teku\u0107oj godini.<\/p>\n

Ona je predstavila podatke koje je NUNS prikupio u okviru\u00a0regionalne mre\u017ee SafeJournalists<\/strong>\u00a0koji svedo\u010de o\u00a0geometrijskoj progresiji ugro\u017eavanja bezbednosti<\/strong>. Sa 131 zabele\u017eenog slu\u010daja u 2024. godini, broj incidenata je u 2025. sko\u010dio na \u010dak 313 \u2013 \u0161to uklju\u010duje 113 fizi\u010dkih napada i 124 pretnje smr\u0107u. Da se situacija dodatno radikalizuje, potvr\u0111uje podatak da je samo u prva \u010detiri meseca 2026. godine ve\u0107 registrovano 118 incidenata, me\u0111u kojima je 38 stvarnih napada.<\/p>\n

Kako ka\u017ee, iza ovih brojki krije se nekoliko obrazaca.<\/p>\n

Prvo<\/strong>, nasilje je eskaliralo i postalo vi\u0161e\u00a0fizi\u010dko, direktnije i javnije<\/strong>. Posebno zabrinjavaju\u0107i trenutak dogodio se na dan lokalnih izbora krajem marta ove godine.<\/p>\n

\u201cTog dana je nivo nasilja nad novinarima i novinarkama bio bez presedana. Ipak, skoro dva meseca kasnije, u \u0161est najte\u017eih slu\u010dajeva fizi\u010dkih napada na novinare i novinarke \u2013 uklju\u010duju\u0107i napade koji se, prema svedo\u010denjima novinara koji su ih pre\u017eiveli, mogu opisati kao poku\u0161aji ubistva \u2013 po\u010dinioci i dalje nisu identifikovani\u201d, istakla je generalna sekretarka NUNS-a dodaju\u0107i da nada ne mo\u017ee zameniti odgovornost.<\/p>\n

\u201eKada napadi ove te\u017eine ostanu nere\u0161eni nedeljama i mesecima, poruka koja se \u0161alje novinarima i novinarkama je razaraju\u0107a\u201d.<\/strong><\/p>\n

Drugo<\/strong>, policija je sve \u010de\u0161\u0107e postajala izvor opasnosti za novinare i novinarke, umesto izvor za\u0161tite. Prema njenim re\u010dima vi\u0161e se ne govori o pasivnom izostanku reakcije ve\u0107 o situacijama u kojima policijski slu\u017ebenici prisustvuju napadima i ne interveni\u0161u, ali i o slu\u010dajevima u kojima sama policija koristi silu protiv novinara i novinarki koji izve\u0161tavaju sa protesta i javnih doga\u0111aja. Prema podacima tu\u017eila\u0161tva, tokom 2024. godine bilo je 64 slu\u010daja vezana za bezbednost novinara i novinarki, a u 34 slu\u010daja policija nije postupila po nalogu tu\u017eila\u0161tva. Tokom 2025. godine tu\u017eila\u0161tvo je evidentiralo 140 slu\u010dajeva, a u 50 njih policija nije postupila u skladu sa instrukcijama tu\u017eila\u0161tva. Zato jasno ka\u017eemo: policija je postala jedan od klju\u010dnih izvora rizika za novinare i novinarke u Srbiji.<\/p>\n

Tre\u0107e<\/strong>, napadi ne po\u010dinju na ulici. Oni po\u010dinju u govoru. Srbija bele\u017ei masovnu ekspanziju kampanja bla\u0107enja, diskreditacije i dehumanizuju\u0107e retorike usmerene prema kriti\u010dkim novinarima i novinarkama i medijima. Te kampanje nisu ograni\u010dene na tabloide ili marginalne aktere ve\u0107 se poja\u010davaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i od strane najvi\u0161ih dr\u017eavnih funkcionera.<\/p>\n

\u010cetvrto<\/strong>, pravni pritisci ostaju ozbiljno sredstvo za u\u0107utkivanje novinara i novinarki. SLAPP tu\u017ebe se i dalje koriste kao oblik zastra\u0161ivanja i iscrpljivanja.<\/p>\n

Posebno je ukazala na novu opasnost, postojanje \u0161pijunskog softvera. Ve\u0107 je potvr\u0111ena jedna kompromitacija ure\u0111aja i najmanje tri neuspe\u0161na poku\u0161aja napada na telefone novinara i novinarki. Krivi\u010dne prijave su podnete, ali epiloga i dalje nema.<\/p>\n

\u201cA neka\u017enjivost je, zapravo, klju\u010dna re\u010d. Pro\u0161le godine, uprkos najve\u0107em broju zabele\u017eenih slu\u010dajeva od po\u010detka sistematskog monitoringa, izre\u010dene su samo tri osu\u0111uju\u0107e presude za napade na novinare i novinarke. Istovremeno, mnogi slu\u010dajevi ostali su u fazi prikupljanja dokaza, dok je oko 30 krivi\u010dnih prijava odba\u010deno. Kada novinari i novinarke vide da napada\u010di nisu ka\u017enjeni, da se pretnje normalizuju i da institucije reaguju sporo ili selektivno, rezultat je predvidiv: strah, autocenzura i duboko nepoverenje u sistem\u201d.<\/p>\n

Ukazala je da je neka\u017enjivost za ubistva novinara i novinarki u Srbiji je apsolutna. \u201cU tri ubistva i jednom poku\u0161aju ubistva novinara i novinarki tokom poslednje tri decenije, nijedna osoba nije pravosna\u017eno ka\u017enjena. To nije samo neuspeh pravde prema \u017ertvama i njihovim porodicama; to je poruka svakom novinaru i novinarki koji danas radi da \u010dak i najte\u017ei zlo\u010dini mogu ostati bez odgovornosti\u201d.<\/p>\n

Dakle, kada pitamo kako je sistem kolabirao, odgovori su slede\u0107i:<\/strong><\/p>\n