„Borba za profesionalizaciju medijske scene i zaštitu građana“: Medijski zakoni – gde je zapelo

0
58
Source/Author: N1

Niko nije imao zamerke, sve revolucionarno i napredno, ali je OEBS u poslednjem trenutku zatražio konsultacije o nacrtima Zakona o informisanju i Zakona o elektronskim medijima. Iako je premijerka Ana Brnabić juče najavila usvajanje pred Vladom, do njega nije došlo. Da li su nacrti ova dva zakona korak u pravom smeru ili loš primer šta se radi sa medijskom scenom u Srbiji? Koje zamerke imaju novinarska udruženja, a šta zamera Evropska federacija novinara? Zbog čega su bile potrebne dodatne konsultacije?

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever kaže da političari upotrebljavaju „predimenzionirani narativ u društvu i medijskom prostoru“.

„Zanima me gde je tačno premijerka videla da smo rekli da je to nešto katastrofalno, te bombastične izjave. Naše saopštenje vrlo je jednostavno i nebombastično, jer smatramo da su zakoni neusklađeni sa standardima slobode izražavanja“, kaže ona.

Ističe da je reč koju su upotrebili – zabrinutost.

„Drago mi je da se povukla na konsultacije i nadam se da će ovog puta uključiti i ljude koji sede u Koaliciji za slobodu medija u Srbiji i da će moći detaljno argumentovati na čemu temeljimo zabrinutost o predloženim zakonima“, kaže ona.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović kaže da su u sredu uveče dobili nacrte nakon sastanka u utorak.

„Od nas je zahtevano da se izjasnimo u roku od 12 sati ili tako nešto, da li smatramo da su zakoni katastrofalni. Mi nismo krili svoj stav do poslednjeg momenta, Koalicija je na prve nacrte tokom radne grupe iskazivala svoje stavove, mi smo bili deo radne grupe za Zakon o javnom informisanju i medijima. Ova poslednja verzija nije loša, jeste korak u dobrom smeru jer smo uspeli, neki amandmani su ušli tokom javne rasprave“, kaže ona.

Dodaje da se „ovde podrazumeva da svi znaju ono što zna kabinet Ministarstva“.

„Oni su napravili dokumente u koje mi nismo imali uvid. Mi smo imali uvid u one koje je Ministarstvo dalo na javnu raspravu. Prihvaćeno je da je jedan od kriterijuma za ocenjivanje projekata koji se sufinansiraju i mera profesionalizma koja se utvrđuje prekršajima etičkog kodeksa novinara i odlukama Saveta za štampu. Odnos nepoverenja i nekog stalno odstupanja od dogovorenog, da se blago izrazim, je nešto što opterećuje taj proces već 7,8 godina unazad, vi svaki put niste sigurni da li ste se stvarno dogovorili“, kaže ona.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da su udruženja ukazivala da je potrebno da se ostvari medijska strategija.

„Nju su radili organi vlasti sa medijskim udruženjima i stručnjacima, nije radila opozicija, ona ima potpis Ane Brnabić. Sada kada treba da se realizuje, postavlja se pitanje ustavnosti, kao da se Ustav promenio“, kaže.

Objasnio je o čemu se radi.

„Postoje mnoga rešenja u oba zakona koja su usaglašena sa medijskom strategijom, uvek postoji važnost određenih rešenja koja nije jednaka, postoje prioriteti. Nema ništa revolucionarno u ovim zakonima, revolucionarno bi bilo da je dosledno prihvaćena strategija, da je sprovedena, da se država konačno odrekne vlasništva nad medijima. Naravno imamo korak nazad, Maja Sever je potpuno u pravu“, kaže Veljanovski.

Sever postavlja pitanje „sa kim se upoređujemo“.

„Sa Dancima? S Švedskom? To vole da rade i političari u mojoj zemlji i u Bosni i Hercegovini. Razlike između te dve Evrope su još prevelike da bismo se mogli upoređivati. U Nemačkoj postoje javni medijski servisi, na lokalnom nivou, njihovu nezavisnost ne možemo upoređivati ni sa našim medijskim servisima koje plaćaju građani pretplatom“, kaže.

Veljanovski dodaje da, kada se kaže država, ne misli se samo na nivou republike.

„Već i lokalne samouprave. Šta je apsurd – ista takva odredba ostaje u ovom zakonu prvi deo tog člana 39 i 61 u Zakonu o elektronskim medijima, ali posle toga ima ono ALI… I sada se zabranjuje da preduzeće koje je u vlasništvu države ne može da bude osnivač, ali onda postoje tri frazice koje to potiru. To znači da je ono što je do sada bilo nezakonisto sada se legitimiše ovim zakonom“, ističe on.

Filipović Stevanović pita „zašto moramo da menjamo zakon da bismo omogućili da Telekom legalno radi, kad premijerka kaže da je to sad legalno“.

„Mene zanima zašto mi to sad menjamo. Ako je to sada sve bilo legalno, zašto smo zapeli da menjamo taj član zakona koji nam smeta. Nikad nije jednaka konkurencija kada imate državno vlasništvo i privatno, to nije jednaka tržišna utakmica“, kaže ona.

Naglašava, govoreći o Medijskoj strategiji, da se „stalno bira šta ćemo da uzmemo iz tog dokumenta“.

„Jedan od pokazatelja koji treba da kaže država treba da obezbedi fer tržišnu utakmicu, jedna od mera kaže udeo vlasništva u medijima u kojima je vlasnik država ili privredno društvo koje ima državno vlasništvo sveden na nulu. Ti mediji, kaže, svedeni na nulu, kojima je država vlasnik ili privredno društvo. Ja osećam da mi ovde jedni druge ubeđujemo do iznemoglnosti, u redu je da se ne složimo, država je ta koja donosi zakon, ona je ta koja ima poslednju reč, nemojte nas ubeđivati da nešto ne piše što piše“, kaže.

Veljanovski kaže da „OEBS razume da nisu rešeni problemi koji su krucijalni“.

„Insistira na tome da se obavi još neka konsultacija, pre svega u vezi sa ovim odredbama oko kojih ne postoji saglasnost, za to vremena više nema, zakon je juče prošao kroz vladu, to je moguće promeniti ako dođe do konsultacija isključivo amandmanima u skupštini“, kaže on.

Dodaje da se „sve sad radi u poslednjem momentu i na brzinu zbog raspisanih izbora“.

„A nije moralo tako da bude, jer su ova dva zakona odavno trebalo da budu završena“, kaže on.

Filipović Stevanović podseća zašto su im REM i Savet za štampu važni.

„To su dva tela koja štite građane od štetnog sadržaja i nekompetentnog sadržaja, dezinformacija, zlonamernih informacija koje se plasiraju u medijima. To su tela koja bi trebalo da regulišu medijsku scenu, da ljudi ne budu izloženi takvom sadržaju, ne budu izmanipulisani. Prošle godine je 85 predstavki dato REM, doneli su tri mere – dve za radio iz Guče i jedna za televiziju iz Čačka. Ništa što se prikazivalo 2022. za šta su podnošene predstavke na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, nije bilo po mišljenju Saveta REM za bilo kakvu meru niti upozorenje, a građani sami neka prosude da li zaista sadržaj koji je prikazivan na tim televizijama nije kršio nijednu meru zakona. Nije ovo borba za REM i Savet za štampu, nego za profesionalizaciju medijske scene i zaštitu građana od tih sadržaja“, zaključuje ona.