{"id":39905,"date":"2022-05-24T14:41:48","date_gmt":"2022-05-24T12:41:48","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=39905"},"modified":"2022-05-24T14:41:48","modified_gmt":"2022-05-24T12:41:48","slug":"objavljeno-istrazivanje-digitalne-kompetencije-novinara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/objavljeno-istrazivanje-digitalne-kompetencije-novinara\/","title":{"rendered":"Objavljeno istra\u017eivanje \u201eDigitalne kompetencije novinara\u201c"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Nedavno je na sajtu OEBS-a objavljeno istra\u017eivanje \u201eDigitalne kompetencije novinara<\/a>\u201c. Istra\u017eivanje je pokazalo da su najrazvijenije ve\u0161tine novinara operisanje informacijama, dok se najslabije nose sa tehni\u010dkim problemima.<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Prema istra\u017eivanju ve\u0107ina ispitanika je svesna zna\u010daja i uticaja digitalizacije na funkcionisanje medija, prihvata nove standarde profesionalne prakse i aktivno sti\u010de nova znanja i ve\u0161tine radi kvalitetnijeg i lak\u0161eg obavljanje posla. Ipak, stru\u010dno osposobljavanje za nove profesionalne uloge je sporo, sporadi\u010dno i neorganizovano.<\/p>\n

Slabo su razvijene upravo one novinarske kompetencija koje su od klju\u010dnog zna\u010daja za reetabliranje poverenja u medije, za kori\u0161\u0107enje prednosti tehnolo\u0161kih inovacija u javnom interesu i za izgradnju osnove za stimulisanje ekonomske podr\u0161ke publike medijima kojima veruju.<\/p>\n

Istra\u017eovanje je pokazalo da oko dve tre\u0107ine od 250 anketiranih novinara proizvodi digitalne sadr\u017eaje \u010desto, a 40% svakodnevno.<\/p>\n

Istra\u017eivanje je pokazalo da su novinari najve\u0161tiji u oblasti\u00a0operisanja informacijama<\/strong>. Tri najrazvijenije ve\u0161tine novinara su digitalno komuniciranje sa drugima, pretra\u017eivanje interneta i preuzimanje i organizovanje prona\u0111enih informacija, i kriti\u010dko procenjivanje pouzdanosti internetskih izvora i informacija.<\/p>\n

Najlo\u0161ije razvijeno ume\u0107e je ume\u0107e proveravanja verodostojnosti informacija (\u201cfact-checking\u201d) i autenti\u010dnosti fotografija, \u0161to ima klju\u010dni zna\u010daj u suzbijanju la\u017enih vesti. Iskustva velikih svetskih medija pokazuju da je pove\u0107anje kapaciteta novinara za \u201cfact-checking\u201d uspe\u0161an na\u010din ja\u010danja kredibiliteta medija, dok doma\u0107i mediji tome ne posve\u0107uju dovoljno pa\u017enje, navodi se u istra\u017eivanju.<\/p>\n

U\u00a0oblasti komunikacije<\/strong>, dobro su razvijene novinarske kompetencije u vezi sa dru\u0161tvenim mre\u017eama, \u0161to doprinosi boljem plasmanu novinarskih proizvoda. Nerazvijene su kompetencije vezane za kori\u0161\u0107enje statisti\u010dkih i analiti\u010dkih podataka o reakcijama publike na objavljene sadr\u017eaje.<\/p>\n

U\u00a0oblasti proizvodnje digitalnih sadr\u017eaja<\/strong>\u00a0najni\u017ee ocene dobili su izrada stranice za sajt, pravljenje podkasta i rad sa kamerom od 360 stepeni, dok su najuspe\u0161niji u multiplatformskom izve\u0161tavanju. Slabije je rangirana ve\u0161tina pravljenja multimedijalnih sadr\u017eaja (kombinacija teksta, zvuka, slike), a posebno rad sa video sadr\u017eajima. Najni\u017ee ocene dobili su izrada stranice za sajt, pravljenje podkasta i rad sa kamerom od 360 stepeni (jedina ocena ispod 2).<\/p>\n

U\u00a0oblasti sajber bezbednosti<\/strong>\u00a0i za\u0161tite podataka i privatnosti na internetu, novinari pokazuju relativno visoko samopouzdanje.<\/p>\n

Novinari nisu osposobljeni da sami re\u0161avaju\u00a0tehni\u010dke probleme<\/strong>, na primer da reaguju kada ure\u0111aji ili digitalni alati ne rade i kada treba podesiti softver ili aplikacije sopstvenim potrebama..<\/p>\n

Tre\u0107ina ispitanih, ipak, isti\u010de oblast sajber bezbednosti kao oblast u kojoj im nedostaju odgovaraju\u0107e kompetencije i \u017eeli da ih unapredi.<\/p>\n

Iako \u017eene \u010dine dominantni broj zaposlenih u medijima, njihova digitalna obu\u010denost zaostaje za obu\u010deno\u0161\u0107u mu\u0161karaca.<\/p>\n

Sa porastom broja godina, ocene ispitanika o li\u010dnim kompetencijama su sve ni\u017ee, \u0161to ukazuje na postojanje me\u0111ugeneracijskog jaza.<\/p>\n

Samo 3% ispitanika je svoje digitalne ve\u0161tine steklo tokom redovnog \u0161kolovanja (studiranja), \u0161to ukazuje na malu ulogu obrazovnih institucija u osposobljavanju novinara za tehni\u010dku stranu njihovog posla.<\/p>\n

Ispitanici su iskazali zna\u010dajnu motivaciju da unaprede odre\u0111ene ve\u0161tine. Me\u0111u prvih pet najpo\u017eeljnijih izdvojeni su veb dizajn, vo\u0111enje protala ili internet radija, zatim podkast i ve\u0161tina rada sa video i audio sadr\u017eajima. Dodatno, oni su zainteresovani da unaprede svoja znanja o digitalnom marketingu i raznim aspektima sajber bezbednosti.<\/p>\n

Menad\u017ement dru\u0161tvenih mre\u017ea, analitika i SEO optimizacija tako\u0111e figuriraju kao obasti u kojima su obuke po\u017eeljne.<\/p>\n

Glavne prepreke u sticanju digitalnih kompetencija su nedostatak vremena i nedostupnost obuka.<\/p>\n

Regionalni i lokalni mediji u odnosu na beogradske re\u0111e \u0161alju novinare i na obuku van medija.<\/p>\n

 <\/p>\n

Preporuke<\/strong><\/p>\n