Nezavisno udruženje novinara Srbije predstavilo je javnosti izveštaj Indeks bezbednosti novinara za 2021. godinu, kao i alternativni izveštaj gde su analizirane aktivnosti predviđene revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.
Rade Đurić, pravnik i istraživač NUNS-a, predstavio je Indekse bezbednosti novinara i ocenio da je Srbija zabeležila blagi pad indeksa – sa 2,95 na 2,91.
“imamo efikasne mehanizme prijavljivanja slučajeva, ali te mere nisu dale pozitivne efekte jer još uvek postoje propusti u radu sudstva, a veliki uticaj na rad ima politika”, naveo je Đurić dodajući da sudije govore o slučajevima, ali da malo osuđuju.
On je naveo da je primetan i pad u procesnom delu jer su istrage jako duge.
“Naš zakon ne prepoznaje jedan broj krivičnih dela, pre svega pretnje preko društvenih mreža”, naveo je Đurić ukazujući da se metodologija regionalne mreže Safejournalist malo razlikuje i da beleži veći broj pritisaka koji nisu ni procesuirani.
“Protiv novinara politički moćnici podnose prijave i to je jedna vrsta pritiska. Novinari, ipak, najčešće nastavljaju sa radom. Najvažnije je da ne podlegnu cenzuri ili autocenzuri. Novinari na lokalu se teže nose sa pritiscima i teško se odluče da prijave pretnje”, istakao je Đurić navodeći da sudije selektivno reaguju na verbalne pretnje i grube uvrede. Prema njegovim rečima, političari često svojim izjavama kreiraju napade, targetirajući novinare kao neprijatelje, a da često posle toga, na te novinare uslede napadi, koji su najčešće orkestrirani.
Đurić je ocenio da je MUP poboljšao komunikaciju sa novinarima, ali da se to ne konkretizuje na niže nivoe. Prema njegovim rečima, u porastu je broj SLAPP tužbi koji prestavlja ozbiljan pritisak na rad novinara.
Marija Babić, pravnica i istraživačica NUNS-a, istakla je da je i Izveštaj Evropske komisije pokazao nepravilnosti u radu REM-a. Ona je ukazala da je REM za predizborne aktivnosti izradio posebna uputstva za javne servise, a posebno za privatne emitere.
“Zakonom je regulisano da uputstva za sve pružaoce usluga budu iste, a ne odvojeno”, rekla je Marija Babić i navela da je tim povodom, pre dve godine, NUNS zatražio mišljenje od ministarstva informisanja, koje je tada navelo da ta preporuka nije u skladu sa Zakonom.
“Sada je CRTA tražila mišljenje od ministrarstva i rekli su da nemaju primedbe. Drugi ministar, drugo mišljenje”, navela je Babić.
Prema njenim rečima, kasni se sa donošenjem zakona o javnom informisanju i medijima, kao i zakona o elektronskim medijima. Ona je navela da, iako je Radna grupa za izradu zakona o javnom informisanju i medijima završila svoj rad pre skoro godinu dana, još uvek nemamo njegov nacrt. Babić je podsetila da je NUNS u aprilu 2021. godine napustio Radnu grupu, jer je stvorena loša atmosfera u društvu.
“I dalje imamo izjave političara, pa i same premijerke koja je u Radnoj grupi, koji verbalno napadaju novinare”, istakla je Babić.
Ona je navela da se ne slaže da je napravljen napredak u razmatranju činjenica ubistava troje novinara. Kako je rekla, samo je došlo do otkrivanja novih saznanja u slučaju ubistva novinara Milana Pantića još 2017. godine, ali da je još uvek slučaj u predistražnom postupku.
Babić je istakla još i da u saradnji sa policijom i tužilaštvom ima napretka, ali da je to nedovoljno. Komunikacija u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara je bolja, ali generalno nije na zadovoljavajućem nivou, navela je ona.
“Stvari se ubrzaju kada se uključi Stalna radna grupa ili ako je veliki medijski pritisak. I dalje imamo veliki broj nerešenih slučajeva”, istakla je Marija Babić, te dodala da se u obaveznom uputstvu tužilaštvu ne navode pretnje, već je fokus na fizičkoj bezbednosti.
“Nemamo sistemsko rešenje, već se ide od slučaja do slučaja”, navela je Babić.
