Draža Petrović o napadima na novinare: Običan čovek gleda predsednika, pa misli da je to legitimno

0
115
Source/Author: N1

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je da je od početka godine, pa sve zaključno sa septembrom zabeleženo 60 slučajeva pretnji i napada na novinare, a tome su najizloženiji bili novinari lista Danas i televizije N1. Sa kakvim se problemima novinari Danasa susreću objasnio je glavni i odgovorni urednik tog beogradskog dnevnog lista Dragoljub Petrović.

„Postoje dve vrste napada – sa društvenih mreža gde neki, uglanvom anonimni likovi prete u određenim momentima, na primer kada je napeta sistuacija oko Kosova. Tako smo pre mesec dana imali slučaj da je neko napisao na našoj stranici da ćemo biti spaljeni. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je reagovalo, a on je pronađen i protiv njega je pokretnut postupak zbog ugrožavanja sigurnosti novinara Danasa“, naveo je on.

Druga vrsta napada, nastavlja, dolazi sa vrha vlasti.

„Obični ljudi gledaju kako se vlast odnosi prema medijima koji su slobodni, pa misle da tako treba. Gledaju predsednika koji naše medije targetira i proziva nas da radimo protiv države ako kritikujemo njega, jer izjednačava sebe i državu. Ako prvi čovek države tako postupa, onda i onaj običan koji sedi kod kuće misli da je to legitimno“, podseća on.

Međutim, nova serija pretnji, optužbi i spinovanje počela je prošle nedelje nakon što je na TV N1 emitovan film „Ja, Aleksandar: Državni gambit„.

„U četvrtak uveče, kada je emitovan prvi deo filma, u 22 sata se na svim portalima režimskih tabloida, pa čak i na Politici koja to nije, pojavio jednoobrazan, istovetan tekst kako je cilj tog filma da se Vučić likvidira„, podseća Petrović.

Međutim, redakcija Danasa našla se u posebnoj situaciji.

„Predsednik je prvi spomenuo, ničim izazvan, u gostovanju na TV Prva kako je on kriv što ima ne znam kakve usne, ali da je njegov otac Anđelko Vučić, a ne Fahri Musliju. Mi smo onda odlučili da napišemo tekst o tome ko je Fahri Musliju, koga dobro znamo, koji je dugo bio dopisnik iz Beograda, te znamo da i on proživljava neverovatne neprijatnosti što se ta priča provlači po opskurnim tablodima i društvenim mrežama i ovde, i na Kosovu“, kazao je Petrović.

Cilj teksta je, napominje, bio da se opiše kako život jednog čoveka može postati jeziv, jer ga ljudi u okolini u kojoj živi posmatraju kao navodnog oca predsednika Vučića.

„U tom tekstu piše da su opskurni tabloidi i ovde, i na Kosovu preneli tu glasinu i Fahri Musliju je postao žrtva. Režimska propaganda je to izvrnula. I smešno je što jedan državnik komentariše šta je neki tabloid pisao o njemu pre 10 godina, a onda i uvlači tog čoveka u celu tu priču“, naglašava Petrović.

Nakon tog teksta, nastavlja, počeo je klasičan medijski spin kako Danas ugrožava predsednikovu porodicu i piše da je Musliju njegov otac.

„To je vrlo lako porediti, samo pogledajte tekst na sajtu Danasa, ali verujem da niko od tih ljudi koji nas napadaju tekst nije pročitao“, poručuje Petrović.

Napada na novinare bilo je još od 1990-ih godina, a Petrović smatra da se neke paralele mogu podvući.

„Tada niste imali društvene mreže i botove. I vlasti su tada označavale određene medije kao izdajničke, snage haosa i bezumlja, strane plaćenike, Soroševe plaćenike… Pogodovalo je što je bio rat, pa je bilo i više nacionalnih tenzija. Ali tada je i bilo više slobodnih medija. Napadi su bili istovetni, ali možda je bila bolja situacija za medije, jer ih je više bilo slobodnih“, podsetio je on.

Novinari ipak, dodaje, nisu preterano plašljiva kategorija, jer se obično zamerite nekim uticajnim krugovima u društvu.

„Prošle godine, 6. novembra, dobili smo ono jezivo pismo da ćemo završiti kao redakcija Šarlija ebdoa. Autor ili autori nisu pronađeni. Imali smo dobro saradnju, i policija je poslala patrolu koja je tu bila mesec i po dana, a onda su oni rekli da njihovo prisustvo više nije potrebno, te da će brinuti o nama na drugi način. Ne znamo kako“, kazao je on.

Uprkos svemu tome, on kaže da u Srbiji više sreće ljude koji manje veruju u to što predsednik priča.

„Njima je jasno da predsednik od svega pravi rijaliti, ali opasno je i to što mali broj ljudi veruje, jer ima onih koji upijaju sve te vesti Pinka, Hepija, tabloida, te misle da smo mi iz United Medie državni neprijatelji. Napadi traju i kad nije predizobrna kampanja. Imali smo više puta u toklu 10 godina strahovite kampanje zbog bezazlenih stvari, specijalne emisije na Pinku zbog atentata na predsednika Vučića koji nije ni postojao“, podsetio je on.

Uvek se u celu tu priču, osim opozicije, ubacuju i mediji, dodaje.

„Oni po svaku cenu hoće da nas spoje sa Draganom Đilasom, iako svi mi koji radimo u medijima UM znamo da Dragan Đilas nema nikakav uticaj na naše tekstove, niti imamo neke zahteve da protežiramo opoziciju. Kada je Danas postao deo UM imao sam problem da objasnim nekim novinarima da mogu da kritikuju i Đilasa. Čak i profesionalci poveruju toj propagandi“, kaže Petrović.

On je za kraj čitaocima Danasa poručio – verujte samo slobodnim i normalnim medijima, nemojte verovati spinovima.