Ako se novi zakoni o medijima usvoje, državna telekomunikaciona kompanija Telekom imaće pravo da osniva, tj. da bude vlasnik medija. Evropska komisija će na ovo morati da reaguje, jer je u suprotnosti sa evropskom praskom i predstavlja još jedno udaljavanje od evropskog standarda. Da li je to nagoveštaj nečega što će biti šira politika, pitaju se sagovornici N1 televizije.
Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, koja je u radnoj grupi Zakona o javnom informisanju i medijima bila član Koalicije za slobodu medija, razmatrale su novi zakon u emsiji Newsnight.
Upitana o spornom članu koji se odnosi na Telekom, Filipović Stevanović je rekla da je on donet na samom kraju sastanaka radne grupe, koji su se odvijali do oktobra do aprila.
„Mi smo bili preglasani od strane svih članova koje je država delegirala, a koji su se naprasno pojavili, dok prethodno nisu bili baš često prisutni. Član je došao na poslednjem ili pretposlednjem sastanku. On je mnogo šire obuhvatao povratak države u vlasništvo medija. Omogućavao je da i lokalna samouprava preko pravnog lica može da osnuje svoje medije, baš kao i javno preduzeće“, objasnila je ona.
Onda je član 41 izmenjen tako da samo telekomunikacione kompanije, koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, mogu da osnivaju svoje medije i da budu vlasnici u medijima, dodala je.
„Argumenti druge strane su bili da su se pojavile ‘nove tendencije u Evropi, te da mi ovde imamo operatore koji su privatni kapital i koji mogu da posluju na tržištu, a Telekom koji takođe posluje na tržitšu nema to pravo, pa položaj nije ravnopravan’“, rekla je ona.
Martinoli smatra da taj argument ne može da „stoji“, odnosno da bi on imao smisla da je ovo Švedska.
„Ali mi moramo da sve stavimo u naš kontekst. Mi imamo jedno devastirano medijsko tržište na kome odavno ne važe nikakva pravila koja su vezana za objektivno, nepristrasno izveštavanje. Kada se ova argumentacija izuzme iz konteksta, ona bi imala smisla, ali i bez ovog zakona imali smo situaciju da je Telekom uspeo na mnogo načina da sebi obezbedi dominante pozicije. To vidimo ako govorimo o produkciji igranog programa, o pravima na sportske prenose, kanalima koje je pokretao po licenci i koji možda rade blizu profesionalnih standarda, ali su uvek prostor kroz koji možeš da kontrolišeš informaciju na način koji ti odgovara“, navela je ona.
Profesorka dodaje da mi, nažalost, kroz praksu nismo dobili uverenje da će Telekom raditi na dobrobit javnog interesa i da neće zloupotrebljavati svoj radi servisiranjem političkih interesa.
Ukazala je na još jedan problem.
„Zakonima iz 2014. godine se uklonila država iz medija, pa se desio talas privatizacije lokalnih medija, koji su time izgubili prave male lokalne servise, koji su bili važni za lokalnu publiku. Sada vraćamo državu u vlasništvu, a i ne ispunjavamo ono što je možda bila lokalna greška“, kazala je.
„Šta je Srbiji ovo sada trebalo?“
Marko Milosavljević, profesor na Katedri za novinarstvo u Ljubljani, rekao je da su novi zakoni o medijima bili veliko iznenađenje.
„U svim evropskim zemljama država se skoro sasvim povukla iz medijskog tržišta, u mnogim zemljama i sa telekomunikacionog tržišta. Telekom je dominanti akter u Srbiji koji kontroliše i svojim oglašivačkim novcem finansira provladine medije u Srbiji. To su tabloidi koji su i glavni distributeri lažnih vesti, govoru mržnje i slično“, naveo je.
Radi se o antievropskom pokušaju koji će verovatno imati posledice i na nivou EU, jer Telekom Srbije ne radi samo u Srbiji, istakao je profesor Milosavljević.
„Sa svojim sportskim i drugim kanalima ušao je na tržišta Hrvatske i Slovenije koje su u EU. Kada imate takvu ulogu državne firme koja može ozbiljno da poremeti situaciju na tržištu i pravila konkurencije i u drugim zemljama, to će sigurno biti istraženo i od strane Evropske komisije. Bilo kakav poremećaj na tržištu su jedna od najosetljivijih stvari na području EU“, objasnio je on.
Ovo je nešto što u 2023. ne bi trebalo da se dešava, naglasio je Milosavljević.
„Srbija je do sada imala zakon koji je više-manje bio kako treba. Sada se prihvata lošiji zakon. Već je oko podele državne pomoći Telekomu bilo mnogo diskusije, te pitanja da li se radi o pomoći od Narodne banke Srbije… Kada imamo dominatnog plejera na području entertejmenta, sportskih prava, a sada i sve više na području informacija, koji je uz to i veliki oglašivač i koji ima i odgovarajuće prihode, Evropska komisija će to morati da istraži“, kazao je on.
Milosavljević je dodao da su prve reakcije ljudi iz privrednih krugova i evropskih instuticuja bile iznenađujuće, ali prvenstveno u smislu „šta je Srbiji ovo trebalo“.
Udaljavanje od Evrope, nagoveštaj šire politike?
To je upravo ono što zabrinjava profesorku Martinoli.
„Dodatno me brine još jedno udaljavanje od evropskog standarda i prakse. Plašim se da celu ovu priču ne možemo da ne stavimo u naš kontekst. Da li je onda ovo nagoveštaj nečega što će biti šira politika, možda ne samo vezana za medije? Da li nam nagoveštava još jedno udaljavanje od Evrope?“, pitala je ona.
Filipović Stevanović izrazila je žal što je ceo Zakon, koji je doneo brojna unapređenja stavljen na kocku zbog dva člana.
Obe sagovornici veruju da će se zakon usvojiti, ali najveći će problem biti ako se ne stvori opšta atmosfera odgovornosti.
„Moraju se poštovati zakoni, pravilnici, da se ne mogu dozvole uporno dodeljivati istim medijima koji uporno krše zakone, da ne može da se desi da nemamo godišnje izveštaje REM-a, monitoring medija… Imali smo zakone i pre ovog sada, koji jesu mogli biti bolje, ali čak se ni oni nisu poštovali i nije postojala nikakva posledica“, rekla je Martinoli.
Filipović Stevanović izrazila je žal što je ceo Zakon, koji je doneo brojna unapređenja stavljen na kocku zbog dva člana.
Obe sagovornici veruju da će se zakon usvojiti, ali najveći će problem biti ako se ne stvori opšta atmosfera odgovornosti.
„Moraju se poštovati zakoni, pravilnici, da se ne mogu dozvole uporno dodeljivati istim medijima koji uporno krše zakone, da ne može da se desi da nemamo godišnje izveštaje REM-a, monitoring medija… Imali smo zakone i pre ovog sada, koji jesu mogli biti bolje, ali čak se ni oni nisu poštovali i nije postojala nikakva posledica“, rekla je Martinoli.
Ona je dodala:
„Javnost treba da razume da način na koji su postavljeni i sprovođeni medijski zakoni direktno utiče na to kako mi kao građani učestvujemo u jednom društvu, kako donosimo odluke, doprinosimo da društvo bude bolje, kako da nemamo neke predrasude i stereotipe zasnovane na lažnim vestima i informacija, neprekidnom senzacionalizmu i tabloidizaciji…“, objasnila je.
Objašnjavajući kako su tekli sastanci radne grupe, Filipović Stevanović kaže da je oko većine pitanja postojao konsenzus, osim oko Saveta za štampu (koji predstvnici države nisu hteli u samom zakonu) i vraćanja države u vlasništvo (protiv koga je bila većina novinarskih udruženja).
Upitane šta običan gledalac može da očekuje od ovih zakona i kako će to uticati na njega, odgovorile su – postepeno.
„Verovatno ništa u prvim danima, ali posledice ovakvih zakona se osećaju dugoročno i polako menjaju naše drutšvo, način na koji razumemo politiku, naš odnos prema medijima, poverenje koje imamo u njih, amenjaju i funkcije medija. Mi i dalje nemamo potpuno transparentan izveštaj o tome kako se troši novac ove države za medije. Mislim da ćemo posledice osećati postepeno“, kazala je Martinoli.
Filipović Stevanović naglašava:
„Nedostatak pluralizma medijskog sadržaja uvek dovodi do jednoumlja. Mnoga istraživanja, i domaća i strana, detektovala su prvo zaroboljene medije u Srbiji, a posle godinu ili dve već smo dobili epitet zarobljene države“.
