Legalizacija nelegalnog – država bi da se vrati u medijsko vlasništvo preko Telekoma

0
39
Source/Author: Raskrikavanje, Marija Vučić

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Više od mesec traje prava borba između države i nezavisnih medijskih organizacija o tome da li će i zakonom biti dozvoljeno da Telekom bude vlasnik medija. On to sada svakako jeste, a kroz mrežu svojih kablovskih operatera i medija jedan je od većih poslodavaca medijskim radnicima u Srbiji.

Odredbu o „vraćanju države u medije“ predstavnici države su u nacrt novog Zakona o javnom informisanju uneli naprasno, bez prilike da predstavnici radne grupe koja je radila na nacrtu raspravljaju o tome.

Ipak, pre slanja ovog i novog Zakona o elektronskim medijima koji bi u Skupštini trebalo da budu usvojeni po hitnoj proceduri, biće prilike da se država i medijska udruženja još jednom sastanu i to sledeće nedelje. Udruženja će po svoj prilici nastaviti da insistiraju na onome na šta se sama država obavezala pre gotovo deset godina – da izađe iz vlasništva nad medijima i da se ne vraća.

Državno vlasništvo u medijima samo po sebi ne mora biti problematično niti zabranjeno, kaže Veljko Milić, ekspert za medijsko pravo i član radne grupe za izradu nacrta novog Zakona o javnom informisanju. Kako on kaže, takve prakse postoje u nekim zemljama Evrope, ali – treba imati na umu domaći kontekst.

„Suštinski, pravno nije neizvodljivo da se država vrati u vlasništvo medija. Međutim, stav koji je država zauzela je da će izaći iz medija. Sada nakon desetak godina želi da se vrati kroz Telekom. Pritom uopšte ne znamo kako će to uticati na medijski pluralizam, na medijsko tržište, tako da bez ozbiljne procene, dodatnih garancija oko nezavisnosti uređivačke politike, nismo mogli da prihvatimo to rešenje“, kaže Milić.

Deluje da je država ovo rešenje pokušala da „progura“ na mala vrata. Milić kaže da je sporni predlog Ministarstvo unelo u nacrt na samom kraju, i da nije bilo dovoljno vremena za diskusiju.

Tokom jedne od javnih rasprava, ministar informisanja Mihajlo Jovanović rekao je da država „nema nameru da se vraća u medije“ i da se sporna odredba odnosi samo na Telekom. Ovaj potez kao i uvek do sada pravdaju – konkurencijom.

„Telekom Srbija kao državni operator može da bude vlasnik izdavača medija i to je jasno. U 21. veku, ne možemo sprečiti jednog telekom operatora da se bavi multimedijom. (…) Ne možemo jednog telekom operatora osakatiti na tržištu“, rekao je Jovanović.

Još jedan argument Vlade je da je i u nekim evropskim zemljama država vlasnik medija preko državnih operatera. Ipak, medijski stručnjaci kažu da je situacija sa slobodom medija u Srbiji takva da ne možemo da očekujemo da se vlast neće mešati u uređivačku politiku sadašnjih ili budućih Telekomovih medija.

„Ne možete praviti poređenja sa EU državama. Tamo ako država negde možda i uđe u medije, tamo je tradicija novinarstva duga sto godina i ne postoji taj vid pritiska i mešanja elita u rad medija“, kaže Željko Bodrožić za ovu televiziju.

Ne bi trebalo naprosto presađivati evropsku praksu u naš sistem, smatra i advokat Veljko Milić, a na istom tragu je i urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić.

„To što bi u tim evropskim zemljama, sa ovakvim Telekomom, mnogo njih bilo u zatvoru, a i vlade bi padale zbog brutalnog obračuna sa medijima u kojima se koriste svi državni resursi, to nema veze, važno je da se premijerka pozvala na Evropu, i da je Evropa klimnula glavom – važno je da je po zakonu“, kaže Gunjić za Cenzolovku.

Zašto je državi odjednom važno da ovu stvar legalizuje? Gunjić smatra da je država pustila Telekom da godinama nezakonito osniva medije i sada želi da se pokrije.

„Ova vlast ima potrebu da sopstveno kriminalno ponašanje prema medijima i svim ostalim kritičarima pokrije zakonima“, kaže Gunjić, dok je Bodrožić ranije izjavio slično – ovim potezom vlast zapravo priznaje da je prethodnih godina kršila zakon i trošila milione građana osnivajući medije preko Telekoma, iako to nije smela.

Tržište kablovskih operatera danas u Srbiji praktično je podeljeno između dva najveća igrača – državnog Telekoma i SBB-a. SBB je u javnosti pozicioniran kao „opozicioni“ kablovski operater, budući da su njegovi glavni brendovi televizije N1 i Nova S, poznate kao kritički orijentisane prema režimu. Na Telekomu ovih kanala nema.

 

 

Drugi kvartal 2017, slika: Raskrikavanje

 

 

Drugi kvartal 2023, slika: Raskrikavanje

 

Kako se i vidi u podacima RATEL-a, u poslednjih nekoliko godina je došlo do ukrupnjivanja kapitala na strani Telekoma, koji je kupovinom više manjih operatera sebe pozicionirao kao glavnog distributera medijskih sadržaja preko kablovske infrastrukture. Najnoviji izveštaj RATEL-a pokazuje da je Telekom, po broju korisnika kablovske televizije, zauzima prvo mesto na tržištu sa 52,9 odsto, dok je SBB drugi sa 40,9 odsto. Poređenja radi, u istom periodu (drugi kvartal) 2017. godine, pre nego što će Telekom početi sa kupovinama drugih operatera, stvar je izgledala drugačije: Telekom je imao 25 odsto publike, dok je prvi bio SBB sa 47 odsto, a drugi, manji operateri, zajedno su imali više od četvrtine tržišnog udela.

Prva veća akvizicija dogodila se 2018. godine kada je Telekom, kako je otkrilo Raskrikavanje, za 195 miliona evra kupio Kopernikus, kablovskog operatera u vlasništvu Srđana Milovanovića, brata nekadašnjeg poverenika SNS za Niš.

U narednim mesecima, državni Telekom je kupio i niz drugih, kao što su Radijus Vektor, Masko, Avkom, dolazeći tako do hiljada i hiljada novih korisnika. Podaci RATEL-a za drugi kvartal ove godine pokazuju da gotovo 53 odsto pretplatnika koji imaju kablovsku televiziju, koriste upravo Telekomove platforme. SBB je pao na drugu poziciju sa 40,9 odsto.

Paralelno sa zauzimanjem dominantne pozicije na kablovskom tržištu, Telekom je i na druge načine jačao poziciju države na polju medija.

Krajem 2018. godine, Telekom se obavezao da će uložiti 38 miliona evra u firmu Mondo INC, u vlasništvu Igora Žeželja, koja je odnedavno i izdavač prorežimskog lista Kurir. Iako iz ove kompanije negiraju da planiraju prodaju Mondo INC, prema ugovoru Telekom će od sredine oktobra ove godine, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda ovu firmu. O tome detaljnije ovde.

Telekom je povezan i sa portalom Bloomberg Adria koji je lansiran avgusta 2022. godine – reč je o sajtu koji su zajedno pokrenuli Blumberg Medija i Telekomov Mtel Swiss.

Preko svoje firme Arenna Channels Group, Telekom je u Srbiji otvorio i firmu Euronews DOO koja je izdavač TV kanala Euronews Srbija. Ovo je naišlo na kritiku javnosti koja je upozorila da ovakav poslovni potez, za koji je Telekom dobio dozvolu od REM-a, predstavlja kršenje medijskih zakona, što je Telekom negirao. Kako su rekli, to što su u državnom vlasništvu ne znači ništa – smatraju da se na njih medijski zakoni ne primenjuju jer se ne finansiraju iz budžeta nego iz poslova na tržištu.

Tada su podsetili i da im je REM dao dozvolu da, preko iste kompanije Arena Channels Group, pokrenu niz sportskih kanala (Arena Sport).

Javnost je žestoko kritikovala i odluku Telekoma da kupi prava za prenos utakmica Premijer lige. Kako su pisali mediji, otkupili su prava za prenos u narednih šest godina za čak 600 miliona evra, što je višestruko više od onoga što plaća United Media. N1 je i nedavno pisao da je Telekom za 15 miliona evra kupio i prava na emitovanje utakmica BiH lige, uz komentar da „ništa nije skupo kada se troši novac građana“.

Paralelno sa ovim poslovnim poduhvatima, Telekomov dug raste. Kako su pokazali finansijski izveštaji za 2022. godinu, kako je pisao list Danas, za zajmove i kredite ova državna kompanija duguje više od 1,5 milijardi evra.