CINS: Milioni za televizije mimo zakona i uz blagoslov REM-a

0
57
Source/Author: CINS, Teodora Ćurčić, Ivana Milosavljević

Televizije sa nacionalnom frekvencijom već godinu dana bez ikakvih posledica mogu da zarađuju milione evra emitujući više reklama nego što je zakonom dozvoljeno. Istraživanje CINS-a pokazuje kako sistem, koji bi trebalo da ih spreči u tome, ne funkcioniše.

Te tmurne nedelje prošlog septembra u studiju televizije Pink sedeli su Ivica Dačić, Vojislav Šešelj i urednik Informera Dragan J. Vučićević. Oni su bili gosti emisije Hit Tvit i govorili o tek održanom Evroprajdu.

„Šest-sedam godina unazad nije bilo nikakvih problema. Ne bi možda ni sad bilo da ti tajkunski-šolakovi-zapadno kontrolisani-uglavnom mediji nisu pravili atmosferu sukoba i linča“, gotovo je uzvikivao Vučićević.

Gosti emisije nisu mogli da se slože oko stava da li je Evroprajd trebalo da se održi. Žučnu raspravu je prekinula voditeljka koja je najavila reklame.

„Idemo na kratku pauzu.“

Međutim, ta pauza nije bila kratka. Trajala je oko 15 minuta, a nedugo nakon toga išao je još jedan blok reklama od skoro 16 minuta.

Ovo nije u skladu sa Zakonom o oglašavanju koji kaže da komercijalne televizije mogu u jednom satu da puste svega 12 minuta reklama. Ipak, Pink nije kažnjen zbog ovoga.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje bi trebalo da podnosi prekršajne prijave protiv televizija zbog kršenja ovog zakona, u poslednjih godinu dana to nije uradilo nijednom. Time je REM vlasnicima televizija pomogao da bez ikakve kazne prihoduju milione evra.

Ovo je samo još jedna stvar u sistemu koji već ide na ruku televizijama koje ne poštuju zakon. Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje i kako su ranijih godina, kada su postupci pokretani, televizije uglavnom prolazile bez kazni na sudu ili često sa minimalnim kaznama koje su daleko manje od onoga što televizije zarade mimo zakona.

Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović u tom odnosu vidi generalnu politiku ponašanja prema televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

„Ovo spada u korpus zloupotreba tih televizija uz očigledno prećutnu saglasnost REM-a kada tako postupa, odnosno ne postupa.“

 

Godinu dana tišine

Sve počinje u stručnoj službi REM-a.

Oni imaju poseban softver koji prati program televizija. Neke od prekršaja program može da prepozna sam, a neke ručno dodaju zaposleni. Sve to ide u izveštaj službe, a onda samo ostaje da na sednici Savet REM-a o njemu raspravlja i podnese prijavu.

Ipak, Judita Popović koja je do juna ove godine bila u Savetu REM-a, kaže da se od početka ove godine o tome nije pričalo.

„Inače se o tome raspravlja na sednicama. Bude jedan periodični izveštaj o tome koliko je bilo povreda Zakona o oglašavanju i onda se donese odluka da se zbog toga protiv njih podnese prekršajna prijava. To je otprilike nešto šablonski, ništa spektakularno.“

Da prijava nije bilo potvrđuje i Prekršajni sud u Beogradu, kao i sam sajt REM-a na kojem se kače i prijave i presude.

Sa druge strane, televizije nisu poštovale zakon.

Prema informacijama do kojih je došao CINS, samo u avgustu prošle godine Pink i Hepi su ovo uradile više od 800 puta.

Ako se uzme da, prema poslednjem dostupnom cenovniku, jedna sekunda oglašavanja na Pinku košta i do 24 hiljade dinara, vrednost ovakvog reklamnog prostora može da vredi više od 800 miliona dinara. Ipak, stručnjaci kažu da u praksi televizije na oglašavanje daju popuste, pa se tačna zarada ne može tako lako izračunati.

Politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun, kaže da zahvaljujući, između ostalog, i ovakvoj zaradi od oglašavanja, televizije, a posebno one sa nacionalnom frekvencijom, mogu da više novca ulažu u produkciju, pa i političkog i društvenog programa. Ovo potom ima veliki uticaj na oblikovanje stavova građana.

Inače, REM ima godinu dana da barem podnese prijavu sudu, a ako to ne uradi, prekršaji zastarevaju. Zato je za neke prekršaje od prošle godine već kasno.

Judita Popović nije znala da nam kaže zbog čega u poslednjih godinu dana nema prijava, a ni sam REM nam nije odgovorio na pitanja poslata mejlom.

Ipak, čak i kada odu na sud, ovi postupci uglavnom završe kao zastareli ili sa minimalnim kaznama.

 

Kako televizije prolaze na sudu

ishodi 106 završenih postupaka za prekršaje od početka 2018. do jula 2022.

 

Ekonomska kriza, redovno opravdanje za Pink

Bila je sreda, 19. jun 2019. godine, kada je na adresu beogradskog Prekršajnog suda poslata preporučena pošiljka. U njoj je bilo pismo u kom se Pink izjašnjavao u vezi sa prekršajnom prijavom koju je protiv njih podnelo Regulatorno telo za elektronske medije. Priznali su da su prekršili Zakon o oglašavanju.

Od suda su tražili razumevanje za „tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazi televizija Pink“.

„Naime, usled ekonomske krize svetskih razmera koja se često neminovno odražava i na poslovanje pravnih lica u našoj zemlji, okrivljeno pravno lice često ne može da naplati svoja potraživanja koja ima prema trećim licima, a još češće se nalazi u blokadi kod poslovnih banaka.“

Ekonomsku krizu kao odbranu Pink koristi već godinama – CINS je pronašao 13 osuđujućih presuda u poslednjih šest godina u kojima se on spominje. Za ovo vreme, vlasnik Pinka Željko Mitrović se konstantno hvali rekordnim zaradama ružičaste televizije.

Sudija im je ipak odredila minimalnu kaznu. Za 11 članova zakona koji su prekršili izrekla je ukupno 3,3 miliona dinara. Kaznu od 300 hiljada dinara trebalo je da plati i Ivan Vlatković, direktor marketinga na ovoj televiziji. Milione koji su dobili kršenjem zakona ni sud, ni REM nisu tražili da vrate.

Ovo je jedan od 106 postupaka završenih do oktobra 2023, a koji su pokrenuti zbog sumnje u kršenje Zakona o oglašavanju od strane televizija u poslednjih šest godina. Većina ih je ili zastarelo ili su kazne bile minimalne.

Dešavalo se i da televiziji bude izrečena minimalna kazna, ona je ne plati, postupak ode na izvršenje i onda zastari.

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, koja je bila i članica Saveta za štampu, kaže da je jedan od razloga za zastaru to što su prijave kasno podnošene.

„Kada sud dobije i dok stigne do sudije predmet, došlo je do zastare. To se skoro uobičajeno dešava. Koja je svrha svega toga, da li se određeni medij štiti ili REM principijelno ne radi svoj posao – to je pitanje za njih.“

Vladana Jaraković, pravnica iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kaže da će se uskoro menjati Zakon o elektronskim medijima. U radnoj verziji nacrta novog zakona piše da će REM moći privremeno da zabrani medijima da objavljuju oglasne poruke, odnosno reklame.

„Međutim, za ostvarivanje potencijala tog mehanizma ključan je REM, a u ovom trenutku, nažalost, ne postoje naznake da će novi zakon doprineti tome da REM bude nezavisniji, profesionalniji i za javni interes korisniji nego što je danas.“

Ona smatra da bi bilo drugačije da REM izriče mere. Sa njom se slaže i Judita Popović.

„Da izrekne svoje sankcije koje postoje i sa postojećim zakonima – opomenu, upozorenje, privremenu zabranu emitovanja ili oduzimanje nacionalne frekvencije. Mislim da bi ta poslednja i te kako uticala na njihovo ponašanje.“