Partneri iz organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) objavlili su najnovije izdanje svog Monitoring izveštaja, koji analizira stanje štampe i slobode medija u zemljama članicama EU i zemljama kandidatima u 2022. godini.
Monitoring izveštaj – koji su izradili Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Evropska federacija novinara (EFJ) kao deo MFRR – prikuplja i analizira sva kršenja slobode medija zabeležena na platformi Mapiranje slobode medija (Mapping Media Freedom) tokom 2022.
Rat u Ukrajini
Monitoring izveštaj počinje tematskim poglavljem o ratu u Ukrajini i njegovim posledicama na slobodu medija. MFRR je počeo da prati ovu državu odmah nakon što je krajem februara počela potpuna ruska invazija i zabeležio je 140 kršenja slobode medija u tom periodu.
Onlajn napadi
Izveštaj takođe uključuje tematski deo o onlajn napadima. Dok su 2021. protesti bili najčešće mesto napada na novinare (39,8%), podaci iz 2022. pokazuju da su protesti činili samo 21% upozorenja (alerts) u EU, dok je procenat napada koji su se dešavali onlajn porastao sa 14,1% u 2021. na 20,7%. u 2022. godini.
Ekološko novinarstvo
Završno tematsko poglavlje fokusira se na pretnje sa kojima se suočavaju novinari koji pokrivaju teme o klimi i životnoj sredini (12 upozorenja u EU 2022. godini). U proteklih godinu dana, kako su ovi protesti postajali sve više ometajući, novinari koji su pratili ove akcije bili su izloženi opstrukciji rada.
Pravni napadi
Partneri MFRR-a su dokumentovali 237 pravnih incidenata protiv 388 različitih medijskih aktera, uključujući hapšenja i pritvore novinara, kao i građanske i krivične tužbe. Od ovih kršenja slobode štampe 113 registrovano je u Evropskoj uniji, a 124 u zemljama kandidatima.
Izveštaj takođe uključuje izveštaje zemalja koji nude rezime najrelevantnijih pretnji u sledećim zemljama: Belgija, Estonija, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Poljska, Španija i Švedska; i u sledećim zemljama kandidatima: Albaniji, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.
Ključni nalazi:
- Zabeleženo je 813 kršenja slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima, koja uključuju 1.339 pojedinaca ili medija.
- U EU je zabeleženo 415 upozorenja, dok je u zemljama kandidatima registrovano 398 upozorenja.
- U EU, glavni tip incidenata bili su verbalni napadi (42,4% svih upozorenja), a zatim pravni napadi (27,2%)
- Ubijeno je 10 novinara – devet u Ukrajini i jedan u Turskoj.
- U Ukrajini je zabeleženo 140 kršenja slobode medija, što iznosi 17,2% od ukupno registrovanih u svim analiziranim zemljama u 2022. MFRR je počeo da prati Ukrajinu odmah nakon potpune invazije.
- U zemljama članicama EU zabeleženo je 86 upozorenja vezanih za onlajn napade, od uznemiravanja do kampanja dezinformisanja.
- Izveštavanje o životnoj sredini: 17 incidenata (12 u EU, 5 u zemljama kandidatima) tokom 2022. koji su se desili dok su novinari pokrivali ekološka pitanja, kao što su izveštavanja o klimatskim protestima ili istraživanje zagađenja u gradovima.
Što se tiče država iz našeg regiona, u izveštaju MFRR-a nalaze se Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Zabeleženo je 17 upozorenja iz Albanije, koja su uključivala 30 aktera. Fizičko nasilje i verbalni napadi na novinare bili su najveća pretnja slobodi štampe u Albaniji 2022. godine. MFRR je 2022. godine dokumentovao 11 upozorenja za Severnu Makedoniju u koje je uključeno 11 pojedinaca ili medija. Prateći trend širom Evrope, velika većina ovih incidenata odnosila se na slučajeve verbalnih napada (9), uključujući zastrašivanja, praćena fizičkim napadima (3) na novinare.
Srbija
MFRR je zabeležio 41 upozorenje za Srbiju u kojoj je učestvovalo 60 napadnutih osoba ili medija. Većina ovih upozorenja odnosila se na slučajeve verbalnih napada (32 slučaja, 78%) koji su se desili uglavnom onlajn (13), na radnom mestu (5) ili na javnim mestima, kao što je pokrivanje demonstracija. Toksično okruženje u kojem novinari rade i dalje izaziva zabrinutost. Konstantno podstaknuto političarima i drugim medijima, etiketiranje novinara kao „izdajnika” ili „državnih neprijatelja” podstiče i legitimiše dodatno zastrašivanje od strane javnosti. Nezavisni dnevni list Danas je najmanje pet puta bio na meti ozbiljnih pretnji koje izazivaju strah za fizičku bezbednost novinara koji tamo rade. Pretnje su uključivale uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimne mejlove sa pretnjama smrću koje se odnose na „salve metaka“ koji bi mogli da budu ispaljene na novinare. Ovu najnoviju anonimnu pretnju nadležni su vrlo ozbiljno shvatili i obezbedili stalno policijsko obezbeđenje ispred redakcije Danasa u Beogradu. Pored toga, dve pretnje bombom upućene su u roku od 10 dana kancelarijama Adria Media Grupe, gde se nalazi skoro deset medija. To su bili lažni alarmi, ali su zgrade morale biti evakuisane. Dvojica novinara – Nenad Kulačin i Veran Matić zastrašivani su plakatima izlepljenim na ulicama Beograda i Vranja. Otkrivena je adrese stanovanja u slučaju Kulačin i fotografiju sa omalovažavajućim komentarima u slučaju Matić. Sa sedam uzbuna, fizički napadi bili su drugi po učestalosti napadi na novinare u Srbiji. Ukupno deset novinara je napadnuto tokom izveštavanja sa terena – od toga tri tokom marša Evroprajda u septembru 2022. Usledili su pravni incidenti sa dve tužbe protiv novinara zbog klevete i jednom građanskom tužbom za navodno kršenje javnog reda.
