Dačić treba da prenese tužiocu šta zna o tome zašto je Mirjana Marković pobegla u Rusiju čim je počelo da se priča o ubistvu Ćuruvije

0
65

Zašto bi neko nevin, ko nema nikakve veze sa zločinom, pobegao u Rusiju „kad je počelo da se priča o Ćuruviji“, kao što je za Mirjanu Marković rekao Ivica Dačić? Na to bi pitanje pre svega morao da odgovori tužiocu u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Veran Matić traži otvaranje tajnih dosijea Službe i kaže da postoje nagoveštaji da se u njima može o ovom slučaju više saznati

Na vezu između Mirjane Marković i ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije ukazao je preksinoć Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine i Socijalističke partije Srbije.

Ovo je prvi put da ovako visoki funkcioner javno govori u prilog onome za šta postoje opravdane sumnje – ali uporno izmiču sudski dokazi – da je Ćuruvija ubijen po nalogu tadašnjeg predsednika SPS-a Slobodana Miloševića i/ili njegove supruge i bivše predsednice Direkcije Jugoslovenske levice Mirjane Marković.

Dačić je u emisiji „Ćirilica“ na TV Hepi izneo da je Mirjana Marković pobegla u Rusiju „čim je počelo da se priča o Ćuruviji“, ne govoreći detaljnije o njenom strahu od rasvetljavanja ubistva poznatog novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Pobegla baš kad je počelo da se priča o Ćuruviji?

Predsednik Skupštine je, govoreći o periodu posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, rekao da su Milošević i njegova supruga Mirjana Marković bili protiv odlaska, odnosno bežanja iz zemlje, ali da se Mirjana Marković predomislila kad je počelo da se govori o ubistvu Slavka Ćuruvije.

„Slavica (Đukić Dejanović, prim. aut.) je rekla da bi možda bilo dobro da odu, a Mira joj je odgovorila ‘pa što ti ne odeš’. Ali znate šta, jedno je to kad pričate o Slobi, pa hrabrite Slobu da ne ode. Ali kad je Mira bila u toj situaciji, kad je počelo da se priča o Ćuruviji, ona je otišla u Rusiju. Pa što nisi dala onda Slobi da ide u Rusiju, ko zna šta bi se u međuvremenu desilo“, rekao je Dačić.

Ovo je zanimljivo pre svega zato što se bekstvo Mirjane Marković u Moskvu, u martu 2003. godine, najčešće u javnosti vezivalo za istragu pripadnika Jedinice za specijalne operacije posle ubistva premijera Zorana Đinđića, odnosno istragu ubistva bivšeg predsednika Srbije i Miloševićevog političkog mentora i prijatelja Ivana Stambolića, čiji su posmrtni ostaci na Fruškoj gori pronađeni 28. marta 2003. Kao i za istragu o korupciji, odnosno tome što je dadilji svog unuka Mirjana Marković nezakonito pribavila stan.

Niko do sada sa tako visoke političke pozicije, koja podrazumeva uvid u razne dokaze i svedočenja nedostupna javnosti, nije došao ovako blizu tvrdnji koja se u javnosti i tokom suđenja za ovaj zločin ponavlja – da su Mirjana Marković i/ili njen suprug naručili ubistvo Slavka Ćuruvije. Pogotovo to važi za Dačića, koji je jedno vreme bio i ministar policije.

Jer, zašto bi neko nevin i ko nema nikakve veze sa zločinom pobegao u Rusiju „kad je počelo da se priča o Ćuruviji“?

Bez obzira na to da li je Dačiću nevoljno izletela ova izjava ili je konačno poželeo da sebi olakša dušu, ova tvrdnja svakako treba da zanima Milenka Mandića, zamenika tužioca u procesu četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije, ako hoće da ojača svoju optužnicu.

Politička pozadina ubistva Slavka Ćuruvije ostala je van domašaja suda jer je direktni nalogodavac, zbog nedostatka dokaza, u optužnici označen kao N. N. lice. Ipak, predsednik SPS-a Ivica Dačić bi možda mogao to da promeni i iznese dokaze koji nedostaju. I to ne bi smelo da zavisi od njegove dobre volje.

Matić: Otvoriti tajne dosijee bivše RDB

Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić, povodom ove izjave Ivice Dačića, za Cenzolovku kaže da bi Dačić trebalo da ispriča svoja saznanja tužiocu, ali dodaje i da bi za puno rasvetljavanje ubistva Ćuruvije trebalo otvoriti tajne dosijee u kojima se, prema posrednim saznanjima, nagoveštava da je Mirjana Marković nalogodavac ubistva.

„Verujem da bi bilo veoma korisno i odgovorno da Ivica Dačić tužioca i istražni tim upozna sa svojim saznanjima. Šteta što do sada to nije uradio.

Inače, prema posrednim saznanjima, zaključujem da se u nekim dosijeima Resora DB-a, a koji još nisu otvoreni, nagoveštava ova mogućnost. Siguran sam da bi se otvaranjem dosijea koji se tiču predmeta i Ćuruvije, ali i Milana Pantića, moglo pronaći još interesantnih dokaza koji bi mogli razjasniti i ove slučajeve.

Bilo bi neophodno otvoriti dosijee bivše RDB i uključiti istraživačke novinare sa timom iskusnih policajaca i mnogo toga bi postalo vidljivo“, kaže Matić za Cenzolovku.

Veran Matić poziva Ivicu Dačića da, ukoliko ima neposrednih saznanja o krivičnom delu, sve što zna saopšti tužiocu i doprinese zadovoljenju pravde:

„Naravno da je svima koji su manje ili više upućeni u ovaj slučaj jasno odakle je potekao zahtev za likvidaciju Ćuruvije i da je to Mira Marković. Međutim, da biste otišli pred sud, morate da budete neposredni svedok toga, a ne da imate utisak. Dačić je kao inteligentan čovek, čini se, samo sabrao 2+2, a ako je kojim slučajem kao visoki funkcioner SPS-a prisustvovao razgovorima o planiranju ili izvršenju krivičnog dela teškog ubistva Slavka Ćuruvije, pozivam ga da to saopšti postupajućem tužiocu kako bi bio pozvan za svedoka i time doprineo zadovoljenju pravde“, kaže Matić za Cenzolovku.

Cenzolovka je postavila pitanje i advokatu Slobodanu Ružiću, koji u sudskom procesu zastupa decu Slavka Ćuruvije, da li ova Dačićeva izjava može da ima neki pravni značaj i da li bi na sudu mogla da posluži.

„Ne može ništa da se sudski uradi sa Dačićevom izjavom, pošto je to iznošenje njegovih saznanja, koja mogu biti istinita, a i ne moraju, nemaju elemente izvršenja bilo kog krivičnog dela“, smatra advokat Ružić.

KAMPANJU PROTIV ĆURUVIJE MIRA MARKOVIĆ LANSIRALA NEKOLIKO MESECI PRE UBISTVA

Poznato je da je Slavko Ćuruvija kao vlasnik dnevnog lista održavao kontakte sa liderima svih političkih opcija jer se bez toga ne mogu praviti politički relevantne novine, kao što su to bili Dnevni telegraf i Evropljanin. Zato je održavao i poznanstvo i redovne sastanke sa Mirjanom Marković sve do njihovog poslednjeg sastanka 20. oktobra 1998. godine (na dan donošenja najgoreg Zakona o informisanju u istoriji Srbije) kad ga je ona optužila da „priziva bombardovanje“, a on nju i njenog muža optužio za diktaturu i rekao da će zbog toga „pre ili kasnije visiti na Terazijama“.

Mirjana Marković je u novembru 1998, prilikom osnivanja Komiteta univerzitetske levice, Ćuruviju (ne pominjući njegovo ime, ali je jasno na kog se novinara odnose njene reči) nazvala izdajnikom, tvrdeći da on podržava SAD u njihovoj želji da bombarduju Srbiju.

Upravo te optužbe i doslovne citate Mire Marković sadržao je tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, objavljen pet dana pred njegovo ubistvo u Ekspres politici i pročitan u Drugom dnevniku RTS-a, kao medijska najava Ćuruvijine egzekucije.

U završnoj reči na prvostepenom suđenju okrivljenima za ubistvo Ćuruvije, advokat Slobodan Ružić je zaključio da je „životno i logično da je Hadži Dragan Antić (blizak prijatelj para Milošević–Marković i glodur Politike, prim. aut.) preneo Đorđu Martiću (glodur Ekspres politike, prim. aut.) nalog koji je dobio od Slobodana Miloševića i Mirjane Marković“.

O tome ko su nalogodavci ubistva Ćuruvije, advokat Ružić je tada rekao i: „Jedini ko ima takvu moć je Slobodan Milošević, jedino on nikom ne polaže račune, sva vlast je apsolutno u njegovim rukama. Uveren sam da je podstrekač ili makar pomagač, u smislu davanja saveta, kod svih ovih zločina bila i njegova supruga Mirjana Marković. I Slavko Ćuruvija i Vuk Drašković i Ivan Stambolić su ljudi koji direktno ugrožavaju vlast Slobodana Miloševića.“