Advokati Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, danas imaju poslednju priliku na ročištu u Londonu da se izbore protiv njegovog izručenja u SAD gde bi mogao da se suoči sa doživotnom robijom ako bude osuđen za špijunažu, piše Gardijan.
Na dvodnevnom ročište u Višem sudu u Londonu razmatra se da li Asanžu, rođenom u Australiji, koji je skoro pet godina u zatvoru Belmarš, može biti dozvoljeno da se žali na odluku o ekstradiciji koju je 2022. donela tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel.
Asanžove pristalice kažu da će, ako sud odbije, biti otvoren put za njega da bude prebačen u SAD.
Asanž je zatražio da se lično pojavi pred sudom, ali se očekuje da će se uključiti putem video veze.
Stela Asanž, njegova supruga, kaže da je „njegov život u opasnosti svaki dan kada ostane u zatvoru. Ako bude izručen, umreće“.
Govoreći na brifingu o žalbi prošle nedelje, ona je dodala: „To je poslednje ročište, ako Džulijan ne uspe, nema mogućnosti da se žali Vrhovnom sudu ili bilo gde u ovoj nadležnosti“.
Prema američkim postupcima oživljenim tokom predsedavanja Donalda Trampa, Asanž se suočava sa 17 optužbi za špijunažu i jednom optužbom za zloupotrebu računara zbog svoje navodne uloge u pribavljanju i otkrivanju poverljivog materijala.
Glavni argument Asanžovih advokata jeste da bi njegovo izručenje predstavljalo kaznu zbog političkog mišljenja. Takođe se očekuje da tvrde da bi tom odlukom bila prekršena evropska konvencija o ljudskim pravima, uključujući i njegovo pravo na slobodu govora.
Otkrića Vikiliksa razobličila su detalje američkih aktivnosti u Iraku i Avganistanu i uključila video snimak helikopterskog napada američkih snaga u kojem je ubijeno 11 ljudi, uključujući dva novinara Rojtersa. Njegovi advokati kažu da bi, ako bude proglašen krivim mogao biti oduđen na kaznu zatvora do 175 godina.
Asanž je optužen za zaveru zajedno sa uzbunjivačicom i bivšom američkom vojnom analitičarkom Čelsi Mening da hakuje računar Pentagona i da je objavio tajne diplomatske depeše i vojne fajlove.
Meningovoj je Barak Obama ublažio kaznu i puštena je posle sedam godina zatvora.
Godine 2012. Ekvador je Asanžu dao politički azil nakon što su sudovi presudili da bi trebalo da bude izručen Švedskoj u okviru istrage o silovanju od koje se kasnije odustalo.
Uhapšen je 2019. godine kada mu je vlada Ekvadora povukla status azilanta. Zatim je bio u zatvoru jer je preskočio kauciju kada se prvi put sklonio u ambasadu.
On je zadržan u Belmaršu dok traje bitka za ekstradiciju sa SAD.
Sudija u Londonu je prvobitno blokirao Asanžov transfer u SAD na osnovu toga da će se verovatno ubiti ako bude držan u teškim američkim zatvorskim uslovima.
Izvor: Danas
