Na početku događaja okupljenima se obratila zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Plamena Halačeva koja je ukratko dala opšti pregled Izveštaja i ocenila ga kao fer.
Ona je rekla da je politička polarizacija u Srbiji vidljiva naročito nakon masovnih ubistava koja su se desila ove godine i da su u Skupštini vidljive tenzije.
Ograničen napredak je u Izvšetaju zabeležen u vladavini prava. U dokumentu se pominje pritisak na sudije i tužilaštvo, a kao preporuka se navodi usvajanje antikorupcijskih mera .
Halačeva je govorila o problemima u oblasti slobode govora gde su napadi na novinare i SLAPP tužbe najveća briga Komisije. Ona je ponovila i da medijski zakoni koji su nedavno usvojeni u Srbiji nisu u potpunosti u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i naglasila je da je potrebno zaštititi medijski pluralizam i uređivačku politiku, kao i ojačati nezavisnost REM-a.
Nemanja Todorović Štiplija iz Centra savremene politike je rekao da zemlje istočne Evrope mnogo više napreduju od Srbije.
„Ukupni nivo pripremljenosti već osam godina stagnira i pitanje je da li je zemlja na evropskom putu. Na skali od jedan do pet Srbija je na nekoj trojci od 2015. godine. Poglavlja 23 i 24 nikada nisu imala dobre ocene“, rekao je Todorović Štiplija.
On je spomeuo da su režimski mediji u Srbiji dan pred objavljivanje Izveštaja Evropske komisije izveštavali kako je Izveštaj povoljan i dobar za Srbiju i rekao je da nije prvi put da se unapred postavlja takav narativ.
„Ali Srbija nije na evropskom putu kako se to predstavlja. Anti EU narativ je sve izraženiji tokom kampanje i to od strane vlasti“, primetio je Todorović Štipllija.
Jovana Spremo iz YUCOM-a je govorila o vladavini prava.
„Ustavne promene su uspešno sprovedene prema oceni Komisije. Konstatovan je opšti pritisak na tužioce i sudije koji najčešće dolazi od narodnih poslanika kroz Skupštinu i od strane funkcionera vlade što umanjuje poverenje građana prema sudstvu. Pomenut je i premeštaj tužiteljki“, navela je Spremo i dodala da je Komisija svesna da se vrši pritisak unutar institucija.
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je rekao da u Izveštaju Komisije uvek može da se nađe neki napredak ali da je bitniji nivo pripremljenosti zemlje, a da u poslednjih deset godina nema napretka u Srbiji.
Kako je naveo u Izveštaju stoji da je potrebna reforma policije i da se Srbija suštinski ne bori protiv organizovanog kriminala.
Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji govorila je položaju civilnog društva.
„Manje je pozitivnih nalaza kada je u pitanju delovanje države prema civilnom društvu. Ukoliko se kritikuje država, teži se da se oslabi uticaj i kredibilitet civilnog društva. Sužava se prostor za građansko delovanje iz godine u godinu“, rekla je Selaković i dodala da su SLAPP tužbe institucionalni mehanizam za pritisak na aktiviste.
Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji je govorila o ekonomskim kriterijumima i rekla da je u Izveštaju vidljiva tzv. „sendvič kritika“, odnosno, red pohvale pa red kritike.
Takođe je rekla da Izveštaj preusmerava fokus na domaću privredu u odnosu na strane investicije.
„Biznis je uvek bio vše naklonjen EU nego građani jer su prvi osetili benefite. Primetan je veliki skok u osnivanju reduzeća, pitanje je koliko je to uzrokovano pregovorima, a koliko ruskom agresijom na ukrajinu“, navela je Đurica.
