EP: Neetičko i pristrasno medijsko izveštavanje, REM ne radi svoj posao

0
24
Source/Author: N1

o i da EU obustavi finansiranja Srbije ukoliko vlasti u Beogradu ne budu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukažu na to da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, navodi se u usaglašenom tekstu rezolucije o kojoj će poslanici EP glasati u četvrtak.

Evropski parlament, u finalnom nacrtu rezolucije, izražava žaljenje zbog toga što su srpski parlamentarni i lokalni izbori odstupili od međunarodnih standarda i opredeljenja Srbije za slobodne i poštene izbore, zbog, kako se navodi, uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika kako bi stekli nepravednu i neopravdanu prednost.

EP smatra da se ovi izbori ne mogu smatrati održanima u pravednim uslovima, i uznemiren je izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji.

U nacrtu rezolucije se napominje da je izborni dan protekao glatko, ali da su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.

EP stoga poziva na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, kao i pojedinim navodima, uključujući i one u vezi sa organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou, koji prevazilaze delokrug obuhvaćen izveštajima OEBS/ODIHR-a.

EP podržava brzo raspoređivanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta i poziva Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju kako bi procenila situaciju sa nedavnim izborima i postizbornim dešavanjima u nastojanju da se olakšaju preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga koji bi, kako se navodi, doveo do ponovnog uspostavljanja javnog poverenje u institucije i za procenu i rešavanje sistemskih pitanja vladavine prava u Srbiji, posmatrajući primer „Pribeovih izveštaja” u Severnoj Makedoniji i BiH.

Evropski parlamentarci ponavljaju svoj stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU, uključujući punu primenu preporuka OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.

Stoga se Evropska komisija (EK) i Savet EU pozivaju da primenjuju stroge uslove, kao i da EK detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata.

EP podvlači, da ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, EU treba da obustavi finansiranja Srbiji, na osnovu teških kršenja zakona u vezi sa izborima.

Osuda orkestriranih napada na evropske posmatrače, bez pominjanja Vučića i Brnabić

U nacrtu rezolucije se osuđuju orkestrirani napadi srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva se na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu.

EP je, kako se dodaje, duboko zabrinut zbog pokušaja diskreditacije i zastrašivanja posmatrača, i poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake da izbegnu bilo kakve dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i da uspostave uslove koji omogućavaju domaćim i međunarodnim posmatračima da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaštite od bilo kakvog nasilja, pretnji, odmazde, štetne diskriminacije, pritiska ili bilo koje druge samovoljne radnje kao posledice njihovog legitimnog ostvarivanja svojih prava i sloboda.

Za razliku od radnog dokumenta, gde su posebno osuđeni napadi na evropske posmatrači koji su dolazili od predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, u finalnoj verziji se njihova imena ne pominju.

U radnom dokumentu je stajalo i podsećanje da je predsednik Srbije posle izbora najavio da će do kraja 2023. godine objaviti pismo o „brutalnom mešanju važne zemlje u izbore” u izborni proces u Srbiji, što se nikada nije dogodilo, ali je i taj deo izostao iz usaglašenog teksta.

EP je u finalnom nacrtu, međutim, pohvalio rad domaćih posmatrača iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Neetičko i pristrasno medijsko izveštavanje, REM ne radi svoj posao

U nacrtu rezolucije se osuđuje i odsustvo medijskog pluralizma tokom predizborne kampanje, dezinformacije i obilje neetičkog i pristrasnog medijskog izvještavanja u korist vladajućih stranaka, i sa zabrinutošću napominje da je veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlade, što je rezultiralo nejednakim terenom za opozicione kandidate tokom kampanje.

EP osuđuje napade koje su mediji bliski vladi podstakli na kritički nastrojene novinare, i izražava žaljenje zbog velike eksponiranosti predsednika Srbije u javnosti pre i tokom kampanje, brisanjem granice između institucije predsednika, države i političke stranke na vlasti.

Evropski parlamentarci su dalje izrazili zabrinutost što su se, uprkos novim zakonima o elektronskim medijima i javnom informisanju i medijima, uslovi i pluralizam u medijima pogoršali.

Pritom se izražava, kako se navodi, duboko žaljenje što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zanemarilo svoje zakonske obaveze da pažljivo prati kampanju u medijima, izveštava o njenim nalazima i sankcioniše medije koji su kršili zakon, širili govor mržnje i kršili novinarske standarde.

EP sa zabrinutošću primećuje i da je REM objavio samo rezultate praćenja za javni emiter i privatne kablovske kanale, ali ne i za privatne nacionalne kanale bliske vladajućoj stranci.

U nacrtu rezolucije se izražava zabrinutost zbog slučajeva uvredljivih napada i jezika u kombinaciji sa uznemiravanjem novinara, aktivista za ljudska prava i organizacija civilnog društva, koji u nekim slučajevima dolaze od vladinih zvaničnika, posebno pre izbora.

EP poziva srpske vlasti da se suprotstave stranom mešanju i kampanjama dezinformacija, da snažno unaprede zaštitu nezavisnog novinarstva i da obezbede transparentan medijski pejzaž, i naglašava da institucije EU moraju učiniti više kako bi osigurale zaštitu prava i sloboda srpskih novinara i medija.

Ističe se i da pristup pretpristupnom finansiranju treba koristiti kao sredstvo za zaustavljanje daljeg pogoršanja situacije sa slobodom medija.

 

Nesrazmerna upotreba sile na protestima

EP je takođe osudio nesrazmernu upotrebu policijskog nasilja protiv mirnih demonstranata koji protestuju protiv izborne prevare, i zabrinut je zbog navoda da su se agenti provokatori infiltrirali na proteste da bi izazvali intervenciju policije.

Evropski parlamentarci su, kako se dodaje, zabrinuti zbog procena da su neki učesnici protesta od 24. decembra 2023. bili izloženi nesrazmerno oštrom tretmanu policije i pravosuđa u oštroj suprotnosti sa praksom srpske policije u prethodnim slučajevima protesta u zemlji, i poziva EU i diplomatske misije država članica da nastave da prate tekuće pravne slučajeve u vezi s protestima.

U rezoluciji se oštro osuđuju, kako se navodi, nepotkrepljene tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta, i izražava se žaljenje što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci.

Obezbediti demokratske garancije za sledeće izbore

EP poziva EU da učestvuje u unutrašnjem dijalogu u Srbiji između vlade i opozicije kako bi se prevazišla trenutna klima duboke političke polarizacije, a Evropski parlament smatra se najpogodnijom institucijom koja može da deluje kao konstruktivan fasilitator.

Srpske vlasti se pritom pozivaju da obezbede dovoljno demokratskih garancija za održavanje sledećih redovnih lokalnih izbora 2024, kao i budućih izbora.

Evropski parlament, međutim, napominje da su svi, osim jednog srpskog parlamenta u proteklih 12 godina, raspušteni prevremeno i da kontinuirani nepotrebni vanredni izbori ne doprinose političkoj stabilnosti.

Naglašava se da stalni prevremeni izbori, stalni način kampanje i duga odlaganja u formiranju vlada ne doprinose efikasnoj demokratskoj upravi zemlje, već slabe parlament, kao i da dovode do nedostatka parlamentarnog zakonodavnog nadzora i legitimiteta.

Izvor: N1