Uo\u010di Svetskog dana slobode medija 3. maja, na\u0161 zajedni\u010dki zaklju\u010dak je da su 24 godine nakon ubistva C\u0301uruvije 1999. godine, lo\u0161i uslovi za bezbednost novinara, nepovoljne okolnosti za vladavinu prava, mediji zarobljeni i podgrejana klima neprijateljstva prema kriti\u010dkom izve\u0161tavanju zna\u010de da ostaje moguc\u0301nost ozbiljnog fizi\u010dkog napada na novinara. Nezavisno novinarstvo u Srbiji nastavlja da se suo\u010dava sa periodom krize.<\/p>\n
Predan rad koji obavljaju neke zainteresovane strane na procesuiranju napada na novinare podriva \u0161ira klima neprijateljstva koju stvaraju vodec\u0301i politi\u010dari u Srbiji. Dok se ovo ne re\u0161i i dok se javni diskurs o kriti\u010dkom novinarstvu ne normalizuje, opipljiv napredak c\u0301e ostati neostvariv.<\/p>\n
Ovi zaklju\u010dci dolaze nakon vi\u0161estrukih sastanaka sa nezavisnim novinarima i urednicima, medijskim udru\u017eenjima i sindikatima, Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara u kojoj je bio i predstavnik Ministarstva unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n
\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n
Srbija prikazuje jedinstvenu situaciju u kojoj uvrede i poku\u0161aji diskreditacije ozbiljnog novinarstva uglavnom\u00a0poti\u010du<\/a>\u00a0od vodec\u0301ih politi\u010dara, uklju\u010dujuc\u0301i\u00a0predsednika Aleksandra Vu\u010dic\u0301a, premijerku Anu Brnabic\u0301 i poslanike vladajuc\u0301e stranke<\/a>. Na\u0161a ocena je da je Srbija jedna od dr\u017eava kandidata za \u010dlanstvo u EU u kojoj se novinari suo\u010davaju sa najja\u010dim verbalnim pritiscima i napadima sa dr\u017eavnog vrha. Mnogi javni zvani\u010dnici i dalje vide kriti\u010dko i istra\u017eiva\u010dko novinarstvo kao nepatriotsku pretnju protiv koje se treba boriti, a ne kao zdrav i neophodan deo demokratskog tkiva zemlje.<\/p>\n Ovaj neuspeh politi\u010dara da prihvate i po\u0161tuju ulogu kriti\u010dkog novinarstva je opasan. Mre\u017ee tabloidnih medijskih kuc\u0301a u vlasni\u0161tvu saveznika vlasti, koje\u00a0poja\u010davaju<\/a>\u00a0poruke,\u00a0podsti\u010du nepoverenje<\/a>\u00a0i mr\u017enju prema odre\u0111enim novinarima, rutinski preuzimaju i izve\u0161tavaju o klevetama koje su lansirale politi\u010dke li\u010dnosti. Ovakvo pona\u0161anje politi\u010dara normalizuje neprijateljstvo prema nezavisnim medijima i, u mnogim slu\u010dajevima, deluje kao putokaz za fizi\u010dke i onlajn pretnje od strane nedr\u017eavnih aktera.<\/p>\n Nije iznena\u0111enje \u0161to je Srbija i dalje jedno od najopasnijih mesta u Evropi, van Ukrajine, za novinarski rad.\u00a0Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije (NUNS)<\/b>\u00a0je u 2022.\u00a0dokumentovalo<\/a>\u00a0137 prekr\u0161aja: 34 verbalne pretnje, devet fizi\u010dkih napada, \u010detiri napada na imovinu i 84 razli\u010dita poku\u0161aja pritiska na medije. Do kraja marta 2023. godine, zabele\u017eena su 33 te\u0161ka incidenta: osam verbalnih napada, tri fizi\u010dka napada i 22 akta pritiska na medije i novinare. Istra\u017eiva\u010dki novinari koji istra\u017euju kriminal i korupciju visokog nivoa su posebno ugro\u017eeni i demonizovani su kao strani plac\u0301enici i nacionalni izdajnici.<\/p>\n Iako je pokrenuto vi\u0161e inicijativa koje podr\u017eava dr\u017eava kako bi se pozabavilo bezbedno\u0161c\u0301u novinara, njihova efikasnost je potkopana politi\u010dkim napadima na novinare koji kompromituju napore vlasti. Stalna radna grupa za bezbednost novinara, osnovana 2016. godine, va\u017ena je inicijativa i platforma za razmenu informacija izme\u0111u organa za sprovo\u0111enje zakona i medija, \u0161to omoguc\u0301ava sistemati\u010dnije prac\u0301enje. Tu\u017eila\u0161tvo je uspostavilo mre\u017eu namenskih kontakt ta\u010daka \u0161irom Srbije koje moraju brzo da reaguju u slu\u010dajevima pretnji. Besplatna SOS linija za novinare \u010dija je bezbednost ugro\u017eena, koja radi 24\/7, predstavlja va\u017ean instrument za brzo reagovanje, uz umre\u017eavanje nadle\u017enih institucija i pru\u017eanje pomoc\u0301i ugro\u017eenim novinarima. Kao dobrodo\u0161ao razvoj, broj fizi\u010dkih napada zabele\u017eenih 2022. godine je opao u odnosu na prethodnu godinu.<\/p>\n Me\u0111utim, dok organi za sprovo\u0111enje zakona sve vi\u0161e identifikuju navodne po\u010dinioce i podi\u017eu optu\u017enice, pokazalo se da je pravdu mnogo te\u017ee dosti\u0107i. U 2022, javnom tu\u017eila\u0161tvu je podneta 81 krivi\u010dna prijava, a doneto je samo pet osu\u0111ujuc\u0301ih presuda. Iako su se odre\u0111ene istrage suo\u010dile sa legitimnim preprekama u obezbe\u0111ivanju dokaza, u nekim slu\u010dajevima novinari se \u017eale da ozbiljne pretnje tu\u017eioci procenjuju kao da one ne prelaze prag krivi\u010dnih dela. Od marta 2023. godine, 41,96% predmeta dostavljenih tu\u017eila\u0161tvu odba\u010deno je iz tog razloga. Novinari su tako\u0111e izrazili zabrinutost da politi\u010dki osetljivi slu\u010dajevi, uklju\u010dujuc\u0301i napade u koje su ume\u0161ani \u010dlanovi vladajuc\u0301e stranke, nisu adresirani na odgovarajuc\u0301i na\u010din. Dok Stalna radna grupa funkcioni\u0161e adekvatno na papiru i zainteresovane strane su posvec\u0301ene njenom uspehu, njen rad podriva nedostatak politi\u010dke volje i \u0161ira atmosfera neprijateljstva. Posebna Radna grupa za bezbednost i za\u0161titu novinara, osnovana u decembru 2020. uz podr\u0161ku premijerke, do\u017eivela je neuspeh.<\/p>\n S druge strane, Komisija za istra\u017eivanje ubistava novinara jo\u0161 jedna je va\u017ena inicijativa i bila je klju\u010dna u borbi za pravdu za Slavka C\u0301uruviju. I pored napretka u istrazi Radne grupe policije u okviru Komisije u identifikaciji moguc\u0301ih ubica, Tu\u017eila\u0161tvo za organizovani kriminal i dalje okleva da preuzme istragu o ubistvu novinara Milana Pantic\u0301a, dok je misteriozna smrt Dade Vujasnovic\u0301 i dalje nerazja\u0161njena.<\/p>\n Uprkos brojnim izazovima, ove godine desili su se neki pozitivni pomaci. Ponovljena presuda iz marta 2023. kojom su po\u010dinioci, me\u0111u kojima je i biv\u0161i predsednik Op\u0161tine Grocka,\u00a0osu\u0111eni<\/a>\u00a0na pet godina zatvora zbog podmetanja po\u017eara na kuc\u0301u novinara\u00a0Milana Jovanovic\u0301a<\/a>, dobrodo\u0161la je pobeda. Me\u0111utim, dok je \u017ealba u toku, pravda za ovaj napad jo\u0161 nije obezbe\u0111ena. Brze optu\u017enice i procesuiranja po\u010detkom 2023. godine za\u00a0pretnje<\/a>\u00a0koje je novinarima OK radija uputio moc\u0301ni privrednik u Vranju bile su pozitivne. Dobrodo\u0161la je i nedavna osuda na godinu dana kuc\u0301nog pritvora \u010doveku koji je uputio stra\u0161ne pretnje smrc\u0301u novinarki TV Nove S Jeleni Obuc\u0301ini. Me\u0111utim, \u010dini se da se spremnost i sposobnost da se efikasno procesuiraju takvi napadi pro\u0161iruju samo na slu\u010dajeve u kojima je postojao politi\u010dki pritisak ili gde navodni po\u010dinioci nemaju politi\u010dke veze, \u0161to ukazuje na nedostatak nezavisnosti organa za sprovo\u0111enje zakona.<\/p>\n \u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n Na \u0161irem nivou, me\u0111utim, nije postignut napredak u ja\u010danju prostora za slobodu medija i slobodu izra\u017eavanja. Medijski pluralizam ostaje posebno slab, sa nezavisnim elektronskim medijima koji su sistematski u nepovoljnom polo\u017eaju na tr\u017ei\u0161tu. Najjasniji primer bila je\u00a0kontroverzna odluka<\/a>\u00a0Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz jula 2022. da ponovo dodeli sve \u010detiri nacionalne frekvencije provladinim televizijskim kanalima, zanemarujuc\u0301i prijave nezavisnih medijskih kuc\u0301a. Peta dozvola tek treba da bude dodeljena. REM nastavlja da pokazuje nedostatak funkcionalne nezavisnosti i nije uspeo da izvr\u0161i svoju du\u017enost sankcionisanja kr\u0161enja zakona o radiodifuziji od strane privatnih kanala bliskih vlasti. Nastavljaju se ka\u0161njenja u reformi zakona o javnom informisanju i medijima, kao i zakona o elektronskim medijima, koja se odavno \u010deka.<\/p>\n Javni servis i dalje pati od nedostatka ure\u0111iva\u010dke nezavisnosti i pokazuje\u00a0jasnu pristrasnost<\/a>\u00a0u svom programu i izve\u0161tavanju u korist vlade. Dr\u017eavno ogla\u0161avanje \u2013 koje je godinama bilo najvec\u0301i ogla\u0161iva\u010d u medijima \u2013 tako\u0111e nastavlja da se distribuira na\u00a0proizvoljan i netransparentan na\u010din<\/a>, uglavnom u korist provladinih medija. Umesto da budu diskvalifikovani iz programa sufinansiranja zbog redovnih kr\u0161enja novinarske etike, kako je utvrdio Savet za \u0161tampu, tabloidni mediji i dalje dobijaju velike koli\u010dine javnog novca. Ova upotreba dr\u017eavnih resursa je jedna od glavnih poluga za vladu da kooptira i kontroli\u0161e medijsko izve\u0161tavanje. Dok je direktno vlasni\u0161tvo dr\u017eave nad privatnim medijima zabranjeno, kupovinom dr\u017eavnog i kontrolisanog Telekoma Srbije sa vi\u0161e medijskih sredstava, poslednjih godina uspostavljen je model indirektnog dr\u017eavnog vlasni\u0161tva. Uzeti zajedno, ovi razvoji doga\u0111aja su u\u010dvrstili provladin narativ na ra\u010dun nezavisnog novinarstva.<\/p>\n Pored fizi\u010dkih pretnji, nezavisni mediji se suo\u010davaju i sa brojnim pravnim izazovima. Istra\u017eiva\u010dke platforme kao \u0161to je KRIK su zatrpane\u00a0lavinom<\/a>\u00a0uznemirujuc\u0301ih tu\u017ebi, kako gra\u0111anskih tako i krivi\u010dnih, \u0161to zna\u010di da su prinu\u0111ene da posvete dragoceno vreme i novac da se odbrane na sudu. Dok su sudovi nedavno odbacili o\u010digledno uznemirujuc\u0301e tu\u017ebe, Srbija je i dalje jedna od najgorih zemalja u Evropi po strate\u0161kim tu\u017ebama protiv u\u010de\u0161c\u0301a javnosti (SLAPP) i broj dokumentovanih slu\u010dajeva je u porastu. Tu\u017eioci su naj\u010de\u0161c\u0301e javni funkcioneri, politi\u010dari, biznismeni i kompanije. Nedavni slu\u010daj koji se odnosi na dva slu\u010daja\u00a0SLAPP-a<\/a>\u00a0koje je gradona\u010delnik Beograda pokrenuo protiv BIRN-a je odli\u010dan primer.<\/p>\n Sve u svemu, sloboda medija u Srbiji ostaje u lo\u0161em stanju. Niko jo\u0161 nije kona\u010dno progla\u0161en krivim za ubistvo novinara. Klima pretnji novinarima je u najgoroj ta\u010dki u mnogo godina. Medijski pluralizam i dalje je slab, a vladajuc\u0301a stranka nadgleda zarobljeni medijski ekosistem. Zajedni\u010dki stav na\u0161ih me\u0111unarodnih organizacija je da, iako je va\u017ean rad na efikasnom krivi\u010dnom gonjenju napada na novinare imao pozitivan uticaj, ovaj napredak je podriven ukorenjenim izazovima u kona\u010dnom obezbe\u0111ivanju pravde i \u0161irem klimom neprijateljstva prema kriti\u010dkom novinarstvu koju podsti\u010du politi\u010dki vo\u0111e. Sve u svemu, ovi kombinovani faktori zna\u010de da Srbija i dalje ko\u010di u svojim obavezama da pobolj\u0161a slobodu medija kao deo procesa pridru\u017eivanja EU. Stoga ne prepoznajemo nikakav op\u0161ti napredak od\u00a0misije MFRR-a<\/a>\u00a0za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica u aprilu 2021.<\/p>\n \u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n Ovaj status kvo ne sme da se nastavi. Od vitalnog je zna\u010daja da me\u0111unarodna zajednica prepozna ozbiljnost trenutne situacije za nezavisno novinarstvo u Srbiji. Na\u0161e organizacije c\u0301e u narednim mesecima pru\u017eati \u0161to vi\u0161e platformi nezavisnim srpskim novinarima da podele svoja iskustva iz prve ruke. Me\u0111unarodni pritisak bic\u0301e centralni za sprovo\u0111enje pozitivnih promena. Stoga pozivamo Evropsku uniju da osigura da sloboda medija u Srbiji bude prioritet u kontekstu vladavine prava i demokratije. Tako\u0111e apelujemo na lidere i zvani\u010dnike EU da hitno pokrenu pitanje pritiska na novinare od strane visokih politi\u010dara tokom sastanaka sa srpskim zvani\u010dnicima. Buduc\u0301i izve\u0161taji o napretku u vezi sa pristupanjem EU trebalo bi u potpunosti da odra\u017eavaju ozbiljnost situacije i da daju nacrt zna\u010dajnih reformi. Me\u0111unarodna tela kao \u0161to su\u00a0OEBS<\/a>\u00a0i Savet Evrope moraju\u00a0nastaviti da se bave<\/a>\u00a0ovim pitanjima. Predstojec\u0301i izve\u0161taj specijalnog izvestioca UN za slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja nakon njene misije u zemlji trebalo bi da bude sna\u017ean u proceni situacije.<\/p>\n Dvadeset \u010detiri godine nakon ubistva Slavka C\u0301uruvije, uslovi za bezbednost novinara u Srbiji alarmantno podsec\u0301aju na period u kojem je on ubijen. Predstojec\u0301a presuda \u017ealbenog suda za ubistvo bic\u0301e najva\u017enija za slobodu medija i novinarstvo u poslednjih nekoliko decenija i poslu\u017eic\u0301e kao lakmus test za vladavinu prava i demokratiju u \u0161irem smislu. Ako bude osu\u0111ujuc\u0301ih presuda, nadamo se da ovo mo\u017ee delovati kao katalizator za konkretne promene u pozitivnom smeru. Na\u0161e me\u0111unarodne organizacije za slobodu \u0161tampe i novinarske organizacije u\u010dinic\u0301e sve \u0161to mo\u017ee da podr\u017ee slobodno i nezavisno novinarstvo tokom ovog perioda.<\/p>\n <\/p>\n Potpisnice:\u00a0<\/b><\/p>\n ARTICLE 19 Europe<\/p>\n Evropski centar za slobodu \u0161tampe i medija (ECPMF)<\/p>\n Evropska federacija novinara (EFJ)<\/p>\n Me\u0111unarodna federacija novinara\u00a0 (IFJ)<\/p>\n Me\u0111unarodni institut za \u0161tampu (IPI)<\/p>\n OBC Transeuropa (OBCT)<\/p>\n Reporteri bez granica (RSF)<\/p>\n The Daphne Caruana Galizia Fondacija<\/p>\n <\/p>\n Povodom obele\u017eavanja Me\u0111unarodnog dana slobode medija 3. maja, MFRR je domac\u0301in vebinara posvec\u0301enog krizi sa kojom se suo\u010dava nezavisno novinarstvo u Srbiji.Vi\u0161e informacija\u00a0ovde<\/a>. Registrujte se\u00a0ovde<\/a>.<\/strong><\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/safejournalists.net\/wp-content\/uploads\/2023\/04\/MFRR-Partner-logos_2-300x65.png\")
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"