Čitav proces donošenja medijskih zakona, od javne rasprave do skupštinskog odbora, praktično prolazi mimo javnosti. Preko noći se dodaju novi članovi zakona, preko noći se medijski zakoni stavljaju na dnevni red u Skupštini. Danas ih je usvojio i Odbor za kulturu i informisanje glasovima vladajuće većine, iako su pojedine odredbe suprotne Medijskoj strategiji koju je ova vlast i donela.
Brzinom svetlosti medijski zakoni stigli su u parlament dok je u medijima mrak sve veći. I ne samo u medijima, opozicija nije ni bila obaveštena da će se na sednici odbora raspravljati o medijskim zakonima.
„To ostavljate ovde kao specijalno iznenađenje, što je još jedno stavljanje prsta u oko javnosti, još jedan pokušaj stavljanja kukavičijih jaja“, kazala je Tatjana Manojlović iz DS-a.
„Smatram da je neprimereno uvođenje ovih medijskih zakona na ovaj način na sednicu, gotovo ispod žita, posebno što se u javnoj sferi podigla velika prašina i diskusija povodom medijskih zakona“, rekla je Danijela Grujić (SSP).
Sudeći po objašnjenju poslanika Nebojše Bakareca, članovi odbora glasali su o zakonima koje nisu ni dobili, pa samim tim ni pročitali, jer nisu mogli da im budu prosleđeni.
„Vi ste dobili obaveštenje za ona dva zakona, mislim da ste dobili i za ova dva, s tim što nisu mogla da vam budu poslata kao što nisu mogla ni meni, jer imaju, obimni su, moj kompjuter je kvalitetan, onaj koji šalje ne može da pošalje tako obimne, verovatno u gigabajtima, tako da ste to znali da će biti“, rekao je Bakarec.
„Sve smo vas razumeli, nećemo dalje svojim prisustvom da dajemo legitimet za vaš rad“, čulo se iz opozicije koja je napustila sednicu odbora.
Medijske zakone predstavili su stručnjaci iz Ministarstva informisanja, a prvi put čuli smo i priznanje da se nakon javne rasprave ipak u Predlog zakona dodavao po koji član.
„Ono što smo mi dodali nakon javne rasprave je pogrešno prosto shvaćeno ili interpretirano, ne znam kako to da navedem tačno, dodato je nakon predloga koje smo dobili, a ne koje smo sami smislili, javna rasprava tome i služi da vidite šta još može da se doda da se unapredi zakon“, pokušala je da objasni Katarina Tomašević iz Ministarstva kulture i informisanja.
Ono čime je neko, još nije poznato ko, pokušao da unapredi Predlog zakona o elektronskim medijima je ipak izbrisano nakon hitne sednice sa OEBS-om, ali ono što neće biti izbrisano je – povratak države u medije.
„Na kraju, posle javne raspave i na javnoj raspravi, ono što se postavilo kao pitanje u Nišu, kada smo napravili ovakvu zakonsku normu je – koga vi imate u vidu. I ministar Mihailo Jovanović je konkretno odgovorio – Telekom“, naglasio je Dejan Stojanović , savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja.
Koliko je to dobro i značajno, građanima će narednih dana iz skupštinske sale objašnjavati naprednjak Nebojša Bakarec.
„Mogu da kažem da je ovaj zakon svetionik slobode i zora demokratije“, smatra Bakarec.
A u kojem će pravcu jedino ići vlast na sednici može se naslutiti i iz pitanja koje je usledilo:
„Zbog čega jedino Srbiji nije dozvoljeno da promoviše i razvija svoju najbolju kompaniju Telekom? Ne, nego šta treba država da radi – da promoviše privatnu Šolakovu kompaniju Junajted medija grupu? Naravno, ima sva prava da radi na ovom tržištu, kao što i radi, ali ja pitam zašto ta kompanija ima veća prava od državnog Telekoma? Pa nema“.
I stvarno, nema ista prava, jer joj država ne dozvoljava da radi na teritoriji cele Srbije, a trebalo bi možda upravo država da obezbedi jednake uslove za sve. Jer, i to stoji u drugim zakonima, ali se ne poštuje.
