Pretnje novinarima, posebno preko društvenih mreža, veoma su ozbiljne i neće biti bolje ukoliko nema kažnjavanja počinilaca i ako državni organi ne rade svoj posao kako treba, jer neće biti poslata poruka da je takvo ponašanje nedozvoljeno, izjavila je FoNetu pravnica i istraživačica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Marija Babić.
Babić je u serijalu razgovora o medijskoj sceni Kiosk upozorila da se na žalbe novinara povodom pretnji putem društvenih mreža odgovara da “ima pretnji, ali na njima i ostaje”.
Podseća da se na primeru novinara Milana Jovanovića pokazalo da se nije ostalo na pretnjama, iako je, kako ističe, portal Žig Info za koji je radio pre paljenja njegove kuće primao ozbiljne pretnje koje nisu procesuirane.
“Moramo da vodimo računa da se u nekim situacijama ide i preko tih pretnji, a imali smo nedavno slučaj u Holandiji, novinara (Petera de Vrisa) koji je primao ozbiljne pretnje, na kraju je došlo do toga da je upucan, i nažalost je preminuo”, upozorava Babić.
Primećuje da se trenutno insistira na izmenama zakona i predlozima da se uvedu nova krivična dela, poput dela napada na novinara, ali je mišljenja da je postojeći pravni okvir sasvim dovoljan da se osigura da novinari bezbedno obavljaju svoj posao.
“Stvar je u primeni zakona i efikasnosti rada institucija, većem stepenu razumevanja policije i tužilaštva za novinarski posao, i za to koliko upravo te pretnje utiču na rad novinara i medija, i koliko to utiče na informisanje, slobodu govora medija, pa i slobodu građana”, objašnjava Babić.
Naglašava i da je uvek dobro da postoji dijalog sa drugom stranom, odnosno predstavnicima vlasti, međutim, veruje da to može samo da doprinese da se stanje poboljšam, ali ne i da se reši problem bezbednosti novinara.
“Ono što mora da se dogodi je da institucije prosto počnu da obavljaju svoj posao onako kako bi trebalo, a pre svih policija i tužilaštvo koji rade na rasvetljavanju tih slučejva moraju da rade efikasnije. Mi imamo mehanizam koji je doprineo da se brže reaguje u određenim slučajevima, ali to nije dovoljno”, naglašava Babić.
U probleme na medijskoj sceni Srbije ubraja i rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje radi sve samo ne svoj posao, ne kontroliše emitere u meri u kojoj bi trebalo, niti koristi mere koje su mu na raspolaganju.
“Pri tome je u takvoj poziciji da nije nezavisno od različitih vrsta pritisaka”, ocenjuje istraživačica i pravnica NUNS.
Smatra da bi REM sa sadašnjim ovlašćenjima mogao da uspostavi bolje stanje u elektronskim medijima, i da bi mogao da kažnjava za prekršaje koji se čine “na dnevnom nivou, koliko ih ima”, ali se ponovo insistira na uvođenju novčanih kazni koje bi navodno mnogo doprinele njihovom radu.
“Sasvim je dovoljno ono što već imaju na raspolaganju i kad bi te mere koristili, svakako bi stanje u elektronskim medijima bilo mnogo bolje”, uverena je Babić.
Ukazuje i na probleme kada je reč o projektnom sufinansiranju medija, a najveće manjkavosti vidi u sastavu i radu stručnih komisija.
“Pitanje je koliko su uopšte stručni ljudi koji se nalaze u tim komisijama. I to je jedna od stvari koje bi mogle da se unaprede izmenama zakona, ali ni tu nema garancija, jer će uvek postojati način da se zakon izigra”, smatra Babić.
Zaključuje da konstantno insistiramo na izmenama zakona, ali kao najveće probleme vidi primenu postojećih odredbi i volju da se one primenjuju u duhu u kojem su donete.