Ko je bio za, a ko protiv da se medijskim zakonima omogući Telekomu da osniva medija?

0
47
Source/Author: N1

Članovi radne grupe koji se bave izmenana Zakona o javnom informisanju su se, u zavisnosti odakle dolaze, složili da se ne slažu, kaže za N1 članica ove grupe ispred Koalicije za slobodu medija Tamara FIlipović-Stevanović.

„Koalicija za slobodu medija je bila protiv, a članovi države su bili za. To je, ipak, bolji dokument od onoga s početka javne rasprave, kada je ova mogućnost bila predviđena mnogo šire, odnosno povratak države u medije preko većeg broja aktera. Sada imamo ‘samo’ Telekom“, kaže Filipović-Stevanović.

Ona podseća da su posle prvog sastanaka početkom avgusta, kad su članovi iz medijskih organizacija rekli šta sve može da podrazumeva takav predlog zakona, članovi koje je delegirala država izgledali iznenađeno.

„Rekli su da to nije namera i da će promeniti“.

 

Iz strategije se uzima kome šta odgovara

Ona smatra da je pravac koji je zauzet 2011. godine, a tiče se izlaska države iz vlasništva u medijima, dobar i da se Koalicija držala onoga što piše u toj strategiji.

„Dobar je to dokument. On je mapirao bolne tačke medijskog sistema. Problem je što se često iz njega uzima kome šta odgovara. Imamo loša iskustva, a kao što znamo – koga zmija ujede, taj se svega plaši. Ne znam da li će proći ovaj predlog na Vladi“.

FIlipović-Stevanović navodi da je medijska sfera pipava u svim zemljama i da niko ne daje tek tako upliv.

„U pitanju su veliki novac i uticaj koji svaka vlast želi da drži pod kontrolom. To nije samo slučaj u Srbiji, ali pitanje je mere. Kod nas je uticaj stvar tradicije. Kao građani, nemamo odnos da je to naš novac i da mi finansiramo državne medije. To je problem našeg shvatanja demokratije“.

Govoreći o Telekomu, navodi da je to kompanija koja je isplatila dividende od 53 miliona evra, da se isplaćuju plate, ali da dug raste veliko brzinom.

„Iako građani trenutno ne finansiraju Telekom iz poreza, veliko je pitanje šta će se desiti kada dugovi narastu i očekivano budu veći od zarade. S obzirom na to da je država većinski vlasnik, lako se može desiti da se minusi popunjavaju iz budžeta, a to je novac građana,“ zaključuje Tamara Filipović-Stevanović za N1.

Prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu, za zajmove i kredite ova državna kompanija je u minusu preko od 1,5 milijardi evra.

 

Agresivno širenje Telekoma

Tržište kablovskih operatera danas u Srbiji dele dve kompanije, Telekom i SBB-a. Prema najnovijem izveštaju RATEL-a, Telekom po broju korisnika kablovske televizije, zauzima prvo mesto na tržištu sa 52,9 odsto, dok je SBB drugi sa 40,9 odsto.

Šest godina ranije, pre nego što je Telekom započeo agresivno širenje i kupovinu drugih operatera, imao je 25 odsto, a SBB sa 47 odsto, dok su ostali manji operateri imali nešto više od četvrtine udela.

Od 2018. godine Telekom je za 195 miliona evra kupio kablovskog operatera Kopernikus, iza koga su stajali ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci. Zatim je kupljeno i nekoliko manjih provajdera poput Radijus vektora, Maskoa, Avkoma. Osim kabovskih peratera, Telekom je krenuo da se širi na onlajn medije i televiziju.

Tako je investirao 38 miliona evra u firmu Mondo INC, u vlasništvu Igora Žeželja, koji se prethodno fuzionisao sa Kurirom.

Iako iz ove kompanije negiraju da planiraju da prodaju Mondo INC, prema pisanju sajta Raskrikavanje, koji se poziva na ugovor, Telekom će od sredine oktobra ove godine, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda ovu firmu.

Telekom, u zajedničkom ulaganju sa Blumberg medija grupom, stoji i iza regionalnog projekta – sajta Blumberg adrija (Bloomberg adria). Raskrivanje navodi i da je Telekom preko svoje firme Arena čenels grup (Arena Channels Group) otvorio i firmu Euronews DOO koja je izdavač TV kanala i sajta Juronjuz Srbija (Euronews Srbija). Već godinana poseduju nekoliko sportskih kanala Arena.