{"id":85932,"date":"2025-05-02T17:34:48","date_gmt":"2025-05-02T15:34:48","guid":{"rendered":"https:\/\/safejournalists.net\/?p=85932"},"modified":"2025-05-02T17:35:55","modified_gmt":"2025-05-02T15:35:55","slug":"izvestaj-mfrr-misije-u-srbiji-sloboda-medija-u-vanrednom-stanju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/safejournalists.net\/sr\/izvestaj-mfrr-misije-u-srbiji-sloboda-medija-u-vanrednom-stanju\/","title":{"rendered":"Izve\u0161taj MFRR misije u Srbiji: Sloboda medija u vanrednom stanju"},"content":{"rendered":"

Uo\u010di svetskog dana slobode medija, stanje slobode medija u Srbiji ocenjuje se kao alarmantno, navedeno je u izve\u0161taju platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) koji je sa\u010dinjen nakon misije podr\u0161ke u Srbiji. Kako se navodi u izve\u0161taju, poslednjih meseci, pritisci i napadi na medijske radnike dostigli su nivoe kakvi nisu vi\u0111eni decenijama, ugro\u017eavajuc\u0301i nezavisno i istra\u017eiva\u010dko novinarstvo i produbljujuc\u0301i\u00a0dugogodi\u0161nju krizu slobode medija<\/a>.<\/strong><\/p>\n

Izve\u0161taj bele\u017ei da su pretnje eskalirale nakon studentskih protesta povodom tragi\u010dnog uru\u0161avanja nadstre\u0161nice na \u017eelezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, a o\u0161tar odgovor vlasti dodatno je pogor\u0161ao politi\u010dke tenzije, koje su se prelile na ulice i reflektovale u napadima na novinare koji izve\u0161tavaju sa terena.<\/p>\n

Navodi se da su novinari bili izlo\u017eeni fizi\u010dkim napadima, pretnjama smr\u0107u, targetiranju od strane visokih dr\u017eavnih zvani\u010dnika, \u0161pijuniranju i orkestriranim kampanjama bla\u0107enja. Sve to, kako pi\u0161e u izve\u0161taju MFRR-a, odvija se u atmosferi neka\u017enjivosti, uz hroni\u010dno odsustvo reakcije nadle\u017enih institucija.<\/p>\n

\u201cRad u neprijateljskom okru\u017eenju ostavlja ozbiljne psiholo\u0161ke posledice po novinare, dodatno optere\u0107ene finansijskim tro\u0161kovima samoodbrane od zlonamernih tu\u017ebi koje za cilj imaju zastra\u0161ivanje i diskreditaciju njihovog rada\u201d, pi\u0161e u ovom izve\u0161taju.<\/p>\n

MFRR nagla\u0161ava da se akutni bezbednosni izazovi odvijaju u \u0161irem kontekstu sistemskog zarobljavanja medija, koji je postao centralno pitanje protesta za demokratske reforme u Srbiji.<\/p>\n

U znak solidarnosti, partneri evropske platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) organizovali su misiju podr\u0161ke Srbiji, tokom koje su izme\u0111u 7. i 9. aprila posetili Beograd i Novi Sad. Tokom misije sastali su se sa novinarima iz razli\u010ditih medija \u2013 od lokalnih do nacionalnih, iz privatnog i javnog sektora \u2013 kao i sa sindikatima, predstavnicima civilnog dru\u0161tva, policije, tu\u017eila\u0161tva i me\u0111unarodnih organizacija poput OEBS-a, Saveta Evrope i Delegacije EU u Srbiji.<\/p>\n

Nakon ove posete Srbiji, MFRR je objavio izve\u0161taj \u010dije zaklju\u010dke i preporuke mo\u017eete videti u nastavku teksta, a originalna verzija na engleskom jeziku dostupna je na slede\u0107em\u00a0linku<\/a>.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a0<\/b>Klju\u010dni nalazi<\/b><\/p>\n

 <\/p>\n

Bezbednost novinara<\/b><\/p>\n

MFRR primec\u0301uje da je bezbednost novinara u Srbiji u stanju krize, \u0161to zahteva hitne mere kako bi se osigurao slobodan pristup javnosti pouzdanim informacijama u zemlji. Do 2. maja 2025. godine, MFRR je vec\u0301\u00a0dokumentovalo 64 kr\u0161enja slobode \u0161tampe<\/a>\u00a0usmerena na 128 osoba ili entiteta povezanih sa medijima u 2025. godini. To uklju\u010duje osam slu\u010dajeva fizi\u010dkog napada, 12 napada na imovinu (npr. opremu za snimanje), 40 verbalnih napada (uklju\u010dujuc\u0301i pretnje smrc\u0301u i kampanje blac\u0301enja), 14 incidenata vezanih za cenzuru i pet sudskih slu\u010dajeva. Ovi brojevi, zabele\u017eeni tokom prva \u010detiri meseca 2025. godine, pokazuju zna\u010dajan porast u odnosu na 2024. godinu, kada je\u00a0ukupan broj registrovanih incidenata bio 84<\/a>\u00a0za celu godinu.<\/p>\n

Od tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, bilo je najmanje 60 napada na novinare\/ke i medije, uklju\u010dujuc\u0301i i\u00a0mladu generaciju novinara\/ki<\/a>, zbog njihovog izve\u0161tavanja o fatalnom incidentu i kasnijim protestima koji su se pro\u0161irili \u0161irom Srbije. Tokom misije MFRR-a, delegacija je saznala da su istra\u017eiva\u010dki novinari koji rade u lokalnim ili regionalnim zajednicama verovatno izolovaniji i izlo\u017eeniji napadima, uklju\u010dujuc\u0301i i samocenzuru.<\/p>\n

Me\u0111u zabele\u017eenim kr\u0161enjima slobode medija od 1. novembra, 15 napada poteklo je od dr\u017eavnih zvani\u010dnika, uklju\u010duju\u0107i predsednika Vu\u010di\u0107a, kroz opasne javne izjave koje podsti\u010du dodatne pretnje na internetu, kampanje bla\u0107enja i fizi\u010dko nasilje. Dr\u017eavni zvani\u010dnici ne ustru\u010davaju se da \u0161ire neistine kako bi u\u0107utkali kriti\u010dke glasove, bez obzira na rizik po bezbednost novinara.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zloupotreba \u0161pijunskog softvera protiv novinara<\/b><\/p>\n

Srbija je me\u0111u evropskim zemljama \u2013 i jedina zemlja kandidat za EU \u200b\u200b- u kojoj postoje zna\u010dajni dokazi o zloupotrebi \u0161pijunskog softvera od strane dr\u017eavnih vlasti protiv novinara, prema monitoringu MFRR-a, \u0161to predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi medija i za\u0161titi novinarskih izvora.<\/p>\n

 <\/p>\n

Misija MFRR-a je u poseti konstantno pokretala pitanje \u0161pijunskog softvera glavnim zainteresovanim stranama u Srbiji, uklju\u010dujuc\u0301i Delegaciju EU. Nakon objavljivanja izve\u0161taja\u00a0Amnesty International-a<\/a>, Kancelarija ombudsmana i Poverenik za za\u0161titu podataka su pokrenuli svoje istrage. Me\u0111utim, s obzirom na nivo zarobljavanja dr\u017eave u Srbiji, malo je verovatno da c\u0301e ove istrage doneti rezultate. Istovremeno, me\u0111utim, tu\u017eiocu je podneta krivi\u010dna prijava za visokotehnolo\u0161ki kriminal. Misija se raspitala o ovom konkretnom slu\u010daju. Policija je potvrdila da je primila slu\u010daj od tu\u017eioca i da se slu\u010daj trenutno istra\u017euje i da prikupljaju dokaze. Ni policija ni tu\u017eioci nisu mogli da potvrde kada c\u0301e prikupljanje dokaza biti zavr\u0161eno, jer su izjavili da ne postoji striktni rok za zavr\u0161etak istrage. S obzirom na nedostatak konkretnih rokova, prethodni stav Ministarstva unutra\u0161njih poslova o upotrebi \u0161pijunskog softvera i preovla\u0111ujuc\u0301u neka\u017enjivost napada na novinare, ne treba mnogo o\u010dekivati od ishoda istrage. I dalje je va\u017eno dati visok prioritet slu\u010daju i stalno vr\u0161iti pritisak na vlasti da nastave ovu istragu.<\/p>\n

 <\/p>\n

SLAPP tu\u017ebe<\/b><\/p>\n

Pored fizi\u010dkih napada i zastra\u0161ivanja, strate\u0161ke tu\u017ebe protiv u\u010de\u0161c\u0301a javnosti (Strategic Lawsuit Against Public Participation \u2013 SLAPP) su glavna briga mnogih nezavisnih novinara i medija u Srbiji. Ove tu\u017ebe, \u010diji je cilj da se uc\u0301utkaju javni nadzornici, uklju\u010dujuc\u0301i medije, ne samo da imaju zastra\u0161ujuc\u0301i ili obeshrabrujuc\u0301i efekat, vec\u0301 i opterec\u0301uju bud\u017eete pogo\u0111enih medija. U svom\u00a0godi\u0161njem izve\u0161taju<\/a>\u00a0o SLAPP-ovima za 2024. godinu, Koalicija protiv SLAPP-ova u Evropi (CASE) je uvrstila Srbiju me\u0111u tri zemlje sa najvec\u0301im brojem SLAPP-ova.<\/p>\n

Iako je KRIK najekstremniji primer (u nekim slu\u010dajevima, koordinisanih) poku\u0161aja uc\u0301utkivanja novinara putem suda, mnogi drugi nezavisni mediji u Srbiji se tako\u0111e bore sa uticajem koji SLAPP-ovi imaju na njihove resurse i kapacitete. To je o\u010digledno iz kontinuiranog prac\u0301enja SLAPP-ova u Srbiji od strane\u00a0Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-ova u Srbiji, MFRR-a i CASE koalicije<\/a>.<\/p>\n

Tokom misije MFRR-a, novinari iz razli\u010ditih medija istakli su ovo pitanje. Posebno su primetili da \u010dak i kada se \u0161to vi\u0161e \u201eza\u0161tite od SLAPP-a\u201c kroz rigorozne provere pre objavljivanja i razra\u0111ene procese \u201eprava na odgovor\u201c, ne postoje mehanizmi \u2013 kao \u0161to su rano odbacivanje, ubrzani postupak ili nalog za pune tro\u0161kove \u2013 koji bi ubla\u017eili uticaj na vreme i resurse medija ako stranke u postupku ipak pokrenu SLAPP postupak. Ovaj uticaj se posebno osec\u0301a zato \u0161to su doti\u010dni mediji, u mnogim slu\u010dajevima, vec\u0301 napadnuti i na druge na\u010dine.<\/p>\n

Ekstremni pritisak koji ove tu\u017ebe vr\u0161e na resurse i kapacitete nezavisnih medija da izve\u0161tavaju u javnom interesu dodatno nagla\u0161ava hitnu potrebu da srpske vlasti sprovedu efikasne mere za suzbijanje SLAPP-a. Takve mere treba da idu dalje od puke obuke pravosu\u0111a i medija. Iako je obuka relevantna, ona ne spre\u010dava destruktivni uticaj mnogih trenutnih SLAPP slu\u010dajeva, jer ne uti\u010de na sposobnost npr. javnih slu\u017ebenika i \u010dlanova pravosu\u0111a da pokrenu SLAPP-ove i ne ograni\u010dava tro\u0161kove i uticaj ovih tu\u017ebi na medije i civilno dru\u0161tvo u celini.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zarobljavanje medija i medijsko zakonodavstvo<\/b><\/p>\n

Sloboda medija, medijski pluralizam i nezavisno novinarstvo u Srbiji i dalje su potkopani jednim od najja\u010dih sistema zarobljavanja medija bilo gde u Evropi. Politi\u010dki uticaj na privatne medije, dr\u017eavnog emitera, sistem regulacije medija i sistem za raspodelu dr\u017eavnog ogla\u0161avanja ostaje visok. Ovi akutni nivoi kontrole u \u200b\u200bmedijskom ekosistemu su dugo ukorenjeni, ali su poslednjih meseci dospeli u centar pa\u017enje usred protesta i njegovih poziva na demokratsku reformu medija.<\/p>\n

Me\u0111u rezultatima ove dugotrajne medijske zarobljenosti u Srbiji su uporno slab medijski pluralizam, netransparentna i nepravedna raspodela dr\u017eavnog ogla\u0161avanja medijima bliskim vlasti na ra\u010dun istra\u017eiva\u010dkog novinarstva, nejasno vlasni\u0161tvo nad medijima, visoko kontrolisan javni servis koji uglavnom zastupa stavove vlasti, kao i veoma neefikasna regulacija medijskog prostora, \u0161to doprinosi lo\u0161oj medijskoj etici, \u0161irenju dezinformacija, proruskoj propagandi i kulturi nasilja, naro\u010dito u tabloidnim medijima.<\/p>\n

 <\/p>\n

Preporuke<\/b><\/p>\n

 <\/p>\n

Bezbednost novinara<\/b><\/p>\n