Analiza OEBS-a – Kakvo je mentalno stanje novinara?

0
91
Source/Author: NUNS

“Veliki broj novinarki i novinara ima potrebu za nekakvim mehanizmima pomoći i podrške u suočavanju sa posledicama stresa direktno u vezi sa profesijom, te je razvoj takvih mehanizama i njihovo stavljanje novinarkama i novinarima na raspolaganje – hitan. Broj osoba kojima je pomoć potrebna već sada se meri stotinama, a onih kojima će, ako se sa njima ne bude radilo na tome, tek biti potrebna, još je i veći”, pokazalo je najnovije istraživanje OEBS-a “ Analiza mentalno zdravlje novinara“, koje su uradili  Jovana Gligorijević, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić i Miroslav Janković.

Analiza je pokazala da od dijagnostikovanih mentalnih smetnji novinara, najčešće su bili prisutni anksiozni poremećaji, čak 71.6 odsto, zatim depresivni (41.8 odsto), kao i napadi panike u 34.3 odsto od ukupnog broja anketiranih. Gotovo petina novinara (19.4 odsto) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja, što direkno ukazuje na specifične rizike ove profesije, jer premašuje  gotovo 20 puta rasprostranjenost ovog poremećaja u populaciji koja iznosi oko 1 odsto.

Gotovo polovina novinarki i novinara ( 47 odsto) ima psihološke posledice mobinga. Ukupno 83,1 odsto anketiranih iskusilo je sagorevanje tokom bavljenja svojim poslom a čak 69,9 odsto anketiranih novinarki i novinara imaju posledice izveštavanja o traumatičnim događajima, ističe se u Analizi.

Kao preporuka u Analizi se navodi se da bi mediji trebalo da razmotre razvijanje internih alatki za prepoznavanje stresa i povećanje rezilijentnosti kod novinara (bilo kao alatke za samopomoć ili direktnu pomoć). Kao i da je potrebno razmotriti i mogucnosti za organizaciju edukacije novinara na temu stres menadžmenta i prepoznavanja simptoma stresa i pregorevanja.

U istraživanju se pošlo od pretpostavke da se novinarstvo kao profesija, širom sveta, suočava sa velikim pritiscima i da ishodi često znaju da budu i tragični. Novinari stradaju od nasilja, a neki od teskoba i bolesti koje nastaju kao posledica profesionalnog i doslednog bavljenja ovim poslom. Poslednji izveštaj Reportera bez granica za 2022. godinu ocenio je da od 180 država u svetu za koje se vodi klasifikacija samo 8 ima dobru situaciju kada je reč o slobodi medija i bezbednosti novinara. Dakle, samo 4.4 odsto od ukupnog broja država. Ovako ozbiljni i zabrinjavajući podaci jasno ukazuju na veoma teške uslove u kojima medijski profesionalci rade što se itekako odražava na njihove živote i zdravlje, kao i na blagostanje njihovih porodica.

Upravo zbog toga, Misija OEBS-a u Srbiji je krajem 2022. godine formirala tim sastvaljen od četiri novinara i psihologa koji su imali zadatak da urade pilot anketu koja će pružiti činjeničan uvid u stepen prisustva i izvore stresa sa kojima se novinari susreću u svakodnevnom radu, kao i da utvrdi da li to, i u kojoj meri, utiče na doživljaj profesionalnog sagorevanja. Ključna ideja je da rezultati ove ankete posluže za definisanje preporuka i vrlo konkretnih kratkročnih i dugoročnih aktivnosti i projekata koji će pomoći novinarkama i novinarima da se lakše izbore sa izazovima kojima je njihovo mentalno, a time i fizičko, zdravlje ugroženo.

 

Stres, mobing i sagorevanje iz ugla novinara

Upitani da ocene nivo stresa pod kojim se trenutno nalaze (bez pominjanja posla), novinarke i novinari koji osećaju umeren do visok nivo stresa, javljaju se u procentu od 79,9 odsto, a njih 14,6% procenjuje da trpi čak veoma visok stepen stresa, što je sveukupno već mnogo bliže broju onih koji smatraju novinarstvo stresnim zanimanjem.

U potpuno jednakom procentu (56,1 odsto), visoko rangirani se nalaze kratki rokovi i veliki broj radnih zadataka sa jedne strane, a sa druge – potplaćenost i finansijska neizvesnost. Odmah za njima slede spoljni pritisci i pretnje (37,8 odsto) kojih je neuporedivo više nego pritisaka i pretnji unutar redakcije (7,9 odsto).

Gotovo polovina ispitanih (49,4 odsto) doživela je mobing u blažoj, a 12,8 odsto u težoj formi, što dovodi do zaključka da je 62,2 odsto ispitanih novinarki i novinara doživelo neku formu mobinga tokom karijere.

Kada je reč o posledicama koje mobing ostavlja na novinarke i novinare, njih 6,1 odsto je navelo da je mobing ostavio na njih teške posledice koje im remete svakodnevno funkcionisanje, dok 40,9 odsto kaže da posledice ima, ali ne u meri koja bi im remetila funkcionalnost na svakodnevnom nivou. Ipak, u konačnom zbiru, 47 odsto odnosno gotovo polovina anketiranih ima psihološke posledice mobinga.

Kod izveštavanja o traumatičnim događajima prepliću se izveštavanje o ratnim zločinima, o ratnim silovanjima, odnosno o seksualnom nasilju, kao i izveštavanje o teškim i neizlečivim bolestima koje se prepliću sa izveštavanjem o smrti dece…

Manje od četiri odsto ispitanih novinarki i novinara nije upoznato sa postojanjem sindroma sagoravanja na poslu, što je ohrabrujuća informacija. Njih 82,9 odsto kaže da im je ovaj sindrom poznat, a 13,4 odsto da im je donekle poznat. Ipak, kada je reč o iskustvu sindroma sagorevanja na poslu, podaci nisu ohrabrujući.

Više od trećine (32,3 odsto) ispitanih ne zna kom lekaru specijalisti treba da se obrate ako sumnjaju da imaju sindrom sagorevanja. Većina (67,7 odsto) zna, ali taj broj je i dalje manji od onih koji smatraju da su ovaj sindrom iskusili jednom ili više puta.

Kada je reč o fizičkim oboljenjima, više od polovine (51,8 odsto) ispitanih ima hronična oboljenja koja smatra blagim, dok 9,1 odsto ima teže forme fizičkih bolesti. U konačnici, makar na uzorku ovog istraživanja, pokazuje se da 60,9 odsto novinara i novinarki u

Srbiji ima neko fizičko hronično oboljenje. U kakvoj je to vezi sa mentalnim zdravljem novinara pokazuje sledeći grafikon. Ogromna većina, 88,9 odsto ispitanih smatra da je njihovim fizičkim oboljenjima u značajnoj meri doprineo stres.

 

Pritisci na novinare

U poslednje vreme je došlo do porasta napada na novinare i to u veoma velikom procentu. Eksplozija društvenih mreža, onlajn komunikacija i prebacivanje novinarstva u digitalnu sferu stvorilo je neslućene mogućnosti za, najčešće, anonimne pretnje, vređanja, uznemiravanja i psovanja. Sa povećanim brojem slučajeva, ta vrsta komunikacije se drastično brutalizuje pa i uobičajeno vređanje može imati izuzetno uznemirujuće efekte. U Analizi se navodi da svake godine NUNS registruje preko 100 različitih slučajeva pretnji i pritisaka. To su samo prijavljeni slučajevi. Teško je pretpostaviti koliko ostaje nevidljivo iz najrazličitijih razloga.

Više od 60 odsto anketiranih veruje da su pretnje, vređanja i napadi uticali na njihovo psihičko blagostanje. Ovo je trenutni presek. Kada tome dodamo akumuliranje u dugim vremenskim periodima, onda su posledice gotovo izvesno veoma dramatične.

Navikavanje na takav život, bez stručne pomoći, vodi u različite bolesti, ne samo one koje se tiču mentalnog zdravlja. U sledećem grafikonu možemo da vidimo i da li su se i na koji način novinari obraćali nekome za pomoć i podršku.

 

Mentalna bolest novinara

Iako većina ispitanih novinara nema mentalne smetnje (67.7 odsto), ipak skoro patina njih ima dijagnostikovan mentalni poremećaj (19.5 odsto). Ako se ima u vidu da još dodatnih 12.8 odsto ima subjektivni doživljaj prisustva ove vrste tegoba, a da se nisu obraćali za pomoć, to ukupno čini trećinu ispitivanog uzorka (32.3 odsto) što i više nego duplo prevazilazi procenat zastupljenosti mentalnih poremećaja u populaciji.

Rezultati su pokazali da prosečan skor depresivnosti u uzorku novinara odgovara blago izraženoj depresivnosti, dok su anksioznost i stres  umerenog nivoa. Međutim, kada se obrati pažnja na rasprostranjenost visokih skorova, onda se uočava umerena depresivnost kod trećine novinara (28.7%), a njih čak 13.4 odsto teže i teške oblike depresije koja ima klinički značaj.

Blizu 40 odsto anketiranih novinara povremeno doživljava veoma visoku anksioznost, odnosno samo jedna trećina ne oseća ovakve smetnje (31.7 odsto). Trećina ispitanika doživljava veoma visok stepen stresa (32.3 odsto) koji se manifestuje kroz osećaj napetosti, iritabilnosti, teškoće spavanja i slično, odnosno samo nešto više od četvrtine njih (28.7 odsto) ne oseća simptome stresa, dok najveći broj doživljava blage ili umerene nivoe stresa (39.0 odsto).