Nemačka štampa: Vučić već sada u velikoj meri odlučuje o čemu bi Srbi trebalo da budu obavešteni i u šta da veruju

0
23
Source/Author: Dojče vele/Danas

Zbog seta medijskih zakona koje je nedavno usvojila Skupština Srbije, „novinari i zagovornici demokratije su u stanju pripravnosti“, piše nemačka štampa. Novine donose tekstove i o dijalogu Srbije i Kosova.

„Vlada Srbije načinila je još jedan korak ka potpunoj kontroli informacija“, piše berlinski Tagesšpigel i prenosi da je Skupština Srbije usvojila novi zakon o medijima zbog kojeg su „novinari i zagovornici demokratije u stanju pripravnosti“. Zakonom je, ocenjuje nemački list, „država dobila pravni osnov da kupuje medije i da njima upravlja“.

„Predsednik Aleksandar Vučić već sada u velikoj meri odlučuje o čemu bi Srbi trebalo da budu obavešteni i u šta da veruju“, piše list i citira izjavu politikologa iz Beograda Nikole Burazera koji kaže da su „srpsko stanovništvo zbunjeno“, odnosno, kako se navodi u članku, „niko u toj zapadnobalkanskoj zemlji zaista ne zna šta se zapravo dogodilo pre mesec dana u pograničnom kosovskom gradu Banjska“.

Neposredno nakon tog događaja, „dok su vlasti još bile zbunjene oko motiva i mete napadača, nekoliko srpskih medija već je prikazivalo Srbe koje je ubila policija kao ’heroje’“, prenosi Tagesšpigel izjavu Burazera. I to nije ništa novo, dodaje on: „Srpski provladini mediji već godinama koriste čistu nacionalističku propagandu da hvale predsednika Aleksandra Vučića i demonizuju opoziciju, Zapad i druge nacije u regionu.“

Postoji još nešto što zabrinjava Burazera, piše list: „Činjenica da Vlada Srbije aktivno radi na suzbijanju ili diskreditaciji objektivnih medija. Napadi na novinare se ne kažnjavaju i ograničen je pristup informacijama samo onim redakcijama u kojima ton diktiraju vlasnici koji su Vučićevi prijatelji.“

Srbija je kandidat za članstvo u EU, podseća Tagesšpigel, „ali budućnost Beograda u toj zajednici nije postala klimava tek nakon napada na Kosovu krajem septembra. Ideološki, Beograd se koleba između Brisela i Moskve, a to je primetno i u medijima: tamo se agresorski rat protiv Ukrajine i dalje opisuje kao ’specijalna operacija’ i ’prisilna mobilizacija’.“

Ipak, kako se navodi, „postoji otpor – i to ne samo aktivista, već nekoliko meseci i među sedam miliona stanovnika. Od maja su Srbi svake nedelje izlazili na ulice glavnog grada da demonstriraju protiv vlade, ali i novina i emitera koje ona kontroliše. Okidač su bile dve pucnjave u školi koje su se dogodile proletos i kada je u toku od dva dana ubijeno najmanje 17 ljudi. Besni građani optužuju medije pod uticajem Vučića za saučesništvo u tim krvavim delima i smatraju da je to stvorilo šablon za počinioce kroz sadržaj koji veliča nasilje.“

„U međuvremenu je predsednik Srbije Vučić, zbog tih protesta, najavio vanredne parlamentarne izbore u decembru“, zaključuje na kraju Tagesšpigel u tekstu pod naslovom „Novi zakon za srpske medije: ovde samo predsednik daje informacije“.

 

„Obećanja o EU-perspektivi blede“

Nemačka štampa bavi se i pitanjem dijaloga Srbije i Kosova, pa tako list Kelner štat anzajger donosi tekst pod naslovom „Sledeće problematično mesto u Evropi“ u kojem se odmah na početku ocenjuje da je reč o „buretu baruta“ kojem „Evropska unija još nije uspela da preseče fitilj“.

„Razgovori posrednika na marginama samita EU u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem ostali su bez uspeha. Nije pomoglo ni to što su povremeno intervenisali nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni. EU već duže vreme bezuspešno pokušava da normalizuje odnose između neprijateljski raspoloženih susednih zemalja“, prenosi list iz Kelna.

U članku se citira i izjava Geralda Knausa, sociologa, istraživača migracija i predsedavajućeg trustu mozgova Evropska inicijativa za stabilnost (ESI), koji kaže da „srpski mediji godinama govore o sledećem ratu na Balkanu“ i već nedeljama pišu o „teroru na Kosovu protiv srpske manjine“. Tako se „stvara potreba za intervencijom“, ali, kako tvrdi Knaus, „na Kosovu nema apsolutno nikakvog terora protiv srpske manjine“.

Podseća se zatim na pozadinu najnovije eskalacije, na nasilne demonstracije u maju na severu Kosova i krvave događaje iz Banjske krajem septembra. „To je moglo da eskalira veoma, veoma lako“, kaže Knaus. A razlog za to što se sukobi iz 1990-ih „odmrzavaju“ je, po njemu:

„Zato što obećanja o EU-perspektivi blede.“

Prema rečima nemačkog eksperta, Vučić šalje jasan signal da više ne veruje u proces pristupanja. „Problem je što je on u pravu“, kaže Knaus, a nemački list ujedno objašnjava da „šest zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, čekaju da se pridruže više od 20 godina, ali one, u različitom stepenu, ne ispunjavaju zahteve EU“.

Obećanje integracije na Zapadnom Balkanu mora biti obnovljeno, poručuje Knaus. „Naš predlog je da na Savetu EU u decembru ne nudimo nikakav formalni kompromis, već da jasno kažemo: ako zemlje na Balkanu, uključujući i Ukrajinu i Moldaviju, ispune uslove, one će u narednih četiri do pet godina moći bar da se pridruže zajedničkom evropskom tržištu“. To bi bio „dramatično važan signal i za privredu i za stanovništvo“, zaključuje Gerald Knaus, a prenosi list Kelner štat ancajger.

 

„Bio sam spreman da potpišem“

Berlinski Tagescajtung (taz) objavljuje izveštaj svog novinara koji je boravio u Prištini i koji piše da je „pitanje udruživanja srpskih opština dovelo do dugih i žučnih kontroverzi i na samom Kosovu“. Uz ocenu da „srpske opštine na Kosovu na kojem je većina ljudi albanskog porekla, već imaju prava na samoupravu kao nijedna druga manjina u Evropi“ i da „sa oko 7 odsto stanovništva (Srbi) kontrolišu skoro 20 procenata te male zemlje“, list iznosi tvrdnju da bi „Srbija želela da osnuje Zajednicu koja bi dobila još veća prava i tako iznutra mogla da blokira Kosovo“.

„Činjenica da je Kurti bio spreman da ide toliko daleko da udovolji Srbima izazvala je zabrinutost među njegovim pristalicama“, piše Tagescajtung, prenoseći ujedno i mišljenje iz redova Kurtijeve stranke „Samoopredeljenje“ po kojem je premijer Kosova, „pod pritiskom EU i SAD, pristao na kompromise koji su otišli predaleko“. U članku je i ocena bivšeg ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja, koji kaže da „Kurti mora da bude popustljiv kako ne bi otuđio zapadne sile“.

Nemački list svojim čitaocima objašnjava da, pored stvaranja Zajednice srpskih opština, sadašnji nacrt sporazuma predviđa da Srbija i Kosovo međusobno „priznaju jedno drugo u praktičnim stvarima, iako bez međusobnog priznanja“. Predlog je napravljen po uzoru na osnovni ugovor između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke i dostupan je od februara, ali je, piše Tagescajtung, „Vučić otada više puta odbijao da prihvati taj kompromis, koji je bio bolan i za Kosovo“.

„Bio sam spreman da potpišem“, ponovio je za berlinske novine Kurti. S druge strane, „Srbija bi morala da bude spremna da diplomatski izađe u susret Kosovu, otvarajući mu članstvo u međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije. Srbija je to jasno odbacila.“

Nemački list na kraju se dotiče i posrednika u dijalogu i prenosi da „Kurti ne želi da komentariše činjenicu da evropski posrednici možda ne ostavljaju najbolji utisak“ i „lagano se osmehuje na komentar da prevrtljivi katalonski socijaldemokrata Žozep Borelj i Slovak Miroslav Lajčak dolaze iz država koje nisu priznale Kosovo.“

„Ali, Nemačka se pokazala kao pozitivan faktor“, navodi na kraju Kurtijeve reči berlinski Tagescajtung u svom izveštaju iz Prištine.