SafeJournalists Mreža povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ukazuje da je ove godine u najvećem delu zabeležena stagnacija ili blagi pad u odnosu na prethodne dve godine kada je u pitanju Indeks bezbednosti novinara u regionu Zapadnog Balkana.
Mnogi slučajevi napada na novinare ostaju neprijavljeni jer postojeći institucionalni mehanizmi nisu dovoljno efikasni u sprečavanju i kažnjavanju napada, a zabeležen je i povećan broj onlajn pretnji. Istrage su dugotrajne i bez stvarnih, pozitivnih efekata na žrtve i vladavinu prava. Povećava se i broj SLAPP tužbi, posebno protiv istraživačkih novinara u kojima se traže visoke novčane odštete, pa čak i kazne zatvora. Takođe, raste i broj kleveta i uvreda na račun novinara.
*Ovaj grafikon je interaktivan – klikom na njega dobijate još podataka
grafikon: flourish
Srbija: Indeks bezbednosti novinara u Srbiji za 2022. godinu u padu je u odnosu na godinu pre. Kada je reč o pravnom i organizacionom okruženju, novinari su postali redovne mete raznovrsnih krivičnih i parničnih tužbi, a sve češće se traže i zatvorske kazne za istraživačke novinare. Što se tiče prevencije, medijski radnici i novinari već nekoliko godina imaju veoma brzu zaštitu prilikom prijavljivanja, koja je delimično efektivna u svojoj realizaciji i krajnjoj osudi počinilaca dela. Ipak, predstavnici vlasti i dalje selektivno osuđuju napade na novinare i medijske radnike, a novinarke su i dalje izložene ozbiljnim oblicima viktimizacije i bez posebne zaštite. Skor procesnog dela indeksa ostao je isti kao i 2021. godine. Javna tužilaštva i policija vec nekoliko godina imaju uspostavljene mehanizme i jedinice koje istražuju i prate napade na novinare. Utisak selektivne primene prava i neefikasnosti u pojedinim predmetima često stavljaju u drugi plan uspehe tužilaca i policije u rešavanju pojedinih slučajeva, stvarajući sliku ozbiljnog pritiska i uticaja drugih nivoa vlasti. Kada se posmatra stvarna bezbednost, broj pretnji i napada na novinare je u blagom padu, međutim težina pojedinačnih incidenata je mnogo veća poredeći sa prethodnim periodima. Novinarima se preti pažljivo i smišljeno, napadači za sobom ostavljaju malo upotrebljivih dokaza, pri čemu je polje glavnih napada odavno preseljeno na internet i društvene mreže. Tužilaštvo i policija se sreću sa nerešivim problemima kada su u pitanju onlajn pretnje.
Albanija: U Indeksu bezbednosti novinara za Albaniju za 2022, rezultat je bio 2,84, u poređenju sa 2,85 u 2021, što predstavlja blagi pad. Vlada je povukla kontroverzni paket zakona protiv klevete i podržala zakone o poverljivosti novinarskih izvora, ali i dalje su bili prisutni izazovi u zakonima o kleveti, kleveti i privatnosti, sa sporim i često neefikasnim odgovorima na pretnje i napade na novinare. Prijavljeno je devet stvarnih napada, a novinarsko okruženje i dalje je podrivano strukturnim pitanjima kao što su političke i poslovne veze sa medijima, nedostatak transparentnosti finansiranja, medijske ucene, sukob interesa, ograničen medijski pluralitet i pristup informacijama, povećan broj dezinformacija i loši uslovi rada.
Bosna i Hercegovina: Skor Indeksa bezbednosti novinara u Bosni i Hercegovini za 2022. U znatnom je padu u odnosu na 2021. godinu – sa 2.86 na 2.71. Medijska legislativa ne samo da nije unapređena, već je pokrenuta kriminalizacija klevete kao dodatni pravni instrument ograničenja slobode izražavanja, a političari i predstavnici pravosuđa nastavljaju da vrše pritiske na novinare. Uslovi rada novinara/ki sve su lošiji. U 2022. godini beleži se porast kršenja medijskih sloboda i bezbednosnih rizika za novinare/ke za 137%, a politički uticaji i direkna mešanja u rad medija u Bosni i Hercegovini sve su izraženiji. Povećan je broj slučajeva koji su rešeni na sudovima u korist novinara, iako su istrage napada na novinare/ke i dalje nezakonito dugotrajne i neefikasne, a konačne presude bez stvarnih, pozitivnih efekata na žrtve i vladavinu prava u Bosni i Heregovini. Što se stvarne bezbednosti tiče, tokom 2022. zabeležena su 22 slučaja pretnji i pritisaka na novinare/ke, te 7 pretnji i napada na medijske kuće. Beleži se znatan porast političkih pritisaka i govora mržnje u onlajn sferi, što je uticalo na pad Bosne i Hercegovine za 9 mesta na svetskim lestvicama medijskih sloboda.
Kosovo: Indeks bezbednosti novinara za 2022. godinu u padu je u odnosu na 2021. Medijski pravni okvir na Kosovu odražava one u naprednim demokratijama, ali efikasna primena predstavlja stalni izazov. Postupci za klevetu protiv novinara nisu dovoljno ispraćeni, što otežava procenu njihovih posledica. Dok se čuva poverljivost novinarskih izvora, rasprostranjenost SLAPP tužbi je u porastu, a one služe kao sredstvo za gušenje glasova novinara i aktivista. Iako novinari ne moraju da imaju dozvole za rad, postoji hitna potreba za sveobuhvatnim sindikatom posvećenim medijskim radnicima u privatnom sektoru kako bi se rešili postojeći nedostaci i poboljšao opšti integritet medija.
Severna Makedonija: Skor Indeksa bezbednosti novinara u Severnoj Makedoniji za 2022. godinu u blagom je padu u odnosu na 2021. Neke od najavljenih izmena zakona u cilju unapređenja bezbednosti novinara i medijskih radnika donete su 2022. godine, ali je zabrinjavajući trend rasta broja slučajeva kleveta i uvreda protiv novinara i medija u 2022. u odnosu na 2021. godinu. Godina 2022. donela je određeno poboljšanje u pristupu novinara brzim i efikasnim merama zaštite novinara u slučajevima pretnji i napada. U Osnovnom javnom tužilaštvu imenovan je specijalni tužilac koji će pratiti procesuiranje slučajeva u kojima su novinari napadnuti, a uspostavljena je i posebna telefonska linija za javljanje novinara. Saradnja nadležnih institucija u 2022. godini je ocenjena kao unapređena, što je rezultiralo njihovom efikasnošću u otkrivanju počinilaca napada. Ipak, efikasnost još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Istrage su uglavnom spore i neefikasne, a protiv pojedinih napadača na novinare nije podignuta optužnica. Povećan je broj fizičkih napada i pretnji novinarima u odnosu na prošlu godinu. Nivo nekažnjivosti za ove vrste napada i dalje je visok. Trend porasta onlajn pretnji novinarkama predstavlja razlog za zabrinutost.
Hrvatska: Indeks bezbednosti novinara je u izveštaju za Hrvatsku za 2022. godinu neznatno bolje ocenjen u odnosu na 2021; moglo bi se reći da se više radi o stagnaciji nego o napretku. Prevencija i proces su ocenjeni istom prosečnom ocenom kao i 2021, dok su Pravno i organizaciono okruženje, te bezbednost novinara neznatno bolje ocenjeni. I ovaj izveštaj je pokazao da novinari i dalje nedovoljno prijavljuju pretnje i napade, da je broj tužbi protiv novinara i medija i dalje veliki (među kojima ima i SLAPP-a), te da institucije i dalje nemaju mehanizme za borbu protiv nasilja nad novinarima.
Crna Gora: Crna Gora je zadržala treće mesto u regionu u Indeksu bezbednosti novinara Zapadnog Balkana za 2022. godinu, sa ocenom 3,35, što je blagi pad u odnosu na 2021. godinu kada je konačna ocena bila 3,4. U Crnoj Gori je tokom 2022. godine registrovano 28 napada i pretnji na novinare i medije, dok je Uprava policije registrovala 21 slučaj. To znači da se četvrtina slučajeva ne prijavljuje nadležnim organima. Svi lakši slučajevi iz prethodnih godina rešavaju se za veoma kratko vreme, a među presudama su bile i zatvorske. Stari, komlikovani slučajevi, ostali su nerešeni.
Indeks bezbednosti novinara Zapadnog Balkana je mehanizam koji meri i prati promene u odgovarajućim društvenim i političkim okruženjima koje imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost novinara i medijskih profesionalaca dok obavljaju svoju profesiju. Index se u velikoj meri oslanja na Vodič za primenu Preporuke CM/Rec(2016)4 o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i ostalih medijskih aktera Saveta Evrope. Meri se posebnim indikatorima i podindikatorima, koji se objektivnim pokazateljima vrednosno ocenjuju od 1 do 7, a zasnivaju se na istraživačkim nalazima i dokazima koji se objektivno analiziraju. Sastoji se od 4 odvojene celine koje odražavaju celokupnu sliku bezbednosti novinara.
Pravno i organizaciono okruženje meri postojanje i primenu zakonskih garancija relevantnih za bezbednost novinara, prevencijom se beleži postojanje i sprovođenje niza preventivnih mera koje direktno utiču na zaštitu i bezbednost novinara, dok procesni deo prati postupanje državnih institucija i zvaničnika, njihovo ponašanje prema novinarima i efikasnost sistema krivičnog i građanskog pravosuđa u istragama pretnji i napada na novinare. Stvarna bezbednost meri incidente i slučajeve raznih oblika pretnji i nasilja nad novinarima i medijima koje su se dogodili u prethodnoj godini.
Indeks bezbednosti novinara Zapadnog Balkana 2022 – Narativni izveštaj za Srbiju pogledajte ovde.