Izveštaj Stejt departmenta: U Srbiji i dalje problemi sa korupcijom, pravosuđem i slobodom medija

0
52
Source/Author: VOA/N1

Tokom 2023. godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava u Srbiji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta. Problemi u vezi sa ljudskim pravima zabeleženi su u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na lezbejke, homoseksualce, biseksualne, transrodne, kvir, interseksualne ili druge osobe iz seksualnih manjina, navodi se u izveštaju.

 

Prevelika uloga države u medijskom sektoru ugrozili slobode

Ustav predviđa slobodu izražavanja ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su ove slobode u nekim instance. U Izveštaju „Nacije u tranzitu“ za 2023. Fridom Haus označio je zemlju kao „tranzicioni ili hibridni režim“ i naveo kontinuirani i sve veći pritisak vlade na nezavisne medijske kuće i novinare, kao i sve veću dominaciju i manipulaciju medijima od strane državnog Telekoma Srbije. „Civilno društvo i nezavisni mediji u Srbiji nastavljaju da rade u neprijateljskoj atmosferi u kojoj su uobičajene kampanje klevetanja organizacija ili pojedinaca od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija“, izvestila je Fridom haus.

Izveštaj nevladine organizacije Reporteri bez granica za 2023 „Svetski indeks slobode štampe“ procenjuje „iako Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru , podseća se u izveštaju Stejt departmenta.”

Nezavisni mediji su bili aktivni, ali delimično ograničeni zvaničnom podrškom provladinih medija. Zavisnost medija od vladinih prihoda od oglašavanja bila je od velike koristi političkim predstavnicima, za koje su posmatrači primetili da bi mogli da iskoriste to za političku dobit, i otežala opozicionim liderima, kojima je nedostajao pristup medijima i finansijama, da dođu do potencijalnih glasača.

Regulatorni organ za elektronske medije (REM) produžio je nacionalne dozvole za emitovanje na još osam godina na četiri televizijske stanice čija se uređivačka politika smatra provladinom.

 

Napadi na novinare

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2022. godini bilo je 137 napada na novinare, a od januara do septembra 113 napada. U decembru 2022, Jelena Obućina, istaknuta novinarka i voditeljka proopozicionog televizijskog kanala NovaS, dobila je preko Tvitera preteće poruke koje kritikuju njeno izveštavanje o predsedniku, koje je u provladinim medijima, uključujući tabloide i nacionalne programe, prikazano kao pretnju za njega. U aprilu je Viši sud u Beogradu osudio osobu koja je slala pretnje na godinu dana kućnog zatvora.

U martu je osuđujućim presudama završeno ponovljeno suđenje optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka i član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), osuđen je na pet godine zatvora, Vladimir Mihailović je osuđen na četiri godine, Igor Novaković dobio tri i po godine, a Aleksandar Marinković, kao neposredni izvršilac, osuđen je na četiri i po godine, podseća Stejt department.

Udruženje novinara Srbije, Koalicija za slobodu medija i mreža Sigurni novinari navode da je policija tokom protesta u Beogradu 24. decembra napala snimatelja Al Džazire, udarila pendrekom novinara Nova.rs i pokušala da uzme kameru snimatelju novinske agencije Beta.

Oni su osudili ove napade i pozvali vladu da identifikuje i pokrene postupak protiv odgovornih. Jedna osoba je 25. decembra pretila, a zatim napala novinara N1 Mladena Savatovića tokom direktnog prenosa protesta u centru Beograda. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost da policija nije reagovala iako je bila u blizini tokom napada. Policija je kasnije uhapsila osumnjičenog nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo istragu o incidentu.

 

Ekonomski pritisak i autocenzura

Ekonomski pritisak je ponekad naveo medije da praktikuju autocenzuru, uzdržavajući se od objavljivanja sadržaja koji je kritičan prema vladi zbog straha od uznemiravanja vlade ili ekonomskih posledica, prema predstavnicima medijskih udruženja.

Predstavnici vlade su i dalje dobijali daleko više medijskog izveštavanja od opozicionih političara. Zakon je nalagao jednaku pokrivenost tokom perioda kampanje, ali REM je često smatrao da su skupovi vladinih zvaničnika u stilu kampanje zvanične aktivnosti i stoga van delokruga zakona. Opozicioni lideri i aktivisti civilnog društva tvrdili su da REM nije efikasno sprovodio svoj mandat i da je stalno stao na stranu vladajuće koalicije, obezbeđujući nepravedno medijsko okruženje. Prema nadzornoj organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), većina medija je otvoreno provladina u svom izveštavanju.

U maju je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu za klevetu protiv istraživačkog novinarstva KRIK. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić podneo je prijavu protiv KRIK-a nakon što ga je pomenuo u izveštaju o suđenju navodnoj organizovanoj kriminalnoj grupi citirajući objavljene prisluškivane razgovore u kojima je jedan od optuženih pominjao Gašićevo ime u vezi sa organizovanim kriminalom. Gašićev postupak protiv KRIK-a jedan je od 11 pokrenutih protiv te kuće u prethodne dve godine, preneo je KRIK.

 

Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost

Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost. U martu su mediji izvestili da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo dve odvojene tužbe za klevetu protiv Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija, njenog urednika i drugih novinara, tvrdeći da je njihovo izveštavanje o navodnoj korupciji u vezi sa dve kuće u njegovom vlasništvu narušilo njegovu reputaciju i nanelo mu duševne bolove.

I poslanik SNS Vladimir Đukanović podneo je tužbu protiv Vuka Cvijića, novinara nedeljnika NIN, zbog optužbi da mu je naneo duševnu bol nakon što je NIN objavio dokument u kojem se tvrdi da je Đukanović nudio mito policijskim inspektorima. Medijske organizacije su tvrdile da su takve tužbe pokušaj da se obeshrabri izveštavanje od javnog interesa, a glavni urednik BIRN-a Srbija Milorad Ivanović naveo je da su tužbe još jedan primer SLAPP-a, čiji je cilj da zastraše novinare i odvrate ih od izveštavanja o pojedincima i temama od javnog interesa.

Rasprostranjena upotreba SLAPP-a imala je za cilj da iscrpi finansijska i psihološka sredstva meta i ohladi kritičke stavove na štetu učešća javnosti, navodi se u izveštaju o takvim tužbama u zemlji koji je objavio član 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore. i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Izvor: N1