Podaci SafeJournalists mreže pokazuju da je Indeks bezbjednosti novinara u regionu Zapadnog Balkana za 2023. godinu u blagom padu.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava SafeJournalists mreža ukazuje na nedostatak političke volje za potrebnim reformama u oblasti slobode medija u zemljama Zapadnog Balkana. Posebni mehanizmi za zaštitu novinara i novinarki od govora mržnje i ozbiljnih prijetnji nisu uspostavljeni ili tamo gdje ih ima nisu dovoljno efikasni.
Umjesto da javno osude prijetnje i napade na novinare i novinarke, javni funkcioneri se uključuju u kampanje blaćenja i na taj način stvaraju atmosferu linča i ohrabruju dalje onlajn prijetnje, koje su najzastupljeniji vid pritiska na novinare i novinarke.
Mnogi od njih odlučuju da prijetnje ne prijave nadležnim institucijama jer dosadašnje iskustvo pokazuje da samo mali broj slučajeva bude riješen osuđujućom presudom. Novinarke često ne prijavljuju prijetenje iz straha od odmazde.
Pored prijetnji, strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) su veoma popularan oblik pritiska na medije i novinare, koji pritom uglavnom nije prepoznat pred domaćim sudovima.
*Ovaj grafikon je interaktivan – klikom na njega dobijate još podataka
grafikon: flourish
Albanija
Indeks bezbjednosti novinara za Albaniju za 2023. godinu u blagom padu. U 2023, tužbe protiv novinara u Albaniji su se povećale, a mnogi smatraju da podnosioci SLAPP-a namjeravaju da ućutkaju istraživačko novinarstvo. Jedan slučaj izazvao je zabrinutost zbog povjerljivosti izvora, kada su vlasti zaplijenile lične i profesionalne materijale novinara. Nema napretka ni u uspostavljanju specijalizovanih jedinica ili protokola za istragu napada na novinare. Istrage ozbiljnih fizičkih napada i onlajn uznemiravanja i dalje su neadekvatne, što je stvara utisak nekažnjivosti. Još ne postoji sveobuhvatan sistem prikupljanja podataka o napadima na novinare.
Hrvatska
Indeks bezbjednosti novinara za Hrvatsku za 2023. godinu u padu je u odnosu na prethodnu godinu. Najavljene izmjene Krivičnog zakona u vezi sa “curenjem informacija” ugrožavaju zaštitu novinarskih izvora, dok se u predlogu Radnog dokumenta novog Zakona o medijima spominje uvođenje registra novinara i fotoreportera, kao i mogućnost izdavača da ne objavi novinarski rad bez konsultacija s novinarom i urednikom. Glavne promjene u 2023. odnose se na poboljšanje saradnje između policije i novinara kroz novi Sporazum o zaštiti novinara te primjenu protokola o postupanju policije. U Hrvatskoj ne postoje specijalizovane istražne jedinice za nasilje nad novinarima, što otežava procesuiranje tih slučajeva, iako je policija počela da primjenjuje Protokole za zaštitu novinara. Istrage napada na novinare sprovode se, ali procesi su često dugotrajni i netransparentni, s nedostatkom informacija za žrtve.
Kosovo
Indeks bezbjednosti novinara na Kosovu za 2023. godinu u blagom je padu. Zakoni o kleveti na Kosovu daju prioritet slobodi izražavanja u skladu sa evropskim standardima, ali SLAPP tužbe protiv novinara i aktivista prilično su česte. Iako u Krivičnom zakoniku postoji zakonska zaštita od ozbiljnih prijetnji po bezbjednost novinara na Kosovu, ta zaštita je nedostupna zbog odsustva sistemskih procedura za procenu rizika . Ipak, saradnja sa Kosovskom policijom ostaje jaka, što odražava posvećenost zaštiti prava novinara, obezbjeđujući da oni mogu da obavljaju svoj posao bez ikakvih prepreka. Kosovo se suočilo sa velikim izazovima u zaštiti novinara i slobode medija, uz mala poboljšanja u tom pravcu. Istrage o fizičkim napadima na novinare i dalje su spore i neefikasne, dok je transparentnost sudskih postupaka takođe ograničena. U 2023. došlo je do izuzetnog pogoršanja nefizičkih prijetnji i fizičkih napada na novinare na Kosovu. Zvaničnici i građani koristili su veoma opasan jezik na platformama društvenih mreža. Fizički napadi su takođe povećani, većina njih na sjeveru Kosova, posebno tokom maja i juna, kada su medijske ekipe više puta bile na meti. Napadi su uključivali uništavanje medijskih vozila i oštećenje opreme.
Crna Gora
Indeks bezbjednosti novinara za Crnu Goru za 2023. godinu u blagom je padu. Broj napada na novinare je smanjen i veliki broj njih je riješen ili na putu da se riješi. S druge strane, stari i najteži slučajevi napada na novinare još nisu rasvijetljeni. Još nisu uspostavljeni ni posebni mehanizmi za zaštitu novinara od govora mržnje ili ozbiljnih prijetnji po život. Nema ni posebnih mehanizama za prijave slučajeva napada i prijetnji. Iako su izmene Krivičnog zakonika poboljšale preventivnu zaštitu novinara i povećale kazne za napade na njih, tužilačka i sudska praksa još ne garantuju strože kazne. Uprkos činjenici da se određene stvari mijenjaju na bolje i da je došlo do rasta zarada u smanjenja broja napada na novinare suštinski se to ne osjeća jer je inflacija anulirala povećanja a nerješavanje ozbiljnih slučajeva napada na novinare zadržalo generalan osjećaj nesigurnosti kod zaposlenih u medijima.
Sjeverna Makedonija
Iako u blagom padu, Indeks bezbjednosti novinara Sjeverne Makedonije za 2023. godinu najbolji je za sve zemlje. Broj slučajeva protiv novinara i medija u Sjevernoj Makedoniji u 2023. godini je smanjen, ali se nastavlja opšta politika nekažnjivosti u odnosu na stare slučajeve napada i prijetnji novinarima i medijskim radnicima. Naročitu zabrinutost izaziva rastući trend upotrebe strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) za ućutkivanje novinara i medijskih radnika u zemlji. Izmene i dopune Krivičnog zakonika usvojene su 2023. godine, čime se doprinosi povećanju bezbjednosti novinara i medijskih radnika. Što se tiče pristupa novinara brzim i efikasnim merama zaštite u slučajevima pretnji i napada, došlo je do blagog poboljšanja u 2023. Imenovani su novi tužioci u tri apelaciona regiona širom zemlje, zaduženi za praćenje postupaka u slučajevima u kojima su novinari napadnuti, i otvorena je posebna telefonska linija za novinare i medijske radnike. Percepcija saradnje nadležnih institucija u 2023. godini je poboljšana i rezultirala njihovom većom efikasnošću u otkrivanju počinilaca napada. Međutim, stepen nekažnjivosti za tu vrstu napada je i dalje visok, zbog činjenice da značajan broj slučajeva iz proteklih godina još nije istražen i okončan. Trend povećanja onlajn prijetnji novinarkama u zemlji je zabrinjavajući.
Srbija
Indeks bezbjednosti novinara u Srbiji za 2023. godinu u padu je u odnosu na prethodnu godinu. Iako im je zakonima zagarantovano da se slobodno bave svojom profesijom, novinari se nalaze pod različitim vrstama pritisaka koji onemogućavaju stabilnost i zaštitu njihovog posla. Funkcioneri i moćnici nalaze nove načine da tuže novinare i izvrše dodatni pritisak na njih, što utiče na to da se broj SLAPP tužbi povećava. Novinari su pod pretnjom i drugih propisa koji se povremeno koriste protiv njih. Kada se radi o prevenciji, povremeni senzibilitet policije na pitanja o bezbednosti novinara je pokazatelj da se ne radi sistematski i dubinski i da policajci suštinski ne razumeju ulogu novinara i značaj očuvanja njihove bezbednosti. Iako se znanje nadležnih organa povećava, sve više se ispoljavaju problemi poput nedostataka senzibiliteta, stvarnih kapaciteta i tehničkih odluka koje smanjuju realnu efikasnost onih koji pružaju zaštitu. Uprkos nekim dobrim rezultatima u sprovođenju istraga, poteškoće i prepreke u procesuiranju i nekažnjivost ovakvih napada utiču na celokupni utisak o stvarnoj bezbednosti koja pada u svim segmentima. Broj stvarnih pretnji ne opada, a brzo prijavljivanje i procesuiranje nema odvraćajući efekat na napadače. Brojni su primeri odustanaka od prijavljivanja napada zbog nepoverenja u sistem zaštite. Na kraju, broj fizičkih napada se smanjio, međutim novinari su ponovo bili na udaru policije.
Indeks bezbednosti novinara Zapadnog Balkana je mehanizam koji meri i prati promene u odgovarajućim društvenim i političkim okruženjima koje imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost novinara i medijskih profesionalaca dok obavljaju svoju profesiju. Index se u velikoj meri oslanja na Vodič za primenu Preporuke CM/Rec(2016)4 o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i ostalih medijskih aktera Saveta Evrope. Meri se posebnim indikatorima i podindikatorima, koji se objektivnim pokazateljima vrednosno ocenjuju od 1 do 7, a zasnivaju se na istraživačkim nalazima i dokazima koji se objektivno analiziraju. Sastoji se od 4 odvojene celine koje odražavaju celokupnu sliku bezbednosti novinara.
Pravno i organizaciono okruženje meri postojanje i primenu zakonskih garancija relevantnih za bezbednost novinara, prevencijom se beleži postojanje i sprovođenje niza preventivnih mera koje direktno utiču na zaštitu i bezbednost novinara, dok procesni deo prati postupanje državnih institucija i zvaničnika, njihovo ponašanje prema novinarima i efikasnost sistema krivičnog i građanskog pravosuđa u istragama pretnji i napada na novinare. Stvarna bezbednost meri incidente i slučajeve raznih oblika pretnji i nasilja nad novinarima i medijima koje su se dogodili u prethodnoj godini.