![\"\"](\"https:\/\/www.cenzolovka.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/Slavko_Curuvija_CPJ_Cenzolovka.jpeg\")
<\/p>\nSlu\u010daj \u0106uruvija predstavljen na sajtu Komiteta za za\u0161titu novinara \u00a0(foto: snimak ekrana)<\/p>\n<\/div>\n
Iako je broj ubistava novinara \u0161irom sveta delimi\u010dno smanjen, u pitanju je minimalni napredak, koji je na staklenim nogama i koji mo\u017ee biti osuje\u0107en \u017ealbama i nedostatkom politi\u010dke volje, isti\u010de Komitet za za\u0161titu novinara (Committee to Protect journalists) u najnovijem izve\u0161taju o neka\u017enjivosti ubistava medijskih radnika, koji je danas objavljen.<\/p>\n
Godi\u0161nji Globalni indeks neka\u017enjivosti 2020. Komiteta za za\u0161titu novinara (KZZN) koji isti\u010de zemlje u kojima su novinari ubijeni, dok su njihove ubice na slobodi, menja se pomalo iz godine u godinu. Somalija, Sirija, Irak i Ju\u017eni Sudan nalaze se na \u010detiri poslednja mesta liste. U njima rat i politi\u010dka nestabilnost unedogled produ\u017eavaju periode nasilja i bezakonja.<\/p>\n
Ipak, svake godine u Indeksu se na\u0111u i stabilnije dr\u017eave, u kojima kriminalne i politi\u010dke grupe, politi\u010dari, biznismeni i drugi mo\u0107nici pose\u017eu za nasiljem da bi uti\u0161ali kriti\u010dki nastrojene i istra\u017eiva\u010dke novinare. Istra\u017eivanje KZZN-a pokazalo je da su korupcija, slabe institucije, kao i nedostatak politi\u010dke volje i odlu\u010dan pristup istragama, razlozi koji dovode do neka\u017enjivosti u ovim zemljama, u koje spadaju Pakistan, Meksiko i Filipini.<\/p>\n
U\u00a0Pakistanu<\/strong>\u00a0je ove godine do\u0161lo do neo\u010dekivanog razvoja, koji nije direktno uticao na Indeks neka\u017enjivosti 2020, ali je pokazao da \u010dak i slu\u010dajevi ubistava za koje se dugo mislilo da su re\u0161eni mogu da budu ponovo otvoreni.<\/p>\n Vi\u0161i sud u Sindu je 2. aprila poni\u0161tio osu\u0111uju\u0107u presudu \u010detvorici mu\u0161karaca optu\u017eenim za ubistvo novinara\u00a0Volstrit d\u017eornala\u00a0<\/em>(Wall Street Journal)\u00a0Danijela Perla<\/strong>\u00a0(Daniel Pearl) 2002. godine. Vi\u0161i sud je\u00a0presudio<\/a>\u00a0da je\u00a0Ahmed Omar Said \u0160eik<\/strong>, koji je ranije bio osu\u0111en na smrt,\u00a0kriv samo za otmicu<\/a>\u00a0Perla i kazna mu je smanjena na sedam godina zatvora koje je ve\u0107 odslu\u017eio. Porodica Perl i vlada provincije Sind ulo\u017eili su\u00a0\u017ealbu<\/a>. Prema novinskim izve\u0161tajima, od kraja septembra \u010detvorica optu\u017eenih su i dalje u zatvoru.<\/p>\n Prema tekstu izvr\u0161nog direktora KZZN\u00a0D\u017eoela Sajmona<\/strong>\u00a0(Joel Simon),\u00a0objavljenog<\/a>\u00a0u \u010dasopisu\u00a0Kolumbija \u017eurnalizm rivju\u00a0<\/em>(Columbia Journalism Review), osloba\u0111anje ovog \u010doveka bi predstavljalo \u201epogubnu prepreku u dostizanju pravde i istovremeno bi poslalo opasnu poruku militantnim d\u017eihadistima u Pakistanu i \u0161irom sveta, koji su sistematski targetirali novinare poslednjih 18 godina, otkako je Perl ubijen\u201c.<\/p>\n Pakistan i Filipini su stalno prisutni u Indeksu neka\u017enjivosti, od kada je on uspostavljen 2008. godine. Filipini su, tako\u0111e, napravili najve\u0107i skok nabolje, pomeriv\u0161i se sa petog na sedmo mesto najgorih zemlja na svetu.<\/p>\n Do ove promene je do\u0161lo zbog toga \u0161to masakr u\u00a0Ampatuanu, Maguidano, u novembru 2009. godine<\/a>, u kome je \u017eivote izgubilo 58 ljudi, uklju\u010duju\u0107i 30 novinara i dva medijska radnika, vi\u0161e ne spada u desetogodi\u0161nji vremenski okvir koji se primenjuje u Indeksu. (Pro\u010ditaj vi\u0161e o metodologiji Indeksa.)<\/p>\n Istorijska presuda krajem pro\u0161le godine dovela je do toga da KZZN promeni status maskara u Ampatuanu iz \u201epotpune neka\u017enjivosti\u201c u \u201edelimi\u010dnu neka\u017enjivost\u201c, zbog \u010dega se vi\u0161e ne\u0107e uzimati u obzir u Indeksu, bez obzira na vremenski okvir.<\/p>\n Regionalni sud je 19. decembra 2019.\u00a0osudio nalogodavca, njegovog brata i 26 sau\u010desnika<\/a>\u00a0na kazne zatvora u trajanju i do 40 godina. Na Filipinima trenutno postoji 11 nere\u0161enih ubistava u poslednjih 10 godina, kojima se bavi Indeks. Pro\u0161le godine je u Indeksu zabele\u017eeno 41 ubistvo.<\/p>\n Ipak, bila je\u00a0potrebna puna decenija<\/a>\u00a0da bi slu\u010daj iz Ampatuana zavr\u0161io na sudu. Glavni osumnji\u010deni, nalogodavac\u00a0Andal Ampatuan mla\u0111i<\/strong>\u00a0i\u00a0Zaldi Ampatuan<\/strong>, ulo\u017eili su \u017ealbe na osu\u0111uju\u0107u presudu. Budu\u0107i da je pravni sistem Filipina komplikovan i ispolitizovan, ovaj proces mo\u017ee trajati i nekoliko godina, tako da je mogu\u0107e i da okrivljeni budu oslobo\u0111eni. Brojni osumnji\u010deni su i dalje na slobodi, uklju\u010duju\u0107i pripadnike klana Ampatuan, zbog \u010dega je mogu\u0107e i da oni koji su tra\u017eili pravdu za ubijene novinare budu izlo\u017eeni osveti. U me\u0111uvremenu, broj nere\u0161enih ubistava se umno\u017eava \u2013 najmanje dvoje filipinskih novinara je ubijeno zbog onog \u0161to su radili tokom 2020. godine.<\/p>\n Delimi\u010dno zbog skoka Filipina na listi Indeksa, najsmrtonosnija dr\u017eava zapadne hemisfere \u2013 Meksiko \u2013pomerila se sa sedmog na \u0161esto mesto najgore rangiranih zemalja kad je u pitanju neka\u017enjivost zlo\u010dina nad novinarima. U poslednjih 10 godina u Meksiku je bilo 26 nere\u0161enih ubistava, dok ih je pro\u0161le godine bilo 30.<\/p>\n Pro\u0161le godine su meksi\u010dke vlasti osudile pojedine izvr\u0161ioce ubistva\u00a0Miroslave Bri\u010d Velducee<\/a>\u00a0i\u00a0Havijera Valdeza Kardenasa<\/a>, dobitnika Me\u0111unarodne nagrade CPJ-a za slobodu medija. Me\u0111utim, nalogodavac je u oba slu\u010daja u bekstvu.<\/p>\n Izgledi da \u0107e pravda biti zadovoljena u ovom slu\u010daju, kao i u slu\u010daju ostalih meksi\u010dkih novinara, dodatno su pomu\u0107eni \u010dinjenicom da je federalno specijalno tu\u017eila\u0161tvo, koje je u velikoj meri odgovorno za napredak u slu\u010dajevima Bri\u010d i Valdez, manje a\u017eurno u pokretanju novih slu\u010dajeva, od kada je\u00a0Andres Manuel Lopez Obrado<\/strong>r<\/strong>\u00a0preuzeo predsedni\u010dku funkciju. Do sada su u Meksiku tokom 2020. godine najmanje \u010detiri novinara ubijena u znak odmazde zbog svog rada.<\/p>\n Na globalnom nivou,\u00a0broj novinara koji su ubijeni u znak osvete zbog svog rada bio je najmanji u 2019. godini<\/a>, posmatrano od 1992. godine, kada je KZZN prvi put objavio Indeks.\u00a0Razlog je te\u0161ko precizno odrediti<\/a>, mada cenzura i druge vrste pritisaka na novinare, kao i velika pa\u017enja koju su dobili neki od nedavnih slu\u010dajeva potencijalno igraju ulogu.<\/p>\n Broj ubistava u 2020. godini ve\u0107 je pre\u0161ao broj ubijenih u 2019. godini, ali nije na putu da se drasti\u010dno pove\u0107a. U me\u0111uvremenu, nekoliko sudskih slu\u010dajeva koji su jo\u0161 uvek u toku, ne ukazuju na to da \u0107e se ciklus nasilja i nepravde zaustaviti.<\/p>\n \u201ePoslednjih nekoliko godina nismo ni\u0161ta prevodili\u00a0na srpskohrvatski jezik, ali ovog puta smo se na to odlu\u010dili jer na\u0161 Indeks neka\u017enjivosti navodi i\u00a0Slavka \u0106uruviju<\/strong>. Kao \u0161to vam je ve\u0107 poznato, u pitanju je slu\u010daj koji je veoma va\u017ean za Komitet za za\u0161titu novinara\u201c, ka\u017ee za Cenzolovku koordinatorka KZZN za Evropu i Centralnu Aziju\u00a0Gulnoza Said<\/strong>.<\/p>\n \u201eZabrinuti smo zbog prepreka nastalih 2020. godine, tokom su\u0111enja onima koji su izvr\u0161ili ubistvo Slavka \u0106uruvije, posebno imaju\u0107i u vidu napredak koji je napravljen 2019. godine. Nadali smo se da \u0107e u slu\u010daju \u2019\u0106uruvija\u2019 do\u0107i do pravde, jer bi to poslu\u017eilo kao putokaz u dostizanju pravde i u drugim slu\u010dajevima ubistava novinara, naro\u010dito ako se uzme u obzir jedinstvenost srpskog iskustva,\u00a0o \u010demu sam za Cenzolovku ve\u0107 govorila<\/a>. I dalje se nadamo da \u0107e u slu\u010daju \u2019\u0106uruvija\u2019 pravda biti u potpunosti zadovoljena. Tako\u0111e se nadamo da \u0107e prevod Indeksa neka\u017enjivosti na srpski jezik omogu\u0107iti da ve\u0107i broj ljudi obrati pa\u017enju na ovaj va\u017ean slu\u010daj.\u201c<\/p>\n (Za Cenzolovku: Marija \u0160ajka\u0161, Njujork)<\/strong><\/p>\n<\/div>\n Apelacioni sud u Beogradu je 7. septembra objavio da je poni\u0161tio osu\u0111uju\u0107u presudu \u010detvorici biv\u0161ih slu\u017ebenika Resora dr\u017eavne bezbednosti Srbije, ume\u0161anih u ubistvo novinara\u00a0Slavka \u0106uruvije<\/a>\u00a01999. godine. Prema\u00a0izve\u0161tajima iz medija<\/a>, o\u010dekuje se ponavljanje postupka.<\/p>\n CPJ je prethodno podr\u017eao istragu o ubistvu \u0106uruvije koju je vodila komisija sastavljena od novinara i vladinih zvani\u010dnika, navode\u0107i je kao\u00a0jedan od modela za borbu protiv neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima<\/a>, isti\u010du\u0107i njenu transparentnost, kombinovani istra\u017eni tim i spremnosti da sledi nove tragove.<\/p>\n A u Slova\u010dkoj je 3. septembra krivi\u010dni sud oslobodio tajkuna osumnji\u010denog da je nalogodavac ubistva istra\u017eiva\u010dkog novinara\u00a0Jana Kucijaka<\/strong>\u00a0i njegove verenice 2018. godine. Prema\u00a0izve\u0161tajima medija<\/a>, Kucijakova porodica je najavila da \u0107e ulo\u017eiti \u017ealbu. Kucijak je bio jedan od dvoje novinara koji su izve\u0161tavali o korupciji unutar Evropske unije i koji su ubijeni u razmaku od \u0161est meseci; druga je bila novinarka\u00a0Dafne Karuana Galicija<\/a>\u00a0sa Malte, zbog \u010dijeg ubistva iz 2017. godine niko nije osu\u0111en.<\/p>\n Tokom desetogodi\u0161njeg perioda koji posmatra najnoviji Indeks, a koji se zavr\u0161io 31. avgusta 2020. godine, 277 novinara je ubijeno zbog svog posla \u0161irom sveta, a u 83 odsto slu\u010dajeva nijedan po\u010dinilac nije uspe\u0161no procesuiran. Tokom pro\u0161logodi\u0161njeg perioda, KZZN je zabele\u017eio potpunu neka\u017enjivost u 86 odsto slu\u010dajeva.<\/p>\n Stopa potpune neka\u017enjivosti malo je ni\u017ea poslednjih godina. U \u201ePutu ka pravdi<\/a>\u201c, studiji iz 2014. koja ispituje uzroke neka\u017enjivosti ubistava novinara i nudi mogu\u0107a re\u0161enja, CPJ je ustanovio da su\u00a0ubice oslobo\u0111ene u devet od 10 slu\u010dajeva<\/a>\u00a0od 2004. do 2013. godine.<\/p>\n Koliko je neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima ukorenjena mo\u017eda najbolje ilustruje podatak da je u 12 zemalja iz Indeksa zabele\u017eeno 80 odsto nere\u0161enih slu\u010dajeva ubistava novinara u poslednjih 10 godina. Svih 12 dr\u017eava se pominje po vi\u0161e puta u Indeksu od 2008. godine, kada je KZZN prvi put objavio ovaj izve\u0161taj, a sedam ih je na listi svake godine.<\/p>\n Nigerija je jedina zemlja koje se ove godine ne pominje u Indeksu. Jedno ubistvo, ono iz 2009. godine, vi\u0161e nije obuhva\u0107eno desetogodi\u0161njim izve\u0161tajem.<\/p>\n Globalni indeks neka\u017enjivosti 2020. CPJ-a izra\u010dunat je na osnovu broja nere\u0161enih slu\u010dajeva ubistava novinara u odnosu na procenat populacije svake zemlje. Aktuelni Indeks se odnosi na ubistva novinara koja su se desila od 1. septembra 2010. godine do 31. avgusta 2020. i koja jo\u0161 uvek nisu re\u0161ena.<\/p>\n Samo dr\u017eave koje imaju pet ili vi\u0161e nere\u0161enih slu\u010dajeva uklju\u010dene su u Indeks.<\/p>\n CPJ defini\u0161e ubistvo kao namerno oduzimanje \u017eivota novinara koje se dogodilo u znak odmazde zbog njihovog rada. Indeks ne uzima u obzir novinare koji su poginuli u borbenim dejstvima ili dok su bili na opasnom zadatku, kao \u0161to su, na primer, protesti tokom kojih je do\u0161lo do nasilja.<\/p>\n Slu\u010daj se smatra nere\u0161enim sve dok presuda ne postoji, \u010dak i ako su osumnji\u010deni identifikovani i li\u0161eni slobode. Slu\u010dajevi u kojima su pojedini, ali ne i svi po\u010dinioci osu\u0111eni smatraju se \u201edelimi\u010dno neka\u017enjenim\u201c.<\/p>\n Slu\u010dajevi u kojima su osumnji\u010deni po\u010dinioci ubijeni tokom privo\u0111enja tako\u0111e se smatraju \u201edelimi\u010dno neka\u017enjenim\u201c. Indeks isklju\u010divo bele\u017ei slu\u010dajeve u kojima su ubistva u potpunosti neka\u017enjena i ne bavi se onima u kojima je pravda delimi\u010dno zadovoljena.<\/p>\nSAID: SLU\u010cAJ SLAVKA \u0106URUVIJE JE VEOMA VA\u017dAN ZA KOMITET ZA ZA\u0160TITU NOVINARA<\/h2>\n
Metodologija<\/strong><\/h4>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.cenzolovka.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/tabela-srp.jpg\")
<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"