Demostat: Državno oglašavanje u medijima i dalje „siva zona“

0
43
Source/Author: N1/Demostat

Predloženi medijski zakoni, koji su izazvali žučne rasprave u javnosti, ne bave se državnim oglašavanjem u medijima, jednim od ključnih elemenata za uspostavljanje fer i transparentnog medijskog tržišta i jednim od preduslova za održivost medija, piše Demostat u novom tekstu.

Zapravo, ta oblast redistribucije državnog novca mediijma je i do sada bila u “sivoj zoni” zbog nedostatka jasnog kriterijuma za raspodelu, zbog čega se najviše oglasa i državnih sredstava slivalo podobnim medijima.

Država nije izradila sveobuhvatnu analizu relevantnog medijskog tržišta, koje bi trebalo da obuhvati i tržište oglašavanja, kako bi se stekla jasna slika o tome gde su problemi i poremećaji, navodi portal.

Državno oglašavanje, odnosno oglašavanje organa javne vlasti i privrednih društava koji su u delu ili u potpunosti u državnom vlasništvu, u velikoj meri može da poremeti medijsko tržište, jer se značajno favorizuju određene medijske kompanije.

Takođe, kako piše u tekstu Demostata, država i državne firme kroz direktno ili indirektno oglašavanje snažno utiču na medije, koji zbog profita od oglasa, koji su im često jedini način da opstanu, postaju blagonakloni i skloniji autocenzuri ili ostaju bez oglasa.

Zato pitanje državnog oglašavanja u Srbiji nije uređeno tako da stvara jednake tržišne uslove za sve medije, i pored toga što iz vlasti govore da i zakone koji se tiču medija treba uskladiti sa evropskim standardima.

U Evropi je, ipak, drugačije, navodi se na portalu.

Evropska komisija je prošle godine usvojila Evropski akt o slobodi medija, koji ima za cilj da zaštiti pluralizam i nezavisnost medija i posebno se bavi raspodelom državnog oglašavanja.

Akt tako predviđa mere zaštite od političkog uplitanja u uređivačke odluke, sa fokusom na nezavisnosti i stabilnom finansiranju javnih medija, na transparentnosti medijskog vlasništva, koje podrazumeva isključivanje države iz vlasništva, ali i na pravednoj raspodeli državnog oglašavanja, piše Demostat.

Zakon utvrđuje nove zahteve za dodelu državnog oglašavanja medijima, kako bi ono bilo nediskriminatorno i transparentno.

Predviđeno je i poboljšanje transparentnosti i objektivnosti sistema merenja publike, koji utiču na prihode od oglašavanja u medijima, posebno na internetu.

U Hrvatskoj se, recimo, novac od državnog oglašavanja raspoređuje po rejtingu.

U Srbiji je ta oblast i dalje u sivoj zoni.

Medijska udruženja su u junu saopštila da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine osnovalo radnu grupu za izmene i dopune Zakona o oglašavanju, ali da o tome nije ni obavestilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje je nadležno za sprovođenje Medijske strategije, navodi se na portalu.

Upravo je u Medijskoj strategiji velika pažnja posvećena državnom oglašavanju.

U strategiji se navodi da treba izmeniti regulativu radi stvaranja jednakih tržišnih uslova za sve medije i kreirati regulatorni okvir u oblasti oglašavanja organa javne vlasti i privrednih društava u kojima je država većinski vlasnik ili ih većinski finansira.

Odnosno, da redistribucija državnog novca treba da prati određeni kriterijum.

U našem slučaju ćemo, međutim, doći u situaciju da Telekom, kao društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, može da osniva preduzeća koja će biti vlasnici medija.

Novac će se, neupitno i po zakonu, slivati tim medijima.

U isto vreme, ostaje neutvrđen način na koji će drugi državni organi opredeljivati svoj novac za oglase.

Vlasnik i urednik Nedeljnika Veljko Lalić za Demostat kaže da su sloboda medija i građanska društva nastala u devetnaestom veku sa slobodnim protokom reklama.

“Ako bi se usvojio zakon kakav je usvojen u Evropi, ubrzo bismo imali sređenu medijsku scenu, jer partijska glasila nikada nigde nisu uspela”, navodi on.

Kaže da je šer jedan od načina na koji bi se mogla utvrditi raspodela.

Objašnjava da, prema podacims IPSOS-a, RTS na tržištu ima 24 odsto udela, a Nedeljnik, koji je 15 puta manji od RTS, 1,6 odsto. S druge strane, Juronjuz Srbija, od kojeg je Nedeljnik veći 16 puta, ima 0,1 odsto.

“RTS ima 120 miliona budžeta od novca građana i na to još uzima reklame. Oni imaju 150 puta veća sredstva od Nedeljnika, a 15 puta su veći, dok Juronjuz ima 20 puta veća sredstava od Nedeljnika, a ima 16 puta manji udeo“, navodi on.

Da imamo zakon poput evropskog, svaki medij bi s pravom mogao da pita po kom osnovu određeni mediji dobijaju svoj deo velikog kolača koji se zove državni novac za oglašavanje.

Vlada Srbije usvojila je 20. oktobra nacrte medijskih zakona, pa su Predlog Zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima prosleđeni Skupštini Srbije, koja će se, posle rasprave o zakonima u načelu, ali i o amandmanima, o tim aktima i izjasniti, podseća Demostat.