{"id":47044,"date":"2022-12-28T12:32:46","date_gmt":"2022-12-28T11:32:46","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=47044"},"modified":"2022-12-28T12:34:10","modified_gmt":"2022-12-28T11:34:10","slug":"zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/","title":{"rendered":"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Serijal tekstova o nere\u0161enim slu\u010dajevima napada na novinare nastavljamo tekstom o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine i inicijativi za osnivanje Me\u0111unarodne ekspertske komisije koja bi istra\u017eila ove zlo\u010dine.<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Pro\u0161lo je 22 godine od kada je\u00a0novinar Marjan Melona\u0161i\u00a0<\/strong>\u017ertva koju opisujemo terminom \u2013 nestao.<\/p>\n

Imao je 24 godine. Bio je visok 179 centimetara, talasaste braon kose, zelenih o\u010diju, studirao je engleski jezik na Univerzitetu u Pri\u0161tini, planirao je da se o\u017eeni. Bio je jedinac, imao je puno prijatelja.<\/p>\n

U dva sata po podne, 9. septembra 2000. godine, zavr\u0161io je polu\u010dasovnu emisiju u srpskom desku Radio Kosova. Iza\u0161ao je iz studija u centru Pri\u0161tine i u\u0161ao u narand\u017easti taksi. Videli su ga ljudi koji su radili preko puta.<\/p>\n

To je poslednje \u0161to porodica zna o Marjanu Melona\u0161iju.<\/p>\n

Marjan je prethodno bio zaposlen u \u0161vajcarskoj organizaciji \u201eMedija ek\u0161n interne\u0161enal\u201c (Media Action International). Malo do njegovog dolaska, u toj organizaciji radio je jo\u0161 jedan novinar \u010dije \u0107e ime dve godine biti na listi nestalih, a zatim \u0107e se saznati da je ubijen.<\/p>\n

Novinar i prevodilac Aleksandar Simovi\u0107 Sima<\/strong>, kidnapovan je zajedno sa prijateljem Albancem 21. avgusta 1999. godine u Pri\u0161tini. Oteli su ih \u201eljudi u crnim uniformama sa crvenim oznakama na rukavima i odveli ih u nepoznatom pravcu\u201d, zabele\u017ei\u0107e UNMIK.<\/p>\n

Uo\u010di rata, Aleksandar je studirao na Elektrotehni\u010dkom fakultetu, a potom radio u Centru za mir i toleranciju. Pored muzike i \u0161aha, obo\u017eavao je da \u010dita, bio je talentovan pisac. Posthumno su objavljene dve njegove knjige.<\/p>\n

Posmrtni ostaci Aleksandra Simovi\u0107a Sime prona\u0111eni su 8. juna 2001. godine u \u0161umi kod Glogovca.<\/p>\n

Imena dva mlada novinara su deo tragi\u010dne liste zlo\u010dina koji nikada nisu istra\u017eeni. Dok su obavljali novinarski posao, izme\u0111u 1998. i 2005. godine \u2013 20 Albanaca i Srba, novinara i medijskih radnika, kao i tro\u010dlana ekipa nema\u010dkog magazina \u0160tern su ubijeni, kidnapovani ili nestali na Kosovu.<\/p>\n

Samo jedan od tih zlo\u010dina, ubistvo\u00a0profesora i prevodioca \u0160abana Hotija<\/strong>, koji je zarobljen kao deo ruske novinarske ekipe, procesuiran je pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ).<\/p>\n

 <\/p>\n

Novinar Ismailj Berbatovci\u00a0<\/strong>nestao je 23. jula 1998. godine, kada je oti\u0161ao na novinarski zadatak.<\/p>\n

\u0110ura Slavuj i Ranko Pereni\u0107, novinarska ekipa Radio Pri\u0161tine<\/strong>, nestali su kada su oti\u0161li na novinarski zadatak 21. avgusta 1998. kod Velike Ho\u010de.<\/p>\n

Novinar Neboj\u0161a Rado\u0161evi\u0107 i fotograf Vladimir Dobri\u010di\u0107<\/strong>, kidnapovani na radnom zadatku 18. oktobra 1998. godine kod Pri\u0161tine. Pu\u0161teni su 41 dan kasnije.<\/p>\n

Novinar Afrim Mali\u0107i<\/strong>, ubijen je 2. decembra 1998. godine u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Novinar i \u0161ef Kosovskog informativnog centra (KIC) Enver Maljoku\u00a0<\/strong>ubijen je 11. januara 1999. godine u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Dopisnik dnevnog lista \u201ePolitika\u201c i novinar \u201eJedinstva\u201c iz Pri\u0161tine, Ljubomir Kne\u017eevi\u0107<\/strong>, nestao je 6. maja 1999. u Vu\u010ditrnu.<\/p>\n

Dvojica novinara nema\u010dkog \u201e\u0160terna\u201c Gabrijel Griner, Folker Kremer i prevodilac Senolj Aljiti\u00a0<\/strong>ubijeni su 13. juna 1999. godine kod Prizrena.<\/p>\n

Novinar Medija ek\u0161n interne\u0161enal Aleksandar Simovi\u0107 Sima <\/strong>kidnapovan je 21. avgusta 1999 u Pri\u0161tini, a potom ubijen.<\/p>\n

Urednik u RTV Pri\u0161tina, Krist Gegaj<\/strong>, ubijen je 12. septembra 1999. godine u Istoku.<\/p>\n

Fotoreporter Momir Stoku\u0107a<\/strong>, ubijen je 21. septembra 1999. godine u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Novinar srpske redakcije Radio Kosova, Marjan Melona\u0161i\u00a0<\/strong>nestao je 9. septembra 2000. godine u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Novinar \u201cRilindje\u201d, \u0160efki Popova<\/strong>, ubijen je 10. septembra 2000. godine u Vu\u010ditrnu.<\/p>\n

Novinar lista \u201eBota sot\u201c, D\u017eemailj Mustafa\u00a0<\/strong>ubijen je 23. novembra 2000. godine u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Novinar lista \u201eBota sot\u201c, Bekim Kastrati<\/strong>, ubijen je 19. oktobra 2001. godine kod Pri\u0161tine.<\/p>\n

Na novinara i kolumnistu lista \u201eBota sot\u201c, Bardulja Ajetija<\/strong>, izvr\u0161en atentat 3. juna 2005. godine kod Gnjilana, a preminuo je 25. juna 2005. godine u Italiji.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eVi\u0161e od dve decenije porodice su ostavljene u mraku, a odgovorni za ubistva, kidnapovanja i nestanke na\u0161ih kolega nikada nisu odgovarali. Ipak, do danas, uprkos nizu rezolucija, zalaganja i izjavi da se stane na kraj neka\u017enjivosti, nije sprovedena efikasna istraga. Vreme je da Me\u0111unarodna komisija eksperata istra\u017ei ubistva, otmice i nestanke novinara i medijskih radnika na Kosovu izme\u0111u 1998. i 2005. godine\u201c, podvla\u010di Entoni Belend\u017eer, generalni sekretar Me\u0111unarodne federacije novinara (IFJ).<\/p>\n

<\/h4>\n

Nestale istrage<\/h4>\n

Uve\u010de, 21. septembra 1999. godine, u UNMIK policiju je stigao poziv da se ne\u0161to stra\u0161no de\u0161ava u porodi\u010dnoj kuc\u0301i fotoreportera Momira Stokuc\u0301e, u naselju Pejton u centru Pri\u0161tine. Kada su policajci stigli, zatekli su sporedna ulazna vrata otvorena. Na podu spavac\u0301e sobe na\u0161li su Momirovo be\u017eivotno telo.<\/p>\n

Stoku\u0107a je imao 50 godina kada je ubijen. Dugogodi\u0161nji saradnik dnevnog lista Politika i fotograf nedeljnog magazina Vreme, jednog od nekoliko nezavisnih medija po\u010detkom 90-ih u Srbiji, pasionirani \u010ditalac knjiga. Voleo je fotografiju i voleo je Kosovo.<\/p>\n

Policijske istrage njegovog ubistva nikada nije bilo. Slu\u010daj je \u201eizgubljen\u201c \u2013 a policijski izve\u0161taj o ubistvu je \u201enestao\u201c iz dokumentacije UNMIK-a. Porodicu Stoku\u0107e nikada nije pozvao na razgovor policijski slu\u017ebenik ili tu\u017eilac. Podataka o ovom ubistvu nije bilo ni u dokumentaciji Euleksa, ni Specijalnog tu\u017eila\u0161tva Kosova, niti srpskog Tu\u017eila\u0161tva za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n

Kao da se zlo\u010din nikada nije ni dogodio.<\/p>\n

Ubistva, otmice i nestanci novinara su zlo\u010dini koji su se dogodili u vreme rata na Kosovu izme\u0111u 1998. i 1999. godine, i nakon dolaska NATO snaga i Ujedinjenih nacija (UN), juna 1999.<\/p>\n

Tokom novinarskog istra\u017eivanja koje je podrazumevalo i poku\u0161aj da se sazna \u0161ta se dogodilo sa policijskim istragama ubijenih i nestalih novinara, zaklju\u010dak je postao o\u010digledan i pora\u017eavaju\u0107i: me\u0111unarodne snage na Kosovu nisu napravile potreban napor da ispitaju te zlo\u010dine, bilo da su \u017ertve Albanci, Srbi, Nemci ili druge nacionalnosti.<\/p>\n

Nisu sproveli efikasne istrage, niti su preuzeli odgovornost prema vladavini prava i porodicama \u017ertva. Bilo je puno indikatora da su istrage ometane, ali nedovoljno glasova da pitaju da li postoji i \u0161ta je sa institucionalnom odgovorno\u0161\u0107u?<\/p>\n

Zato ni danas ne znamo identitet ubica i otmi\u010dara. Znamo samo da su po\u010dinioci na slobodi, neka\u017enjeni. Znamo i da se dogodilo u Evropi u na\u0161em vremenu.<\/p>\n

Odgovornost le\u017ei na svima koji su bili zadu\u017eeni za vladavinu prava na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.<\/p>\n

Istraga ubistava, otmica i nestanaka, novinara i medijskih radnika, bila je pod direktnim mandatom misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja je imala izvr\u0161nu vlast u okviru Rezolucije 1244 do 2008. godine. U tom periodu, policija i pravosudni organi bili su u potpunosti u rukama misije UN na Kosovu.<\/p>\n

Od 2008. godine, izvr\u0161na vlast vladavine prava, a samim tim i odgovornost za istrage i krivi\u010dno gonjenje zlo\u010dina je u rukama Misije Evropske unije za vladavinu prava (Euleks). Od 2014. Euleks \u0107e u fazama predavati izvr\u0161ni mandat u oblasti istrage i pravosu\u0111a kosovskim vlastima.<\/p>\n

U okviru novinarskog istra\u017eivanja, me\u0111unarodne institucije zadu\u017eene ili povezane sa vladavinom prava na Kosovu odgovorile su i da nisu imale ili nisu znale gde se nalazi mogu\u0107a dokumentacija u vezi sa zlo\u010dinima nad novinarima i medijskim radnicima.<\/p>\n

Na primer, kada sam kao novinar u potrazi za dokumentima u UNMIK odnela precizne informacije sa brojevima fajlova pod kojima UNMIK arhivirao neke od slu\u010dajeva ubijenih i nestalih novinara \u2013 \u010dak ni tada \u2013 osoblje UNMIK-a u arhivi nije uspelo da na\u0111e ni fajlove, ni dokumenta.<\/p>\n

Na kraju, UNMIK c\u0301e objasniti da oni koji su danas tamo zaposleni ne znaju \u0161ta je ra\u0111eno pre nekoliko godina i \u201eiz nekog razloga, oni koji su tada bili odgovorni nisu radili dobar posao\u201c.<\/p>\n

\u201eNestanak\u201c policijskih izve\u0161taja poput onog koji se odnosi na ubistvo Momira Stokuc\u0301a obja\u0161njen je \u201epromenom du\u017enosti i preseljenja\u201c UNMIK-ovog osoblja.<\/p>\n

<\/h4>\n

Pravo na \u017eivot<\/h4>\n

Kada neko nestane, nadle\u017ena policija je du\u017ena da otvori istragu, preduzme korake da osobu prona\u0111e: razgovara\u0107e sa ljudima koje je nestali poznavao, pogleda\u0107e dostupne snimke sa nadzornih kamera, uze\u0107e DNK uzorke\u2026<\/p>\n

Nestanak Marjana Melona\u0161ija je prijavljen odmah, septembra 2000, UNMIK-u, Me\u0111unarodnom komitetu Crvenog krsta, Crvenom krstu Jugoslavije i MUP-u Republike Srbije.<\/p>\n

Ali, UNMIK je istragu otvorio tek pet godina kasnije. Policajac UN misije je otvorio istra\u017eni fajl sa imenom Marjana Melona\u0161ija tek 2005. godine, da bi ga zatvorio kasnije istog dana. Policija UNMIK-a nikoga nije ispitala u vezi sa nestankom ovog novinara.<\/p>\n

Nedostatak efikasne istrage UNMIK policije u slu\u010daju nestanka novinara Marjana Melona\u0161ija je detaljno opisan u mi\u0161ljenju Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP). Obrazla\u017eu\u0107i sve propuste, u zaklju\u010dku Komisija od \u0161efa UNMIK-a tra\u017ei da javno prizna odgovornost za kr\u0161enje ljudskih prava, izvini se porodici Marjana Melona\u0161ija i zatra\u017ei od nadle\u017enih na Kosovu da preduzmu sve mogu\u0107e za nastavak krivi\u010dne istrage i izvo\u0111enje po\u010dinioca pred lice pravde.<\/p>\n

Savetodavna komisija za ljudska prava (HRAP) na Kosovu je osnovana 2006. godine kao odgovor na kr\u0161enje ljudskih prava koja su zabele\u017eile tela UN za ljudska prava, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Amnesti interne\u0161enel (AI), Human Rights Vo\u010d (HRW) i velike kritike koje su do\u0161le od Saveta Evrope (SE) i Evropske komisije za demokratiju kroz pravo (\u201eVenecijanska komisija\u201c). Poslednja je u svom Mi\u0161ljenju oktobra 2004. godine istakla \u0161iroku lepezu problema ljudskih prava pod UNMIK-ovim upravljanjem na Kosovu.<\/p>\n

Rad HRAP je bio ograni\u010den na ispitivanje \u017ealbi koje su podneli pojedinci ili grupe, u su\u0161tini kao odgovor na \u017ealbe porodica koje su smatrale da misija UN na Kosovu nije sprovela adekvatne istrage o ubistvima i otmicama njihovih najmilijih. Osim porodice novinara Marjana Melona\u0161ija, HRAP-u su se obratile i porodice novinara Aleksandra Simovi\u0107a i Ljubomira Kne\u017eevi\u0107a.<\/p>\n

U mi\u0161ljenjima objavljenim od 2010. do 2016. godine, HRAP je ocenio da su \u017ealbe opravdane; preporu\u010dio \u0161efu misije UNMIK \u00a0javno izvinjenje porodicama i da osigura da Euleks nastavi istragu. To se nije dogodilo.<\/p>\n

Marek Novicki, me\u0111unarodno priznati advokat u oblasti ljudskih prava, tokom karijere anga\u017eovan i kao ekspert pri direkciji Saveta Evrope za ljudska prava i Venecijanskoj komisiji, a biv\u0161i predsedavaju\u0107i HRAP-a, podse\u0107a da je pravo na \u017eivot osnovno ljudsko pravo i da \u201enjegovo o\u010duvanje tako\u0111e zahteva adekvatan odgovor u slu\u010daju smrti, a samim tim i krivi\u010dno gonjenje, adekvatnu i delotvornu nezavisnu istragu kako bi se utvrdile okolnosti i po\u010dinioci priveli pravdi\u201c.<\/p>\n

\u201eTo su u svakom slu\u010daju elementarne obaveze, a tim pre kada je novinar u pitanju. Takvu istragu je trebalo da sprovede \u010dim je UNMIK saznao za ove \u010dinjenice. Danas, posle mnogo godina, postizanje o\u010dekivanih rezultata je mnogo te\u017ee, ali ne i potpuno nemoguc\u0301e. Me\u0111utim, to zahteva veliku motivaciju i trud\u201c, isti\u010de Novicki.<\/p>\n

Zaklju\u010duju\u0107i misiju na Kosovu 2016. godine, HRAP je ocenio da su \u017ealioci u dva navrata bili \u017ertve postupanja UNMIK-a.<\/p>\n

Novicki, koji je od 2000. do 2005. godine bio me\u0111unarodni ombudsman na Kosovu, poja\u0161njava:<\/p>\n

,,Oni su dvostruke \u017ertve u smislu da su poginuli od ruku ubica, a potom su njihove porodice postale \u017ertve izostanka adekvatnog odgovora organa za sprovo\u0111enje zakona i, kao rezultat toga, nisu, barem do sada, dobile su\u0161tinsku pravdu, odgovornost po\u010dinilaca zlo\u010dina ili bilo kakvo obe\u0161tec\u0301enje. Ne znaju ni okolnosti ubistava\u201c.<\/p>\n

<\/h4>\n

Vreme rata<\/h4>\n
<\/figcaption><\/figure>\n

Novinari Radio Pri\u0161tine \u0110uro Slavuj iz Dvora na Uni i Ranko Pereni\u0107 iz Lipljana po\u0161li su 21. avgusta 1998. godine u manastir Sveti Vra\u010di u Zo\u010di\u0161tu da naprave prilog o povratku kidnapovanih monaha. Od tada se vode kao nestali. Automobil u kojem su bili, plava \u201ezastava 128\u201d, nije prona\u0111en.<\/p>\n

Afrim Mali\u0107i, novinar lista \u201eBujku\u201d, ubijen je 2. decembra 1998. godine u Pri\u0161tini, u naselju Sun\u010dev breg. U trenutku ubistva nalazio se u vozilu sa dvojicom prijatelja.<\/p>\n

Enver Maljoku, novinar, pisac i \u0161ef Kosovskog informativnog centra (KIC), upucan je 11. januara 1999. godine u popodnevnim satima, nekoliko metara od stana u prizemlju zgrade u Sun\u010devom bregu, gde je \u017eiveo. Preminuo je ubrzo u bolnici u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Ovi zlo\u010dini dogodili su se pre dolaska NATO snaga na Kosovo.<\/p>\n

Novinar i predsednik UO Fonda B92 Veran Mati\u0107 deset godina je predsednik Komisije za istra\u017eivanje ubistava novinara u Srbiji. Od 2018. godine, to telo se bavi i istragama ubistava i nestanaka novinara na Kosovu koji su se dogodili u periodu pre dolaska me\u0111unarodnih snaga.<\/p>\n

\u201eImao sam uvid u podatke srpskih institucija o ubistvima novinara i medijskih radnika u tom periodu. Utisak je da nije bilo istraga, slu\u010dajevi su samo registrovani, bilo je povr\u0161nog policijsko- sudskog uvi\u0111aja na mestu zlo\u010dina i ni\u0161ta vi\u0161e. O nekim slu\u010dajevima nema podataka ili nisam mogao do njih da do\u0111em. Negde smo uspeli da do\u0111emo do naznaka mogu\u0107ih dokaza, ali nisu stvoreni institucionalni okviri za efikasne istrage\u201c, isti\u010de Veran Mati\u0107.<\/p>\n

Dugogodi\u0161nji borac za bezbednost novinara podvla\u010di da \u201egeneralno, ne postoji \u017eelja i volja da se na\u0161a dru\u0161tva suo\u010davaju sistemski sa zlom pro\u0161lo\u0161\u0107u, sa zlo\u010dinima koji su \u010dinjeni u na\u0161e ime, u ime odre\u0111enog naroda\u201c.<\/p>\n

<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eSa takvom politikom, sna\u017ena retorika da \u0107e se sve istra\u017eiti i zlo\u010dinci biti ka\u017enjeni je u stvari la\u017ena. Me\u0111unarodna zajednica je sau\u010desnik, a \u010desto i odgovornija od sukobljenih strana za potpunu neka\u017enjivost. UNMIK, Euleks i druge me\u0111unarodne organizacije, EU, SAD i druge sile anga\u017eovane na uspostavljanju mira i nove dr\u017eavnosti ovog prostora, imali su sve mogu\u0107nosti da se efikasnije bave ovim istragama. Ne samo da to nisu radili, ve\u0107 su trajno onemogu\u0107ili pomake. UNMIK arhiva nije sre\u0111ena, nalazi se na vi\u0161e mesta. Sli\u010dno je i sa arhivom OEBS-a\u201c, zaklju\u010duje Mati\u0107.<\/p>\n

Osim misija kojima je glavni mandat vladavina prava, na Kosovu je za bezbednost bio zadu\u017een NATO, odnosno misija KFOR. Va\u017enu ulogu je imala Me\u0111unarodna civilna kancelarija (od 2008. do 2012. godine) koju je vodio Me\u0111unarodni civilni predstavnik, holandski diplomata Piter Fejt. I danas, zna\u010dajnu ulogu imaju Kancelarija Evropske Unije i misija OEBS-a.<\/p>\n

Verifikaciona misija OEBS-a, uokvirena mandatom Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN, na Kosovo je stigla oktobra 1998. godine.<\/p>\n

Novinar Tanjuga Neboj\u0161a Rado\u0161evi\u0107 i fotograf Vladimir Dobri\u010di\u0107 kidnapovani su 18. oktobra 1998. godine kada su krenuli da do\u010dekaju \u0161efa verifikacione misije OEBS-a Vilijama Vokera na aerodromu \u201eSlatina\u201d kod Pri\u0161tine. Pu\u0161teni su nakon \u010detrdeset jednog dana.<\/p>\n

<\/h4>\n

Mo\u0107 podzemlja<\/h4>\n

Na ku\u0107nom pragu, 10. septembra 2000. godine, u rodnom Vu\u010ditrnu, ubijen je poznati novinar \u201eRilindije\u201d \u0160efki Popova. Ubistvo se dogodilo u ve\u010dernjim satima (u 22:15) kada se Popova vra\u0107ao ku\u0107i. Svedoci su videli dvojicu mu\u0161karaca kako be\u017ee.<\/p>\n

Ubistvo Popove dogodilo se nakon poku\u0161aja ubistva (juna 2000. godine) novinarke Valentine \u010cuki\u0107, urednice programa na srpskom jeziku na pri\u0161tinskom Radio Kontaktu.<\/p>\n

Me\u0111unarodna federacija novinara (IFJ), najve\u0107a svetska novinarska organizacija, protestovala je zbog brutalnog ubistva Popove i pozvala sve zara\u0107ene politi\u010dke frakcije na Kosovu da po\u0161tuju slobodu \u0161tampe i prestanu sa napadima na novinare.<\/p>\n

IFJ je upozorila i na to da bi ubistvo novinara \u201eRilindje\u201d moglo dovesti do daljih napada. Nakon tog zlo\u010dina, ubijena su jo\u0161 trojica novinara.<\/p>\n

O ubistvu \u0160efkija Popove, apeluju\u0107i da se sazna ko su ubice, brojne tekstove je napisao novinar lista \u201eBota Sot\u201d Bardulj Ajeti. Ajeti je ubijen 2005. godine.<\/p>\n

Bekim Kastrati, novinar lista \u201eBota Sot\u201d ubijen je hicima iz vatrenog oru\u017eja, iz zasede, 19. oktobra 2001. godine, u selu Lau\u0161, severozapadno od Pri\u0161tine. Reporteri bez granica su javili da je novinar putovao automobilom sa dvojicom mu\u0161karaca kada ih je pretekao \u201ed\u017eip\u201d iz kojeg je pucano na njih.<\/p>\n

U anketi OEBS-a, u decembru 2001. godine, 78 odsto novinara na Kosovu izjavilo je kako se ne ose\u0107aju slobodno da se bave istra\u017eiva\u010dkim novinarstvom.<\/p>\n

\u201eUbistvo dva kosovska novinara \u2013 \u0160efkija Popove i Bekima Kastratija, kao i slu\u010dajevi pretnji drugim novinarima koji istra\u017euju korupciju, kriminal ili trgovinu drogom, upozoravaju na mo\u0107 podzemlja na Kosovu. \u201eSlobodan novinar na Kosovu je mrtav novinar\u201d, ka\u017ee lokalni reporter. Ali nije samo cenzura ubijanjem ta koja ugro\u017eava slobodu medija na Kosovu, \u010dak i u situaciji kada su dvojica novinara ubijena, ve\u0107 \u010dinjenica da takve stvari mogu da se dogode. Zastra\u0161ivanje novinara olak\u0161ava kontrolu novina i televizijskih emitera\u201d, navodi OEBS u izve\u0161taju iz juna 2002. godine.<\/p>\n

Narednih skoro deceniju i po, tema ubijenih i nestalih novinara polako \u0107e nestati sa agende misije OEBS-a na Kosovu.<\/p>\n

\u201eNa Kosovu u periodu 1998. do 2005. godine imamo najve\u0107i broj nere\u0161enih slu\u010dajeva ubistava i kidnapovanja novinara. To je porezna \u010dinjenica i za Ujedinjene nacije i za Evropsku Uniju i sve velike sile, i naravno za Srbe i Albance i na\u0161u novinarsku zajednicu. Likvidacije novinara nisu tretirane kao drasti\u010dno ugro\u017eavanje slobode govora i medija\u201c, podvla\u010di Veran Mati\u0107.<\/p>\n

<\/h4>\n

Misije i deklaracije<\/h4>\n

\u201eKancelarija OEBS-a na Kosovu, u vreme kada ju je vodio Jan Bratu, uradila je najvi\u0161e od svih me\u0111unarodnih organizacija u borbi protiv neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima \u2013 od konferencija koje su organizovali, odakle je krenula ideja za me\u0111unarodnu komisiju za istragu ubistava novinara, preko velike podr\u0161ke dijalogu i istra\u017eivanju, kao i senzibiliranju regionalne i me\u0111unarodne javnosti o ovoj temi. Na \u017ealost, ne vidim trenutno tu vrstu fokusa i posve\u0107enosti u aktuelnom mandatu misije OEBS-a na Kosovu\u201c, isti\u010de predsednik Komisije za istra\u017eivanja ubistava novinara.<\/p>\n

Decembra 2018. godine u Milanu, Ministarski savet OEBS-a usvojio je Deklaraciju kojim poziva na javno i nedvosmisleno osu\u0111ivanje napada i nasilja nad novinarima i preduzimanje delotvornih mera kako bi se okon\u010dala neka\u017enjivost zlo\u010dina nad novinarima.<\/p>\n

Norve\u0161ki diplomata Jan Bratu, vi\u0161e od 15 godina aktivno u regionu, danas je \u0161ef misije OEBS-a u Beogradu.<\/p>\n

Kada je 2016. godine preuzeo funkciju \u0161efa OEBS-a u Pri\u0161tini tema ubijenih i nestalih novinara izme\u0111u 1998. i 2005. godine nije bila u agendi te misije. Generalno, podvla\u010di \u201ebilo je vrlo malo razumevanja uloge novinara u konfliktnim situacijama\u201c:<\/p>\n

\u201ePokrenuo sam pitanje ubijenih i nestalih novinara i pre odluke Ministarskog saveta OEBS-a veruju\u0107i da su borba protiv neka\u017enjivosti i tra\u017eenje pravde u skladu sa prethodnim obavezama i odlukama OEBS-a i da bi re\u0161avanje ovih pitanja na neki na\u010din doprinelo suo\u010davanju sa pro\u0161lo\u0161c\u0301u. Me\u0111utim, na Kosovu je izgleda bilo rasprostranjeno mi\u0161ljenje da su ubijeni i nestali novinari na neki na\u010din i sami strane u sukobu, implicitno da su bili \u201e\u0161pijuni\u201c ili na drugi na\u010din politi\u010dki anga\u017eovani. Postojala je i zabrinutost da c\u0301e se pokretanje ove teme pokazati politi\u010dki kontroverznim i da je najbolje ostaviti po strani. Neki su tvrdili da to nije direktno u mandatu Misije, da je odgovornost UNMIK-a. Ovo poslednje je ta\u010dno, ali sam ipak verovao da pitanje neka\u017enjivosti i obaveza OEBS-a zaslu\u017euje anga\u017eovanje Misije po tom pitanju\u201c, pri\u010da ambasador Jan Bratu.<\/p>\n

U Gra\u010danici i Pri\u0161tini 4. i 5. decembra 2019. godine odr\u017eane su konferencije o ubijenim i nestalim novinarima, na inicijativu Udru\u017eenja novinara Srbije na Kosovu i Asocijacije novinara Kosova, a uz podr\u0161ku OEBS-a. Dijalogu su prisustvovali \u010dlanovi porodica i prijatelji ubijenih i nestalih novinara, kao predstavnici me\u0111unarodnih misija vladavine prava i novinarskih udru\u017eenja.<\/p>\n

\u201ePrvi put su porodice \u017ertava sa obe strane, Srba i kosovskih Albanaca, sele zajedno i govorile o svojim problemima. Ujedno, prvi put se o ovoj temi ovako javno razgovaralo. \u010culi smo da je kosovskog tu\u017eioca da su slu\u010dajevi otvoreni za dalju istragu. To je ve\u0107 bio iskorak\u201c, isti\u010de Bratu.<\/p>\n

Dodaje i da su \u201ekosovski pravosudni organi dobili mnoge nepotpune dosijee od Euleks-a, koji je isto takve dosijee dobio od UNMIK-a\u201c.<\/p>\n

\u201eOd kosovskih vlasti se sada tra\u017ei da istra\u017ee i krivi\u010dno gone slu\u010dajeve koji su se dogodili pre nego \u0161to su njihove institucije uspostavljene, iz vremena kada je Kosovo bilo u potpunosti pod upravom UNMIK administracije. Slu\u010dajevi iz 1998. godine bili su pre UNMIK-a i tako direktno pod sudskom vla\u0161c\u0301u Jugoslavije. To je obeshrabruju\u0107i pravosudni zadatak \u010dak i pod optimalnim uslovima\u201c.<\/p>\n

Ambasador Bratu koji je vi\u0161e od dve decenije radi na temama Zapadnog Balkana, podvla\u010di da veruje da je saznavanje istine o ubistvima i nestancima novinara na Kosovu od 1998 do 2005. godine va\u017eno za \u201esuo\u010davanje sa sukobljenom pro\u0161lo\u0161c\u0301u i kao deo procesa pomirenja\u201c.<\/p>\n

\u201eNeka\u017enjivost jednog zlo\u010dina mo\u017ee podstac\u0301i druge zlo\u010dine. Preventivni aspekt je centralni, kao i su\u0111enja za ratne zlo\u010dine. Porodicama je potreban smiraj, da znaju \u0161ta se dogodilo njihovim najmilijima, gde su njihovi posmrtni ostaci i da ih dostojanstveno sahrane. Podvla\u010dim da su \u017ertve i njihove porodice iz obe zajednice. Tu su i novinari nema\u010dkog \u0160terna, za \u010diji se slu\u010daj \u010dini da je u limbu. Verujem da su odluke Ministarskog saveta OEBS-a napravljene da se sprovedu. Ako je tema dovoljno va\u017ena da zaslu\u017ei ministarske pregovore na visokom nivou i konsenzusne odluke, ona tako\u0111e zaslu\u017euje da se isprati akcijom\u201c, zaklju\u010duje ambasador Bratu.<\/p>\n

Iz kancelarije aktuelnog ambasadora OEBS-a na Kosovu Majkla Davenporta, na postavljena pitanja o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu u periodu izme\u0111u 1998 i 2005, stigao je odgovor da je misija ve\u0107 dala sve informacije koje je mogla o ovoj temi.<\/p>\n

\u201eMi c\u0301emo, naravno, nastaviti da pratimo ovu temu i podr\u017eavamo va\u0161e stalne napore u \u00a0tom pogledu\u201c, dodali su.<\/p>\n

<\/h4>\n

Tra\u017eimo ih<\/h4>\n

U borbi protiv zaborava, Udru\u017eenje novinara Srbije je 2012. godine nestalim kolegama Ranku Pereni\u0107u i \u0110uri Slavuju, na putu izme\u0111u Zo\u010di\u0161ta i Velike Ho\u010de kod Orahovca, postavilo plo\u010du na kojoj na srpskom i albanskom jeziku pi\u0161e: \u201eOvde su 21. avgusta 1998. otete na\u0161e kolege novinari. Tra\u017eimo ih\u201d.<\/p>\n

Plo\u010da je osam puta ru\u0161ena, a deveti put je postavljena maja 2022. godine. Samo jednom je kosovska policija prona\u0161la krivca koji je izjavio da je po\u010dinjeno delo etni\u010dki motivisano.<\/p>\n

Okrivljeni je priznao da je bagerom i\u0161\u010dupao plo\u010du posve\u0107enu otetim novinarima i svoje motive. Presu\u0111eno mu je da plati kaznu u iznosu od 200 evra.<\/p>\n

\u201ePoslednji put nismo kontaktirali policiju, ali su oni svakako to videli u medijima. U Udru\u017eenju smo mislili da nakon \u0161to je otkriven ru\u0161itelj osme plo\u010de i osu\u0111en, vi\u0161e niko ne\u0107e ru\u0161iti, ali se na\u017ealost nastavilo s tim. Me\u0111utim mi ne\u0107emo odustati od toga da na tom mestu postavljamo plo\u010du, ma koliko je neko ru\u0161io\u201c, isti\u010de Budimir Ni\u010di\u0107, koji je sedam godina bio predsednik Udru\u017eenja novinara Srbije na Kosovu.<\/p>\n

Ni\u010di\u0107, dugogodi\u0161nji novinar iz \u010caglavice, podse\u0107a da od kada je na mestu gde su poslednji put vi\u0111eni Ranko Pereni\u0107 i \u0110uro Slavuj, postavljena plo\u010da, svake godine, na godi\u0161njicu njihovog nestanka se okupljaju novinari:<\/p>\n

\u201eSvakog 21. avgusta kolege iz Beograda i sa Kosova su na tom mestu i dobro je da postoje solidarnost i napori novinara da se ovaj, ali i drugi slu\u010dajevi otetih i ubijenih novinara, kona\u010dno re\u0161e. To \u0161to se njima dogodilo, mo\u017ee da zadesi svakog od nas i zato je va\u017eno da u toj borbi budemo solidarni\u201c.<\/p>\n

Ambasador Jan Bratu za vreme mandata na Kosovu jedini je strani diplomata koji je do\u0161ao da podr\u017ei porodice i okupljene novinare.<\/p>\n

<\/h4>\n

Borba protiv neka\u017enjivosti<\/h4>\n

Put do pravde je dug i optere\u0107en svim problemima koji proizilaze rata, neodgovornosti me\u0111unarodnih misija, nesuo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i neka\u017enjivosti. Uzimaju\u0107i u obzir sve, da \u0107emo ikada do\u0107i do istine i kazne za po\u010dinjene zlo\u010dine?<\/p>\n

\u201eBez sumnje, sve napore i dalje treba ulo\u017eiti. Me\u0111utim, bez garancije da c\u0301e istina i po\u010dinioci ikada biti prona\u0111eni\u201c, odgovara advokat za ljudska prava Marek Novicki.<\/p>\n

Svaki metak ispaljen u novinara je napad na osnovna ljudska prava, demokratiju, slobodu govora i slobodu informisanja. Iza svakog nere\u0161enog ubistva, nakon svih ovih pitanja koje smo postavili nadle\u017enima, ostaje jo\u0161 jedno \u2013 \u0161ta smo mi, kolege i novinari, uradili da stanemo na put neka\u017enjivosti?<\/p>\n

Maja, 2018. godine Evropska federacija novinara (EFJ) je usvojila rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu, na predlog Udru\u017eenja novinara Srbije (UNS), Asocijacije novinara Kosova (AGK), Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije (NUNS) i Sindikata novinara Srbije (SINOS).<\/p>\n

Na \u017ealost, nije bilo reakcije koja bi donela pravdu porodicama ubijenih i nestalih novinara, a zlo\u010dince privele pravdi. Izostala je efikasna istraga i kada je ve\u0107ina tih slu\u010dajeva uklju\u010dena na platformu Saveta Evrope za za\u0161titu novinarstva i bezbednost novinara avgusta 2018. godine.<\/p>\n

Istovremeno, na papirima ne manjka rezolucija, deklaracija i apela za bezbednost novinara, pogotovu kada je re\u010d o pravu da rade u konfliktnim situacijama.<\/p>\n

Na primer, rezolucije Saveta bezbednosti UN osu\u0111uju nasilje i zloupotrebe po\u010dinjene nad novinarima i medijskim radnicima u situacijama oru\u017eanih sukoba, nagla\u0161avaju\u0107i me\u0111unarodne obaveze da se stane na put neka\u017enjivosti i procesuiraju odgovorni za ova ozbiljna kr\u0161enja me\u0111unarodnog humanitarnog prava.<\/p>\n

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1738 iz 2006. godine posebno podse\u0107a potpisnice \u017denevske konvencije da imaju obavezu da tra\u017ee i sude osobe za koje se tvrdi da su po\u010dinile ili su naredile izvr\u0161enje te\u0161kog kr\u0161enja ovih konvencija.<\/p>\n

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 2222 iz 2015. godine ponovo potvr\u0111uje da strane u oru\u017eanom sukobu snose primarnu odgovornost da preduzmu sve mogu\u0107e korake kako bi osigurale za\u0161titu i onih \u201ekoji ostvaruju svoje pravo na slobodu izra\u017eavanja tra\u017ee\u0107i, primaju\u0107i i \u0161ire\u0107i informacije na razli\u010dite na\u010dine\u201c, u skladu sa \u010dlanom 19 Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima, i dalje nagla\u0161ava obavezu \u010dlanica da sprovedu nepristrasne, nezavisne i efikasne istrage i da po\u010dinioce takvih zlo\u010dina privedu pravdi.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da je borba protiv neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima i medijskim radnicima klju\u010dna i su\u0161tinski va\u017ena za zadovoljenje pravde, ali i neophodnost za dalju za\u0161titu medijskih profesionalaca, kao i da je privo\u0111enje pravdi odgovornih za te zlo\u010dine klju\u010dni element u spre\u010davanju budu\u0107ih napada, Skup\u0161tina Evropske federacije novinara ( na predlog Udru\u017eenja novinara Srbije), zatra\u017eila je u najkra\u0107em roku formiranje me\u0111unarodne ekspertske Komisije koja bi istra\u017eila ubistva, kidnapovanja i nestanke novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.<\/p>\n

Rezolucija EFJ je izglasana 2021. godine u Zagrebu. I opet \u2013 nema pomaka u istragama.<\/p>\n

Ambasador Jan Bratu, isti\u010de \u201erezolucija EFJ je jo\u0161 jedna prekretnica\u201c:<\/p>\n

\u201eOsnivanje me\u0111unarodne komisije je veliki poduhvat, i jo\u0161 mnogo posla bi trebalo da uradi EFJ i udru\u017eenja novinara kako bi ova rezolucija bila sprovedena. Ne znam da li se EFJ aktivno zalagao u Ujedinjenim nacijama, kod OEBS-ovog predstavnice za slobodu medija, nacionalnih vlada kao \u0161to je Velika Britanija, koji govore o pitanjima bezbednosti novinara? Komisija se nec\u0301e desiti sama od sebe i rezoluciju EFJ razumem kao poziv na akciju\u201c.<\/p>\n

Veran Mati\u0107, predsednik Komisije za istra\u017eivanje ubistava novinara u Srbiji isti\u010de da kada\u00a0govorimo o me\u0111unarodnoj komisiji, govorimo i o prikupljanju podataka iz svih relevantnih izvora, njihovoj analizi, koncipiranju, sprovo\u0111enju istraga, direktnom anga\u017emanu nadle\u017enih iz Srbije i Kosova, otvaranju i svih arhiva me\u0111unarodnih snaga na Kosovu, jer je svako odneo svoje sa sobom:<\/p>\n

\u201eTo je velika odgovornost i opasnost za one koji bi se time bavili. Vi\u0161e je odbijaju\u0107ih motiva. Ali, to je jedina mogu\u0107nost, jer ni u Beogradu, ni u Pri\u0161tini, nisu spremni da se posve\u0107eno bave ovom temom. Obavezivanje me\u0111unarodnih institucija da \u0107e anga\u017eovati najbolje istra\u017eitelje, forenzi\u010dare i novinare kako bi se skoncentrisala energija i prikupila znanja iz svih izvora, bila bi osnova za pomak u istragama\u201c.<\/p>\n

Marek Novicki, advokat za ljudska prava, podse\u0107a da je za formiranje jednog takvog tela potrebno ispuniti mnogo preduslova:<\/p>\n

\u201eNeko bi mogao biti sklon da to poku\u0161a, iako bi za njen uspeh bilo potrebno ispunjavanje mnogih te\u0161kih uslova, uklju\u010dujuc\u0301i i zakonske, koji se ti\u010du, izme\u0111u ostalog, saglasnosti kosovskih vlasti, na\u010dina njenog osnivanja, statusa \u010dlanova takva Komisija, pristup dokumentima agencija razli\u010ditih dr\u017eava i organizacija uklju\u010denih na Kosovo, uklju\u010dujuc\u0301i one obuhvac\u0301ene klauzulom o poverljivosti, pravni zna\u010daj njenih zaklju\u010daka, itd. Rezultat \u010disto gra\u0111anskog tela bi nu\u017eno morao biti ograni\u010den\u201c:<\/p>\n

Serbeze Had\u017eiaj, istra\u017eiva\u010dka novinarka i urednica vesti na Kosovu koja se godinama bavi temama korupcije, ljudskih prava, bezbednosnim pitanjima i ratnim zlo\u010dinima, tako\u0111e isti\u010de izazove za stvaranje takve me\u0111unarodne komisije:<\/p>\n

\u201eTo je veoma va\u017ean korak EFJ. U mnogim slu\u010dajevima i zemljama, lokalni pravosudni mehanizmi nisu mogli pravilno da rade svoj posao zbog politi\u010dkog pritiska i etni\u010dkih osec\u0301anja. Ali zbog vremena koje je proteklo, mnogi svedoci vi\u0161e nisu \u017eivi ili njihovo pamc\u0301enje nije isto kao \u0161to je bilo ranije, bilo kojoj komisiji ili tu\u017eila\u0161tvu c\u0301e biti te\u0161ko da rasvetli te slu\u010dajeve. Me\u0111utim, EFJ mo\u017ee izvr\u0161iti vec\u0301i pritisak na lokalne vlasti da izvr\u0161e svoju du\u017enost i daju prioritet istrazi slu\u010dajeva ubijenih novinara, ka\u017enjavanju takvih zlo\u010dina i otklanjanju njihovih posledica\u201c.<\/p>\n

Nagra\u0111ivani novinar Budimir Ni\u010di\u0107 ukazuje da je istra\u017eivanje ovih zlo\u010dina pre svega bio posao institucija:<\/p>\n

\u201eAli, kad ve\u0107 one nisu to uradile vi\u0161e od 20 godina, pretpostavljam da ne\u0161to ozbiljno ne \u0161tima ili su nesposobni ili ne\u0107e. Svakako da bi jedna nezavisna me\u0111unarodna Komisija koju bi \u010dinili izme\u0111u ostalih i predstavnici novinara doprinela, ako ne re\u0161avanju slu\u010dajeva, onda sigurno tome da jasno saznamo ko je konkretno odgovoran \u0161to ovi slu\u010dajevi do sada nisu re\u0161eni\u201c.<\/p>\n

U Me\u0111unarodnoj federaciji novinara podse\u0107aju da su radili na podizanju svesti i sproveli kampanju tra\u017ee\u0107i od me\u0111unarodne zajednice da uradi vi\u0161e kako bi odgovorne za zlo\u010dine privela pravdi.<\/p>\n

\u201eOve slu\u010dajeve smo istakli kao emblemati\u010dne u okviru na\u0161e godi\u0161nje kampanje za obele\u017eavanje Me\u0111unarodnog dana borbe protiv neka\u017enjivosti, zajedno sa pozivom za osnivanje nezavisne komisije koja bi mogla da istra\u017euje, omoguc\u0301i postupke protiv odgovornih i otvori put pravdi i obe\u0161tec\u0301enju. Ostajemo posvec\u0301eni postizanju pravde i istra\u017eujemo sve puteve unutar me\u0111unarodnog sistema kako bismo osigurali da slu\u010dajevi na\u0161ih kolega nec\u0301e biti zaboravljeni\u201d, ka\u017ee Entoni Belend\u017eer, generalni sekretar Me\u0111unarodne federacije novinara (IFJ).<\/p>\n

<\/h4>\n

Izgradnja mira<\/h4>\n

\u201eZa mnoge novinare na Kosovu koji su bili svedoci gubitka svojih kolega, ostaje veoma va\u017eno da saznaju istinu o ubicama i da do\u010dekaju da je pravda zadovoljena. Ali, kao \u0161to se desilo u drugim zemljama biv\u0161e Jugoslavije, glasnije tra\u017eenje pravde za novinare, posebno one druge nacionalnosti, i dalje ostaje ne\u0161to \u0161to ne mogu slobodno da ka\u017eu zbog me\u0111uetni\u010dkih animoziteta nasle\u0111enih iz rata. Ta ubistva novinara uprkos \u010dinjenici etni\u010dke pripadnosti su izazvala strah me\u0111u novinarima i u\u010dinila okru\u017eenje za bavljenje novinarstvom jo\u0161 neprijateljskijim\u201c, isti\u010de Serbeze Had\u017eiaj, nagra\u0111ivana novinarka koja je o temi ubijenih i nestalih novinara na Kosovu napisala brojne tekstove za Balkansku istra\u017eiva\u010dku mre\u017eu \u2013 BIRN.<\/p>\n

Ka\u017enjavanje zlo\u010dinaca je nesumnjivo kao pravda za \u017ertve i smiraj za njihove porodice, va\u017eno je za slobodu medija, slobodu re\u010di i celokupan ose\u0107aj bezbednosti novinara. Da li mo\u017eemo re\u0107i da je va\u017eno i za izgradnju mira?<\/p>\n

,,Sve dok pravda ne bude zadovoljena i porodice \u017ertava ne znaju celu istinu, to c\u0301e i dalje biti te\u017eak teret za medijski pejza\u017e i slobodu govora. Ovo je klju\u010dni element za trajan proces mira i pomirenja. \u0160tavi\u0161e, posvec\u0301enost istra\u017eivanju ubistava novinara i pritisak u \u0161tampi je klju\u010dan pokazatelj da li zemlja po\u010dinje da nazaduje u pogledu svoje posvec\u0301enosti \u0161iroj za\u0161titi ljudskih prava\u201c, ka\u017ee Serbeze Had\u017eiaj.<\/p>\n

\u201eNaravno da je va\u017eno\u201c, odgovara na isto pitanje novinar Budimir Ni\u010di\u0107, \u201ejer \u017eiveti sa \u010dinjenicom i ose\u0107ajem da se mo\u017eda u va\u0161em kom\u0161iluku nalazi zlo\u010dinac nije uop\u0161te prijatno\u201c:<\/p>\n

\u201eS obzirom na toliki broj nere\u0161enih slu\u010dajeva ne samo novinara, nego i drugih ljudi koji su oteti ili ubijeni to zna\u010di da su odgovorni za te zlo\u010dine jo\u0161 na slobodi i da se nalaze u na\u0161em okru\u017eenju i dru\u0161tvu generalno. Ako su na slobodi oni koji su mogli da ubijaju i kidnapuju ljude koji su samo radili svoj novinarski posao, kao i druge nevine ljude, onda niko ne mo\u017ee biti miran bez obzira da li je Srbin ili Albanac. Tako\u0111e, verujem da niko ne \u017eeli da \u017eivi u dru\u0161tvu gde se zlo\u010dinci slobodno \u0161etaju i zato mislim da bi kompletno kosovsko dru\u0161tvo trebalo da bude aktivnije da se ti slu\u010dajevi re\u0161e bez obzira na to koje su vere i nacije \u017ertve ili zlo\u010dinci\u201c, zaklju\u010duje Ni\u010di\u0107.<\/p>\n

\u201eBezbednost novinara je fundamentalna za demokratsko dru\u0161tvo koje \u017eivi u miru\u201c, podvla\u010di advokat za ljudska prava Marek Novicki:<\/p>\n

\u201eDa citiram Evropski sud za ljudska prava, koji je naglasio da su \u201eDr\u017eave du\u017ene da, uspostavljajuc\u0301i efikasan sistem za\u0161tite autora ili novinara, stvore okru\u017eenje koje je pogodno za u\u010de\u0161c\u0301e u javnim raspravama svih zainteresovanih lica, omoguc\u0301avajuc\u0301i im da izraze njihova mi\u0161ljenja i ideje bez straha, \u010dak i ako su u suprotnosti sa onima koje brani zvani\u010dna vlast ili zna\u010dajan deo javnog mnjenja, ili su \u010dak iritantna ili uvredljiva za ove druge\u201d. Ovaj princip, izme\u0111u ostalog, podrazumeva i obavezu efikasnog gonjenja i ka\u017enjavanja izvr\u0161ilaca napada na novinare\u201c.<\/p>\n

Predsednik Komisije za istra\u017eivanje ubistava novinara Veran Mati\u0107, podse\u0107a da \u201eupravo zato \u0161to nacionalne elite na celom Balkanu ne re\u0161avaju probleme koji proisti\u010du iz ratova i danas imamo produ\u017eetak tih ratova drugim sredstvima\u201c:<\/p>\n

\u201eAko na\u0161a dru\u0161tva nisu upoznata sa po\u010dinjenim zlo\u010dinima, uklju\u010duju\u0107i i ubistva novinara, ako nema iskrene zajedni\u010dke potrage za nestalima, ako nema jasne osude svakog zlo\u010dina, nasilja, nema demontiranje ideologija i politika koje su dovele do ratova i te ratove brutalizovali, onda \u0107e se doga\u0111ati ovakve situacije u kojima ne samo da nema empatije ve\u0107 u javnosti preovladavaju ideje koje opravdavaju sve \u0161to je \u010dinjeno u ime sopstvene nacije\u201c.<\/p>\n

\u201eTo je pogubno\u201c, podvla\u010di Mati\u0107, po \u201eozdravljenje svakog od na\u0161ih dru\u0161tava, demokratiju, vladavinu prava, ali i po regionalni i svetski mir, \u0161to vidi po reakcijama na\u0161ih dru\u0161tava na agresiju Rusije na Ukrajinu\u201c:<\/p>\n

\u201eZato bi razotkrivanje svih \u010dinjenica vezanih za kidnapovanja i ubistva novinara bilo veoma va\u017eno. Isve\u0161taji o tome \u0161ta je otkriveno, ve\u0107 su va\u017eni pomaci. Ka\u017enjavanje zavisi od dovoljno dokaza koje zahteva sud. \u010cak i da ne do\u0111e do su\u0111enja i ka\u017enjavanja, \u010dinjenica da je ura\u0111eno sve \u0161to je bilo mogu\u0107e, bila bi veliki pomak. I znak da je nedopustivo ubijati novinare i da \u0107e se kad tad saznati ko je to naredio i u\u010dinio. To je najefikasniji oblik prevencije\u201c.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Serijal tekstova o nere\u0161enim slu\u010dajevima napada na novinare nastavljamo tekstom o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine i inicijativi za osnivanje Me\u0111unarodne ekspertske komisije koja bi istra\u017eila ove zlo\u010dine. Pro\u0161lo je 22 godine od kada je\u00a0novinar Marjan Melona\u0161i\u00a0\u017ertva koju opisujemo terminom \u2013 nestao. Imao je 24 godine. Bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":37688,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1201],"tags":[],"class_list":["post-47044","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news_belgrade"],"acf":[],"yoast_head":"\nZlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti – SafeJournalists<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti – SafeJournalists\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Serijal tekstova o nere\u0161enim slu\u010dajevima napada na novinare nastavljamo tekstom o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine i inicijativi za osnivanje Me\u0111unarodne ekspertske komisije koja bi istra\u017eila ove zlo\u010dine. Pro\u0161lo je 22 godine od kada je\u00a0novinar Marjan Melona\u0161i\u00a0\u017ertva koju opisujemo terminom \u2013 nestao. Imao je 24 godine. Bio […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"SafeJournalists\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-12-28T11:32:46+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-12-28T11:34:10+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"960\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"640\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"IJAS\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Napisano od\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"IJAS\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Procenjeno vreme \u010ditanja\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"24 minuta\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\"},\"author\":{\"name\":\"IJAS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467\"},\"headline\":\"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti\",\"datePublished\":\"2022-12-28T11:32:46+00:00\",\"dateModified\":\"2022-12-28T11:34:10+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\"},\"wordCount\":5865,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg\",\"articleSection\":[\"News Belgrade\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\",\"name\":\"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti – SafeJournalists\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg\",\"datePublished\":\"2022-12-28T11:32:46+00:00\",\"dateModified\":\"2022-12-28T11:34:10+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg\",\"width\":960,\"height\":640,\"caption\":\"izvor: pixabay\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/safejournalists.net\/?lang=sr\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#website\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/\",\"name\":\"SafeJournalists.net\",\"description\":\"The Regional Platform for Media Freedom and Security of Journalists is a network of journalists' associations and media unions from the Western Balkans.\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/safejournalists.net\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#organization\",\"name\":\"SafeJournalists.net\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png\",\"width\":960,\"height\":540,\"caption\":\"SafeJournalists.net\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467\",\"name\":\"IJAS\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"IJAS\"},\"url\":\"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/author\/ijas\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti – SafeJournalists","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti – SafeJournalists","og_description":"Serijal tekstova o nere\u0161enim slu\u010dajevima napada na novinare nastavljamo tekstom o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine i inicijativi za osnivanje Me\u0111unarodne ekspertske komisije koja bi istra\u017eila ove zlo\u010dine. Pro\u0161lo je 22 godine od kada je\u00a0novinar Marjan Melona\u0161i\u00a0\u017ertva koju opisujemo terminom \u2013 nestao. Imao je 24 godine. Bio […]","og_url":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr","og_site_name":"SafeJournalists","article_published_time":"2022-12-28T11:32:46+00:00","article_modified_time":"2022-12-28T11:34:10+00:00","og_image":[{"width":960,"height":640,"url":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"IJAS","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Napisano od":"IJAS","Procenjeno vreme \u010ditanja":"24 minuta"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr"},"author":{"name":"IJAS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467"},"headline":"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti","datePublished":"2022-12-28T11:32:46+00:00","dateModified":"2022-12-28T11:34:10+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr"},"wordCount":5865,"publisher":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg","articleSection":["News Belgrade"],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr","url":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr","name":"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti – SafeJournalists","isPartOf":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg","datePublished":"2022-12-28T11:32:46+00:00","dateModified":"2022-12-28T11:34:10+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#primaryimage","url":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg","contentUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/cameras-pixabay.jpg","width":960,"height":640,"caption":"izvor: pixabay"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/zlocini-nad-novinarima-bez-kazne-sloboda-govora-na-meti\/?lang=sr#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/safejournalists.net\/?lang=sr"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Zlo\u010dini nad novinarima bez kazne, sloboda govora na meti"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#website","url":"https:\/\/safejournalists.net\/","name":"SafeJournalists.net","description":"The Regional Platform for Media Freedom and Security of Journalists is a network of journalists' associations and media unions from the Western Balkans.","publisher":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/safejournalists.net\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#organization","name":"SafeJournalists.net","url":"https:\/\/safejournalists.net\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png","contentUrl":"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/logo-safejournalists.png","width":960,"height":540,"caption":"SafeJournalists.net"},"image":{"@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/5887a5efdaf43ea14d6579ee3c7f5467","name":"IJAS","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/safejournalists.net\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d5cb1872d62de4af13db3702f56bfc63?s=96&d=mm&r=g","caption":"IJAS"},"url":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/author\/ijas\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47044"}],"collection":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47044"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47044\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/37688"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47044"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47044"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47044"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}