Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno dru\u0161tvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udru\u017eenje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija \u201eLokal Pres\u201c, Transparentnost Srbija i Udru\u017eenje novinara Srbije (UNS), saop\u0161tili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosada\u0161njim radom Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.<\/p>\n
Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Transparentnost Srbija i UNS, prihvatili su ciljeve definisane Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila u januaru 2020. godine, kao i aktivnosti na njenoj implementaciji nabrojane u Akcionom planu za sprovo\u0111enje strategije iz decembra pro\u0161le godine, \u010dvrsto uvereni da \u0107e polazne osnove za izradu radne verzije Nacrta biti upravo one koje su definisane Strategijom i Akcionim planom. Vo\u0111eni takvim uverenjem, prihvatili su imenovanje svojih predstavnika u Radnu grupu zadu\u017eenu za izradu Nacrta, da bi ti isti predstavnici sada bili svedoci poku\u0161aja da se u radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kroz Radnu grupu, kao alternativna, a ponekad \u010dak i kao jedina re\u0161enja, unesu i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom i koje kao takve uop\u0161te nisu pobrojane aktivnostima na implementaciji Strateguje u usvojenom Akcionom planu.<\/p>\n
Neki od primera predloga koje Radna grupa razmatra, a koja odstupaju ne samo od Medijske strategije, ve\u0107 i od ustavom zajem\u010denih prava, a posebno prava na slobodu izra\u017eavanja, ili su u sukobu sa va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima u ovoj oblasti su slede\u0107i:<\/p>\n
1)\tPropisivanje prethodne zabrane \u0161irenja la\u017enih vesti, na na\u010din koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava, jer niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima slu\u017ei, niti je jasno kako \u0107e se obezbediti proporcionalnost ograni\u010denja koje se na ovaj na\u010din uvodi. Pri svemu, postoje\u0107i zakonski mehanizmi u ovoj oblasti ve\u0107 su uskla\u0111eni sa me\u0111unarodnim standardima, i trebalo bi samo insistirati na pravilnoj primeni zakona ne na ve\u0161ta\u010dkom kreiranju instituta la\u017enih vesti.
\n2)\tUvo\u0111enje direktnog subvencionisanja odnosno dr\u017eavne pomo\u0107i izdava\u010dima medija za informisanje osoba sa invaliditetom. Direktno subvencionisanje je koncept koji je napu\u0161ten jo\u0161 ranijim strate\u0161kim dokumentima iz oblasti medija. Javni novac koji cirkuli\u0161e na medijskom tr\u017ei\u0161tu, po nalazima same Medijske strategije, ve\u0107 pravi zna\u010dajne poreme\u0107aje na tr\u017ei\u0161tu, te je za informisanje osoba sa invaliditetom nu\u017eno unapre\u0111ivati postoje\u0107i okvir za projektno sufinansiranje i programe javnih medijskih servisa. Uvo\u0111enjem direktnog subvencionisanja izdava\u010da medija za informisanje osoba sa invaliditetom, akcenat se sa proizvodnje kvalitetnog medijskog sadr\u017eaja za osobe sa invaliditetom, preme\u0161ta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija.
\n3)\tMedijska strategija kao jedan od problema u oblasti projektnog sufinansiranja pominje \u201cnejasno definisanu namenu konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovni\u0161tva za odre\u0111enim medijskim sadr\u017eajima\u201d. Zato se u Strategiji predvi\u0111a da \u0107e se \u201cizmenama regulative (zakona koji ure\u0111uje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naro\u010dito putem: predvi\u0111anja obaveze da se vr\u0161i analiza potreba za nedostaju\u0107im medijskim sadr\u017eajima, \u0161to bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadr\u017eaje koji nedostaju. Pojedini \u010dlanovi sada se protive uvo\u0111enju analize potreba za nedostaju\u0107im medijskim sadr\u017eajima u Nacrt, pravdaju\u0107i to navodima da analiza ni do sada nije sprovo\u0111ena, da je nema u praksi i da zahteva vreme koje navodno nemamo;
\n4)\tIako Medijska strategija predvi\u0111a prihvatanje nadle\u017enosti Saveta za \u0161tampu kao uslov za u\u010de\u0161\u0107e na konkursima za projektno sufinansiranje za \u0161tampane i on-line medije, kao i prednost kod projektnog sufinansiranja za medije sa manje, ili bez izre\u010denih mera Saveta za \u0161tampu, u Radnoj grupi se ovo re\u0161enje ponovo dovodi u pitanje, i poku\u0161ava da se izuzme iz Nacrta;
\n5)\tAlterativnim re\u0161enjima poku\u0161ava se relativizovati zabrana da izdava\u010di medija budu u javnoj svojini. Ovo je u suprotnosti sa temeljnim opredeljenjem i prethodne i va\u017ee\u0107e Medijske strategije, te u suprotnosti i sa samim va\u017ee\u0107im Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je propisao izlazak organa javnih vlasti izt vlasni\u010dke strukture medija. Iako predlog nije prihva\u0107en od Radne grupe, i dalje nije jasno da li \u0107e ostati kao alternativno re\u0161enje ili ne.
\n6)\tInsistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinara. Umesto prihvatanja \u010dinjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je \u0161iri u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo \u010dlanova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvo\u0111enje ove definicije ne samo da nije bilo predvi\u0111eno Medijskom strategijom, nego i preti da, u slu\u010daju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske za\u0161tite \u010ditav niz lica \u010diji je rad nesumnjivo od zna\u010daja za informisanje javnosti.
\n7)\tOgrani\u010davanje slobode prijema i reemitovanja prekograni\u010dnih kanala i zakonska obaveza besplatnog prenosa terestrijalnih kanala svim telekomunikacionim platformama. Ova re\u0161enja koja se ponavljaju u radu Radne grupe, pored toga \u0161to su generalno problemati\u010dna, niti su predvi\u0111ena Medijskom strategijom, niti su uop\u0161te materija Zakona o javnom informisanju i medijima. <\/p>\n
U dopisima Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja, ukazano je da opisana alternativna re\u0161enja u nacrtu ovako va\u017enog Zakona nisu, i ne mogu biti, prihvatljiva praksa u zakonodavnom radu, te od Ministarstva kulture i informisanja zatra\u017eeno da osujeti poku\u0161aje da se i u ovoj Radnoj grupi ponovo raspravlja o re\u0161enjima koja su kao neprihvatljiva odba\u010dena jo\u0161 u fazi izrade Strategije i Akcionog plana, a posebno je zahtevano da se ne dopusti da se takva re\u0161enja, na mala vrata uvedu u Zakon i da se na taj na\u010din osujeti stvaranje pravnog okvira koji garantuje slobodu izra\u017eavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvoj medijskog tr\u017ei\u0161ta, osna\u017eenu novinarsku profesiju, edukovano gra\u0111anstvo i institucije sposobne za primenu regulative, iza \u010dega je Vlada Republike Srbije stala usvajanjem Strategije.<\/p>\n
Organizacije su u dopisu ukazale da im je prevashodni cilj da se obezbedi puno po\u0161tovanje rokova predvi\u0111enih Akcionim planom i posebno, u kontekstu o\u010dekivanog raspisivanja izbora, izbegne svako dalje odlaganje ostvarivanja ciljeva Strategije. U tom smislu su, od predsednice Radne grupe, pomo\u0107nice ministarke kulture i informisanja Slavice Trifunovi\u0107, zahtevale da predloge koji su u sukobu sa ustavom zajem\u010denim pravima, a posebno pravom na slobodu izra\u017eavanja, ili u sukobu sa va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima u ovoj oblasti i usvojenom Medijskom strategijom, uop\u0161te ne stavlja na dnevni red Radne grupe.<\/p>\n
U dopisu se dalje navodi da se, za slu\u010daj da se Ministarstvo kulture i informisanja i predsednica Radne grupe o ove zahteve oglu\u0161e, predstavnici Asocijacije medija, ANEM-a, AOM-a, NDNV-a, NUNS-a, Lokal Presa, Transparentnosti Srbija i UNS-a u radnoj grupi, svojim potpisom i autoritetom ne\u0107e stati iza re\u0161enja i predloga izmena koje na bilo koji na\u010din odstupaju od ciljeva Strategije i mera, odnosno aktivnosti na njenoj implementaciji predvi\u0111enih Akcionim planom.<\/p>\n
Potpredsednica vlade i ministarska za kulturu i informisanje Maja Gojkovi\u0107 reagovala je na najnovija doga\u0111anja zakazivanjem sastanka sa predstavnicima udru\u017eenja i asocijacija, potpisnika saop\u0161tenja, u utorak, 14. septembra.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno dru\u0161tvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udru\u017eenje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija \u201eLokal Pres\u201c, Transparentnost Srbija i Udru\u017eenje novinara Srbije (UNS), saop\u0161tili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":32444,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1201],"tags":[1264,1282],"class_list":["post-32443","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news_belgrade","tag-nuns-sr","tag-saopstenje"],"acf":[],"yoast_head":"\n