{"id":51185,"date":"2023-05-08T15:40:39","date_gmt":"2023-05-08T13:40:39","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=51185"},"modified":"2023-05-09T15:50:40","modified_gmt":"2023-05-09T13:50:40","slug":"jasmina-mihnjak-mediji-svojim-losim-izvestavanjem-mogu-dovesti-do-imitacije-masovnih-ubistava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/jasmina-mihnjak-mediji-svojim-losim-izvestavanjem-mogu-dovesti-do-imitacije-masovnih-ubistava\/","title":{"rendered":"Jasmina Mihnjak: Mediji svojim lo\u0161im izve\u0161tavanjem mogu dovesti do imitacije masovnih ubistava"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

\u201cNemoj ih imenovati\u201d<\/em><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Masovno ubijanje je slo\u017een \u010din koji nastaje kao rezultat mnogih faktora. Kada se primeni na pona\u0161anje, \u201ezaraza\u201c je metafora pozajmljena iz epidemiologije da bi se objasnilo kako se pona\u0161anje mo\u017ee pro\u0161iriti na grupu ljudi.<\/p>\n

Me\u0111utim, pona\u0161anja nisu bolesti koje se mogu \u0161iriti kontaktom. Zaraza ukazuje na ishod ali ne opisuje mehanizam pona\u0161anja za \u0161irenje pona\u0161anja. Zato je bolji termin i model \u2013 generalizovana imitacija, koja je dobro prou\u010dena u psiholo\u0161koj literaturi i mo\u017ee pomo\u0107i da se objasni pove\u0107ana verovatno\u0107a da se ljudi upuste u pona\u0161anja koja su sli\u010dna onom pona\u0161anju kojem su svedo\u010dili direktno ili indirektno.<\/p>\n

Generalizovana imitacija je nau\u010dena sposobnost da se izvode pona\u0161anja koja su sli\u010dna pona\u0161anjima koja su uo\u010dena ili opisana, \u010dak i kada je izvo\u0111enje odlo\u017eeno. To je ve\u0161tina koja se sti\u010de u ranom detinjstvu i postepeno ja\u010da kroz mnoga \u017eivotna iskustva. Generalizovana imitacija ne sugeri\u0161e da \u0107e osoba uvek izvoditi ta\u010dnu kopiju pona\u0161anja modela; nego sugeri\u0161e da \u0107e osoba izvesti pona\u0161anje sa sli\u010dnim karakteristikama.<\/p>\n

Nekoliko varijabli uti\u010de na generalizovanu imitaciju. Ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e ljudi imitirati model koji je sli\u010dan njima samima, posebno u pogledu starosti i pola; koji je povi\u0161enog dru\u0161tvenog statusa; ko se vidi da je nagra\u0111en; koji se vidi kao kompetentan.<\/p>\n

 <\/p>\n

ULOGA MEDIJA U IMITACIJI<\/b><\/h3>\n

Kada masovna ubistva imitiraju, imitatori uglavnom ne imitiraju li\u010dno posmatrane doga\u0111aje (iako je to mogu\u0107e). U svakom slu\u010daju u kome je doga\u0111aj neopa\u017een, sve informacije koje bi mogle poslu\u017eiti kao model za imitativno pona\u0161anje su dostavljene preko razli\u010ditih izvora medija (zvani\u010dni mediji, dru\u0161tveni mediji, novi mediji), a istra\u017eivanja su pokazala da mediji mogu uticati na imitaciju. Imitacija se mo\u017ee desiti bez obzira da li je model predstavljen u\u017eivo, da li je predstavljen putem filma ili \u010dak kada je pona\u0161anje modela samo opisano.<\/p>\n

Na\u010din na koji mediji izve\u0161tavaju o doga\u0111aju mo\u017ee da igra ulogu u pove\u0107anju verovatno\u0107e imitacije. Kada do\u0111e do masovne pucnjave, generalno postoji opse\u017ena medijska pokrivenost. Ovo pokrivanje \u010desto vi\u0161e puta predstavlja fotografiju po\u010dinioca, \u017eivotnu pri\u010du po\u010dinioca i detalje doga\u0111aja \u0161to mo\u017ee direktno uticati na imitaciju.<\/p>\n

Detaljno izve\u0161tavanje o \u017eivotu i problemima po\u010dinioca dovode do toga da se drugi sa njim mogu poistovetiti. Pa\u017enja javnosti koju po\u010dinilac dobija mo\u017ee da bude motiv imitatorima. Do detalja i prekomerno izve\u0161tavanje, prebrojavanje stradalih, izno\u0161enje detalja planiranja i sprovo\u0111enja ubistva, pru\u017ea dovoljno detaljnu strategiju za imitaciju pona\u0161anja.<\/p>\n

 <\/p>\n

SMANJENJE MASOVNIH UBISTAVA: VA\u017dNA ULOGA MEDIJA<\/b><\/h3>\n

Ako na\u010din na koji mediji izve\u0161tavaju o doga\u0111aju masovnih ubistava igra ulogu u promovisanju daljih sli\u010dih ili istih doga\u0111aja, promena ovih metoda izve\u0161tavanja bi mogla da smanji efekat imitacije.<\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija je, pozivaju\u0107i se na 50 godina istra\u017eivanja o imitaciji, objavila medijske smernice o izve\u0161tavanju o samoubistvima kako bi se spre\u010dila imitacija samoubistava. Smernice uklju\u010duju predloge kao \u0161to je da se samoubistvo ne senzacionalizuje (npr. nagove\u0161tavanje \u201eepidemije\u201c), izbegavanje istaknutih naslova, ne sugerisanje da je samoubistvo uzrokovano bilo kojim pojedina\u010dnim faktorom kao \u0161to je depresija, ne ponavljanje pri\u010de pre\u010desto, ne pru\u017eanje detaljnih opisa metoda, ograni\u010davanje upotrebe fotografija i video zapisa, i poseban oprez sa samoubistvima slavnih.<\/p>\n

Sli\u010dne sugestije su date i za izve\u0161tavanje o masovnim pucnjavama i ubistvima. Tim za naprednu obuku za brzo reagovanje u saradnji sa Federalnim istra\u017enim biroom, razvio je kampanju \u201eNemoj ih imenovati\u201c. Kampanja ima za cilj da obuzda masovne imitacije pucnjave izazvane medijima i predla\u017ee minimiziranje imenovanja i opisivanja pojedinaca uklju\u010denih u masovne pucnjave, ograni\u010davanje senzacionalizma i odbijanje emitovanja izjava ili video snimaka po\u010dinioca.<\/p>\n

Postoje dodatne strategije, predlo\u017eene istra\u017eivanjem o generalizovanoj imitaciji, koje bi mediji mogli usvojiti kako bi dalje minimizirali imitiraju\u0107e masovne pucnjave:<\/p>\n