SARAJEVO, 16.04.2021. – Sa svakom novom IPA-om pravila se zaoštravaju i ljestvica se podiže jer se pretpostavlja da države korisnice jačaju svoje kapacitete, pa su tako i sa novim finansijskim instrumentom IPA III zahtjevi puno seriozniji. Države koje žele koristiti ovu finansijsku podršku moraju se pridržavati posebnih pravila, istaknuto je na webinaru o temi novog pretpristupnog instrumenta IPA III 2021-2027, koji je održan danas u organizaciji Direkcije za Evropske integracije – DIPAK Ureda u partnerstvu sa Udruženjem/udrugom BH novinari, uz podršku GIZ/SPI.
-IPA nije obaveza, to je sjajna mogućnost koju nam Evropska komisija daje da iskoristimo u procesu pridruživanja EU i za nju postoje posebna pravila. Nama u Uredu državnog IPA koordinatora uvijek ide u prilog da novinari pitaju što više o tome jer želimo da to razumijevanje prodre što dublje u bh. društvo. Dužni smo da jasno i precizno prenosimo informacije o IPA-i, bez bilo kakvih političkih pozadina. Mediji u tome imaju veliki značaj – naglasila je Zara Halilović, pomoćnica direktora Direkcije za evropske integracije.
Borka Rudić, generalna tajnica Udruženja/udruge BH novinari rekla je da se u BiH vode dva paralelna procesa kad je riječ o EU integracijama, koji bi zapravo trebali biti zajednički proces.
-Jedan je taj koji vode državne institucije, koje su često pod kritičkom lupom novinara i medija, a s druge stane imamo civilno društvo kao neku vrstu opozicije vlastima i monitora onoga što rade vlasti. Nama je važno da kao Udruženje pomognemo našim kolegama da razriješe neke dileme koje novinari imaju, da vidimo koji su to najvažniji izvori informacija za novinare kada je riječ o procesu pridruživanja BiH Evropskoj uniji te šta zapravo IPA znači i koje su to oblasti koje BiH može da poboljša – kaže Rudić.
O tome šta je to što nudi nova IPA i šta je posebno bitno za zemlje korisnice pomoći, ali i novinare u tom procesu, govorili su konsultanti projekta Elmida Sarić i Ranko Milanović-Blank.
– Svaka država ima državnog IPA koordinatora (DIPAK) koji ima posebna ovlaštenja I predstavlja glavnog partnera Evropskoj komisiji u procesu korištenja IPA-e. Krajnji cilj je podrška zemlji u ostvarivanju političkih, ekonomskih I sektorskih reformi – rekla je Elmida Sarić.
Konsultant Ranko Milanović-Blank naveo je da BiH iz IPA III može povući više sredstava nego što je bilo kroz IPA II projekat, ali to zavisi od ispunjavanja kriterija relevantnosti za uslove EU integracija. Prezentirao je i koje su to ključne razlike IPA II u odnosu na IPA III podršku.
Midhat Džemić istaknuo je da i mediji mogu biti korisnici ove pomoći kroz oblast ljudskih prava koja predstavlja jedan od tematskih prioriteta IPA III, kao i organizacije civilnog društva.
O EU integracijama kroz medijske sadržaje i preporukama za serioznije praćenje cjelokupnog procesa govorio je doc. dr. Enes Osmančević sa Filozofskog fakulteta u Tuzli. Predstavljajući zaključke jednog od svojih istraživanja, dr. Osmančević je rekao da je generalno slaba prisutnost tema o euroatlantskim integracijama u bh. medijima te da takvi sadržaji većinom imaju dnevno informativni, a ne edukativni karakter. Kadrovsko i profesionalno jačanje posebno online medija u BIH, jačanje integracijski orijentiranih političkih snaga i pokreta, kao i više znanja o evropskim I NATO integracijama neophodni su za kvalitetnije izvještavanje medija u ovoj oblasti, istaknuo je Osmančević.