Boško Savković: Nisam Če Gevara, samo sam jedan od građana koji traže da zemlja bude sigurna

0
56
Source/Author: eesc

EGSO info: Ispričajte nam o incidentu zbog kojeg je došlo do Vašeg uhićenja i zatvaranja

Boško Savković: Nakon dva masakra u kojima je ubijeno 18 ljudi, od kojih je polovina dece, 4. aprila 2023. u Beogradu je organizovan veliki protest. Ljudi veruju da se radilo o političkom protestu. Naprotiv, bila je reč o mirnom protestu, i jednom od najvećih. Građani su zatražili smenu ministra unutrašnjih poslova i članova srpskog Regulatornog tela za elektroničke medije (REM).

 

Nosio sam transparent na kojem je s jedne strane pisalo “PINK – STINK” (PINK je najveća provladina medijska kuća u Srbiji), a na drugoj “Lešinari i hijene šetaju zajedno za sigurnu Srbiju”, aludirajući na izraz „lešinari i hijene za sigurnost” koji su koristili određeni članovi vlade u Narodnoj skupštini. Neko je došao i na transparent zavezao lutku koja je izgledala kao obešeni g. Vučić. Lutka je ubrzo skinuta, no slike su već bile podeljene na društvenim mrežama i postale viralne.

 

Iako nisam bio na tim slikama, optužen sam za kazneno delo rušenja ustavnog poretka u Srbiji, za koje se propisuje kazna od otprilike 30 godina zatvora. Došla su me uhvatiti četiri policajca. „Zašto četiri?”, pitao sam. „Dva za vas i dva za lutku”, rekli su. Međutim, nisu našli ni transparent, koji je ostao u prijateljevu autu, ni lutku.

 

Vaše pritvaranje mobilizovalo je velik broj ljudi u Srbiji i Briselu. Budući da ste potpredsednik EGSO-ova Zajedničkog savetodavnog odbora EU-a i Srbije, EGSO je na Twitteru uputio zahtev za hitno puštanje na slobodu, koji je pregledan 27 000 puta. Kako se osećate u vezi s time?

Bio sam u zatvoru, nisam imao nikakvu pretpostavku o tome što se događalo. Jedino što znam jest da je moja supruga nazvala potpredsednika EGSO-a g. Plosceanua i da je EGSO odmah reagirao, baš kao i mediji, civilno društvo i nevladine organizacije u mojoj zemlji. Ljudi u Srbiji me poznaju i svi su reagovali  i organizovali proteste ispred Palate pravde. Međutim, u to vreme o tome ništa nisam znao. Kad mi je određen pritvor od 30 dana, počeo sam razmišljati o svemu što bi se moglo dogoditi i o godinama koje bih mogao provesti u zatvoru. U tim trenucima ne može se jasno razmišljati, iako sam se pokušao osloniti na svoje odvetničko iskustvo i biti razborit.

Mislim da su ljudi zahvaljujući pritisku institucija EU-a, nevladinih organizacija i građana shvatili da nisam kriv, pa su razgovarali sa srpskim vlastima i to je rezultiralo potpisivanjem nagodbe s tužilaštvom za uvetnu kaznu od šest meseci ako priznam krivicu.

Nisam Che Guevara, samo sam jedan od građana koji su protestovali na ulici, tražeći da zemlja bude sigurna. Ništa drugo. Pisac sam, novinar i reditelj. Nalazimo se u situaciji u kojoj članovi vlade govore protiv glumaca, osoba iz medijskog sektora, novinara i građana, i ljudi su izašli na ulice zato što više ne žele slušati taj govor mržnje u Narodnoj skupštini.

 

Mislite li da bi taj incident mogao utecati na srpsko društvo?

Mogao bi, ali potrebni su nam slobodni i nezavisni mediji. U Beogradu postoji samo mali broj nezavisnih medijskih kuća. Izvan glavnog grada, u manjim gradovima i mestima, ljudi ne znaju što se događa. Usred smo informacijskog rata i rata protiv lažnih vesti iz vlade koja ljudima predstavlja potpuno iskrivljenu sliku protesta i zahteva građana.

 

Mislite li da će taj događaj na vama ostaviti trajne posledice?

Taj incident želim ostaviti iza sebe jer zatvor nije za pristojne ljude. Ne želim se bojati jer jedan trenutak straha može oduzeti deset trenutaka vlastitog života. Međutim, strah je instinkt koji nam je svima svojstven. Nisam revolucionar, samo sam čovjek koji želi imati pravo na reč. Tražim li previše? Radi se o nekima od temeljnih vrednosti Evropske unije: pravu na pravdu, slobodi govora i pravu na mišljenje.

 

Kakvu podršku očekujete od Odbora i EU-a?

Dovoljno je samo svakodnevno pratiti razvoj situacije u Srbiji. Važno je i da institucije EU-a prate medije i aktualne vijesti iz Srbije. Zaista nam je korisna podrška na svakoj razini. Na primer, trenutno su u zatvoru dva novinara pa se može pomoći slanjem političkih i diplomatskih poruka našoj vladi. Moja ideja jest Evropa, evropski put za Srbiju.

 

Možete li nam reći nešto više u situaciji u kojoj se nalaze mediji u Srbiji?

U Srbiji imamo nešto nezavisnih medija, ali ne dovoljno i ne pokrivaju cijelu državu. Smatram i da nemamo dovoljno medija koji bi isticali EU, zbog čega ideja Europe nije popularna u Srbiji. Grčki filozof Arhimed rekao je: „Dajte mi uporište i pomaknut ću svet”. Ja kažem: „Dajte mi medije na dva meseca i promenit ću zemlju”. Slobodni bi mediji Srbiji nesumnjivo donijeli promene. Trenutno imamo neke skupine za zaštitu novinara, ali novinare ne moramo štititi kao ugrožene životinjske vrste.

 

Što je s novom generacijom novinara?

Oni svoj posao obavljaju s velikom strašću i predanošću. Oni veruju da su nepristrane informacije i nestranačke vesti dobre za zemlju i njeno društvo. Znam da odbijaju ponude za rad na televizijskim kanalima za dobru platu, jer bi morali biti poslušni. Postoje stvari koje novac ne može kupiti, kao što je dostojanstvo. Ova mlada generacija ima dostojanstvo. Pokušavaju izgraditi profesionalnu karijeru kako bi se ujutro mogli bez srama pogledati u ogledalo.

 

Kako vidite budućnost Srbije?

Budućnost Srbije je u EU-u. Moja kći ima 23 godine. Siguran sam da će jednoga dana živjeti u Evropskoj uniji, ali ne vjerujem da ću to doživeti i ja. Ne znam koliko će godina proći pre nego Srbija ispuni kriterije EU-a niti hoće li EU postaviti nove standarde za Srbiju. Međutim, smatram da za Srbiju postoji samo jedan put.

Pre 20 godina bio sam na konferenciji u Solunu gde su učesnici rekli da je Srbija potrebna EU-u zato što je to jedina zemlja koja može povezati zapadni Balkan i EU. To je tačno jer u Srbiju možete putovati brodom, vozom, avionom, a sada postoji i veza preko Bugarske i Rumunije. Zato je sudbina zapadnog Balkana potpuno povezana s sudbinom Srbije. Na neki način nijedna druga zemlja u regiji ne bi sama po sebi mogla biti dio EU-a.