Izvr\u0161na direktorka Fondacije Slavko \u0106uruvija, Ivana Stevanovi\u0107, za Danas<\/p>\n
Situacija u svim aspektima rada profesionalnih medija i uop\u0161te novinarstva u Srbiji je iz godine u godinu sve gora.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Prvo mesto me\u0111u problemima medijskih radnika dele izuzetno te\u0161ka finansijska situacija medija, naro\u010dito lokalnih, a odmah zatim i pitanje bezbednosti novinara, na koje nikako kao dru\u0161tvo ne uspevamo da stavimo neku konstruktivnu ta\u010dku. Iz stalnog kontakta sa medijima na lokalu \u0161irom Srbije vidimo da ni situacija sa koronom nije pogodovala njihovom polo\u017eaju, ali su i pre toga bili na izdisaju. Po\u010dinjemo da imamo gradove bez informisanja, gradove koji nemaju vi\u0161e nikakav nezavisni, pouzdani, profesionalni izvor informacija koji bi bile relevantne za svakodnevni \u017eivot gra\u0111ana u tim sredinama, ka\u017ee za Danas Ivana Stevanovi\u0107, izvr\u0161na direktorka Fondacije Slavko \u0106uruvija.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Ona dodaje da ti primarni problemi vuku niz drugih stvari za sobom, poput katastrofalnog polo\u017eaja novinara u smislu njihovih radnih prava i \u017eivotnog standarda, zatim izuzetno stresne uslove za rad, kao i to da su im i stresnost i obim posla dramati\u010dno porasli a da ne postoji sistem podr\u0161ke koji bi pomogao da se sa tim nose, \u201e\u0161to se posebno jasno videlo u periodu pandemije\u201c.<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Tu su i lo\u0161i uslovi rada, tehni\u010dka opremljenost, koli\u010dina vremena koje novinari provode na poslu. Izuzetan problem, jedan od sve ve\u0107ih je i te\u0161ko dola\u017eenje do informacija koje su u posedu lokalnih samouprava ili institucija vlasti. To je diskriminacija medija na delu, dok se, sa druge strane, gra\u0111anima zbog kojih te institucije i postoje, uskra\u0107uju bitne informacije, ka\u017ee Stevanovi\u0107.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Na drugoj strani te o\u0161tre podele su provladini tabloidi, kojima iste te institucije dostavljaju i one podatke koje ne bi smele.<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u2013 To je ta manipulacija medijskim prostorom koja dolazi od vrha vlasti pa se seli na druge, ni\u017ee nivoe. Imamo medije koji su potpomognuti na sve mogu\u0107e na\u010dine, najpre finansijski, \u0161to od reklamiranja javnih preduze\u0107a, \u0161to su novci koje ne mo\u017eemo ni da utvrdimo, \u0161to kroz novac od medijskih konkursa, \u0161to kroz poreske i radne olak\u0161ice. Takav primer je upravo TV Pink kome je nedavno odlo\u017eeno pla\u0107anje naknade REM-u. Pa do situacija gde se manipuli\u0161e davanjem informacija, onih koje ne bi smele da se na\u0111u u medijima, a upravo se na\u0111u na provladinim televizijama i novinama. Istovremeno, imamo strahovitu poplavu la\u017enih vesti u tim istim medijima koji o\u010digledno u naj\u010de\u0161\u0107em broju slu\u010dajeva imaju neku svoju propagandisti\u010dko politi\u010dku funkciju napada na neistomi\u0161ljenike i medije koji su kriti\u010dki nastrojeni prema vlasti. Imamo obra\u010dun dela medijske zajednice, mada ja te \u201cmedije\u201d ne bih tako nazvala, i to ozbiljan, orkestriran, organizovan obra\u010dun ne samo sa \u201ckolegama\u201d koji profesionalno rade svoj posao nego i sa svakim kriti\u010dkim glasom u ovoj zemlji. Ako pogledamo puteve novca, postaje potpuno jasno, mada to vi\u0161e nije ni tajna, odakle dolaze takve instrukcije i odakle se \u0161ire razni narativi, \u201cprotiv\u201d jednih i \u201cza\u201d druge, obja\u0161njava sagovornica Danasa.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Posledica je, nastavlja ona, strahovit disbalans u dometu, gde imamo male, siroma\u0161ne, po\u0161tene medije koji su na ivici pre\u017eivljavanja i vrlo te\u0161ko dopiru do \u0161ire publike i ove druge, pomognute sa svih strana, koji su glasni i bu\u010dni, da nikakva istina ne mo\u017ee kroz tu buku da se probije. Zbog toga mislim da je podr\u0161ka malim lokalnim medijima koji te\u017ee da budu profesionalni neophodna, i u finansijskom ali i u smislu pomo\u0107i u razvoju kapaciteta, insistira Stevanovi\u0107.<\/span><\/p>\n <\/p>\n U takvoj atmosferi na doma\u0107oj medijskoj sceni, svi napori koje ula\u017eu novinarska udru\u017eenja, civilni sektor i me\u0111unarodne institucije, posebno kada je bezbednost novinara u pitanju, na koncu ipak zavisi \u201cod \u010duvene politi\u010dke volje\u201d da se ne\u0161to re\u0161i ili ne.<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Tokom pro\u0161le godine imali smo neke sudske slu\u010dajeve pretnji i napada na novinare, koji su bili prili\u010dno brzo re\u0161eni, a po\u010dinioci relativno brzo prona\u0111eni i procesuirani. Me\u0111utim, kada pogledate malo dublje strukturu tih napada, vidite da su to neki slobodni strelci, koji su odlu\u010dili da se obra\u010dunaju sa ovim ili onim novinarom. Dok ono \u010demu prisustvujemo svaki dan, stalno targetiranje nezavisnih medija i novinara, kao i uvijene pretnje sa najvi\u0161ih nivoa vlasti, ve\u0107 postaje stvarno opasno. Takva bolesna atmosfera koja se konstantno pravi u dru\u0161tvu naravno da \u0107e ponukati neke koji u to poveruju da uzmu stvari u svoje ruke i da se obra\u010dunavaju, i to je ono \u0161to jako pla\u0161i. I mi i me\u0111unarodne organizacije stalno pozivamo predstavnike vlasti da se suzdr\u017ee od te vrste napada i targetiranja, ali bez ikakvog odjeka sa druge strane, upozorava Stevanovi\u0107.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Sve to dovodi do jednog potpuno nefunkcionalnog sistema za\u0161tite novinara, gde tek svaki deseti slu\u010daj napada na novinare bude okon\u010dan sudskom presudom, gde su kazne za po\u010dinioce veoma blage dok ogroman broj slu\u010dajeva ostaje nere\u0161en, pokazalo je istra\u017eivanje Fondacije.<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Analiza prijavljenih slu\u010dajeva u poslednje \u010detiri godine dovela je do podataka da od ukupnog broja slu\u010dajeva pretnji i napada prijavljenih tu\u017eila\u0161tvu polovina nije re\u0161ena, a u okviru te polovine u jo\u0161 50 odsto slu\u010dajeva po\u010dinioci su u statusu NN lica, \u0161to zna\u010di da istraga nije do\u0161la ni do \u010dega. S druge strane, od onih slu\u010dajeva koji jesu re\u0161eni, ve\u0107ina je okon\u010dana odbacivanjem u tu\u017eila\u0161tvu. U najve\u0107em broju te prijave su odba\u010dene zbog \u010duvenih pretnji izre\u010denih u kondicionalu, poput \u201ctrebalo bi vam baciti bombu u redakciju\u201d, \u201ctrebalo bi vas prebiti\u201d ili \u201cpazite kako prelazite ulicu\u201d, \u0161to na\u0161i sudovi i tu\u017eila\u0161tvo ne tuma\u010de kao pretnju ve\u0107 kao \u201ckriti\u010dki stav prema radu redakcije\u201d, obja\u0161njava Stevanovi\u0107.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Ali naredno istra\u017eivanje Fondacije, koje se bavilo time kako prolaze pretnje sli\u010dne sadr\u017eine upu\u0107ene predsedniku Republike, bacilo je mnogo jasnije svetlo na \u201cfleksibilnost\u201d doma\u0107eg pravosu\u0111a i dvostruke ar\u0161ine u shvatanju ozbiljnosti pretnji.<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Do\u0161li smo do podatka da ima dva i po puta vi\u0161e pravosna\u017enih presuda za pretnje upu\u0107ene predsedniku nego za pretnje svim novinarima zajedno. Tako\u0111e, ispostavilo se da u slu\u010daju pretnji \u201cu kondicionalu\u201d predsedniku ne samo da tu\u017eila\u0161tvo prosledi slu\u010daj sudu, ve\u0107 se do\u0111e i do pravosna\u017ene presude i do kazne. Dvostruki ar\u0161ini postali su belodano vidljivi, iako i predsednika i novinare \u0161titi isti \u010dlan 138, stav 3 Krivi\u010dnog zakonika, ugro\u017eavanje bezbednosti, navodi podatke Stevanovi\u0107.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Sve to je, smatra Stevanovi\u0107, jasna poruka koju institucije \u0161alju novinarima, da zapravo ovo dru\u0161tvo nije u stanju da ih za\u0161titi od pritisaka, pretnji i napada. To pokazuje i sve ve\u0107i broj novinara koji jesu prijavili napade i pretnje, ali se nisu \u201cnimalo lepo proveli\u201d unutar sistema te odlu\u010dili da im vi\u0161e \u201cne pada na pamet da i\u0161ta prijavljuju\u201d.<\/span><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Mnogi su nai\u0161li ne samo na zid, ve\u0107 na potpuno \u0107utanje. Kada je u pitanju primena na\u010dela oportuniteta, to su slu\u010dajevi koji ne odlaze na su\u0111enje, nego se po\u010diniocu nametne ili nov\u010dana kazna ili dru\u0161tveno korisni rad. U istra\u017eivanju smo imali primer novinara koji je imao tri slu\u010daja u kojima je primenjen taj institut. Zvali smo ga da se raspitamo, ali je on tek od nas saznao da se to uop\u0161te dogodilo, nije \u010dak ni obave\u0161ten od strane tu\u017eila\u0161tva da je po\u010dinilac prona\u0111en, da je procesuiran i da je primenjen oportunitet, navodi primer Stevanovi\u0107 i dodaje da su svi nalazi istra\u017eivanja zabrinjavaju\u0107i, te da uru\u0161avaju pravnu dr\u017eavu, za kojom onda pada i sve drugo.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Ipak, Stevanovi\u0107 zaklju\u010duje da u celoj situaciji potpune finansijske neodr\u017eivosti medija, prekarnog rada novinara, njihove duboko ugro\u017eene bezbednosti i smanjenih kapaciteta, na koncu najvi\u0161e gube gra\u0111ani, koji nisu u poziciji da do\u0111u do relevantnih informacija na osnovu kojih bi donosili odluke, od izbora pa do onih o svakodnevnom \u017eivotu.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Od stranih pla\u0107enika do atentatora i terorista<\/b><\/p>\n <\/p>\n Poslanici prethodnog saziva Narodne skup\u0161tine, u uzorku od tri meseca pro\u0161le godine, pomenuli su nezavisne novinare i medije u negativnom kontekstu najmanje 199 puta, pokazalo je istra\u017eivanje Fondacije i Otvorenog parlamenta.<\/b><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Novinari su pritom nazivani stranim pla\u0107enicima i tajkunima, na \u0161ta smo gotovo ve\u0107 oguglali, ali su etikete i\u0161le i do te\u0161kih optu\u017ebi da neki mediji spremaju atentat na predsednika, u\u010destvuju u dr\u017eavnom udaru, sara\u0111uju sa teroristima. To su opasne insinuacije koje prolaze tek tako, bez odgovornosti. Pa ako tako lako prolaze kod poslanika u Parlamentu, \u0161ta sve onda mo\u017eemo da o\u010dekujemo od nekog drugog, pita izvr\u0161na direktorka Fondacije \u0106uruvije.<\/b><\/p>\n <\/p>\n Uvrede razli\u010dito \u201cko\u0161taju\u201d<\/b><\/p>\n <\/p>\n Razli\u010diti standardi evidentni su i u primeni na\u010dela oportuniteta u slu\u010dajevima uvreda, pretnji i napada, zavisno od toga ko je \u201c\u017ertva\u201d.<\/b><\/p>\n <\/p>\n \u2013 Kod devet slu\u010dajeva u posmatrane \u010detiri godine, tamo gde su o\u0161te\u0107eni bili nezavisni novinari ili mediji, odre\u0111ena je kazna za po\u010dinioca da odre\u0111eni novac uplati u humanitarne svrhe, dok su se iznosi kretali izme\u0111u 30.000 i 50.000 dinara. A onda na drugoj strani imamo slu\u010daj da je o\u0161te\u0107en urednik provladinog tabloida, gde je po\u010dinilac ka\u017enjen sa 250.000 dinara i jo\u0161 80 sati dru\u0161tveno korisnog rada, navodi Stevanovi\u0107.<\/b><\/p>\n <\/p><\/blockquote>\n Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije. Stavovi, mi\u0161ljenja i zaklju\u010dci izneseni u projektu nu\u017eno ne izra\u017eavaju stavove NUNS i Ambasade SAD ve\u0107 isklju\u010divo autora.<\/span><\/i><\/p>\n <\/p>\n Izvor: Danas.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Izvr\u0161na direktorka Fondacije Slavko \u0106uruvija, Ivana Stevanovi\u0107, za Danas Situacija u svim aspektima rada profesionalnih medija i uop\u0161te novinarstva u Srbiji je iz godine u godinu sve gora. Prvo mesto me\u0111u problemima medijskih radnika dele izuzetno te\u0161ka finansijska situacija medija, naro\u010dito lokalnih, a odmah zatim i pitanje bezbednosti novinara, na koje nikako kao dru\u0161tvo […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":38087,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1190],"tags":[1439,1433,1437,1438,1280],"class_list":["post-38085","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr","tag-beograd-sr","tag-bezbednost-novinara-sr","tag-fondacija-slavko-curuvija","tag-ivana-stevanovic","tag-novinari-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n