U značajnoj odluci od 22. novembra 2022. godine, Sud pravde Evropske unije presudio je da su odredbe EU direktive protiv pranja novca o pristupu registrima stvarnog vlasništva „nevažeće“. Sud je utvrdio da Direktiva zadire u pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka stvarnih vlasnika i stoga ne bi trebala biti dostupna široj javnosti. Evropska federacija novinara (EFJ) osudila je odluku kojom se ograničava sloboda informisanja u korist poslovnih interesa.
Evropsko zakonodavstvo usvojeno je 2015. godine sa ciljem suzbijanja pranja novca i finansiranja terorizma tako što će informacije o stvarnom vlasništvu učiniti dostupnim javnosti. Smatrano važnim sredstvom protiv finansijske tajne, zahtijevalo je od država članica da obavežu korporacije i poduzeća da javno otkriju ko ih posjeduje. Takvi registri bili su instrumentalni za međunarodne novinarske istrage, kao što je #OpenLux, bacajući svjetlo na finansijske i fiskalne aktivnosti Luksemburga.
U saopštenju za javnost, Sud je naveo da pristup javnosti informacijama „ozbiljno remeti osnovna prava na poštovanje privatnog života i zaštitu ličnih podataka“.
Iako sudska presuda prepoznaje “legitiman interes” i medija i organizacija civilnog društva za pristup informacijama o stvarnom vlasništvu, novinari, antikorupcijske i transparency organizacije oštro su kritizirale odluku koja dodatno ograničava ionako limitiran pristup informacijama od javnog interesa o kompanijama. Odluka je već dovela do trenutnog zatvaranja registara u Luksemburgu i Holandiji u srijedu, dan nakon presude.
“Lišiti novinare ovog izvora informacija, koji je omogućio, između ostalog, lansiranje #OpenLuxa, jednako je skidanju pogleda s lopte. Isključivanje građana iz pristupa podacima Luksemburškog poslovnog registra znači da im se uskraćuje suštinsko pravo da znaju”, saopštilo je Luksemburško udruženje profesionalnih novinara.
Helen Darbishire iz Access Info Europe komentirala je: „Da li se zaista vraćamo u fazu u kojoj je jedini način da saznamo o nedjelima kada hrabri uzbunjivači objave dokumente? Zar sprečavanje finansijskog kriminala kroz transparentnost nije bolje od krivičnog gonjenja?”
„Ovo je velika prepreka za organizacije civilnog društva i novinare koji otkrivaju i bore se protiv korupcije, otkrivaju sukob interesa i još mnogo toga“, rekla je Maja Sever, predsjednica EFJ.
“Ova odluka je utoliko više zabrinjavajuća što smo pozdravili činjenicu da je transpozicija Direktive protiv pranja novca pomogla da se poboljša transparentnost u vlasništvu nad medijima. I sada se zalažemo za obavezujuća pravila o transparentnosti medija u predloženom Zakonu o slobodi medija, jer je transparentnost ključna za borbu protiv zarobljavanja medija i za sticanje povjerenja u medije. U skladu sa Evropskim nadzornikom za zaštitu podataka, smatramo da bi Zakon o slobodi medija trebao eksplicitno precizirati ciljeve od javnog interesa u vezi s informacijama o pružaocima medijskih usluga, a posebno njihovim stvarnim vlasnicima.”
Šesta direktiva EU protiv pranja novca o kojoj se trenutno raspravlja trebala bi pomiriti javni pristup i javni interes sa zaštitom podataka i pravilima privatnosti. EFJ poziva Evropski parlament i Vijeće da prepoznaju ulogu medija i civilnog društva u borbi protiv pranja novca.