Niko ne zna šta piše u medijskim zakonima: Premijerka tvrdi jedno, udruženja drugo

0
230
Source/Author: N1/Bojan Cvejić

Premijerka Ana Brnabić sastala se juče sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima povodom završetka javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Iz Vlade je zvanično saopšteno da je postignut kompromis, ali sagovornici N1 ne dele sa njom mišljenje.

Premijerka je, kako je saopšteno iz Vlade, istakla da je postignut kompromis oko najvažnijih pitanja koji se tiču implementiranja: Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Brnabić je, kako se navodi, precizirala da će Savet za štampu biti samoregulatorno telo nadležno za sve medije i da se prvi put nalazi u legislativnom okviru. Naglasila je da su ovi zakoni revolucionarni, jer se prvi put uvodi samoregulacija

Brnabić je ocenila da je urađen odličan posao i da očekuje da će oba zakona biti usvojena do kraja oktobra.

U saopštenju se navodi da su predstavnici OEBS i Delegacije EU pozdravile donošenje novih medijskih zakona.

 

Šta piše u medijskim zakonima – zna samo premijerka

Međutim, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja navode za N1 da niko od njih nije video finalne verzije predloga zakona i da se plaše da će saznati šta u njima piše tek na dan njihovog usvajanja.

Dr Saša Mirković, predstavnik ANEM-a u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona, kaže za N1 da kao neposredni učesnik, nije uveren da reč „kompromis“ u potpunosti odgovara opisu jucerašnjeg sastanka održanog u Vladi Srbije.

„Isto se odnosi i na neke vesti koja govore o „zadovoljstvu predstavnika novinarskih i medijskih udruženja kompromisom postignutim na osnovu javne rasprave o medijskim zakonima“, što je utisak koji ne nosimo svi sa pomenutog sastanka. Predstavnici medijskih i novinarskih udruženja nisu tokom sastanka imali uvid u verzija nacrta dva medijska zakona nakon unetih izmena po završetku javne rasprave, tako da nam je preostalo da diskusiju baziramo na usmenim navodima premijerke Brnabić o delovima budućih zakona oko kojih je u prethodnom periodu bilo najviše sporenja“, objašnjava Mirković.

On dodaje da su u vezi sa budućom zakonskom formulacijom vezanom za Savet za štampu, dobli pojašnjenje da to neće biti verzija člana koju su pre nekoliko meseci izglasali u Radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju već da će ona biti na tragu onoga što već propisuje Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz 2016. godine koji se do sada primenjivao samo na republičkom nivou.

„Juče nismo dobli jasan odgovor zašto predlagač zakona uporno izbegava da u budućem Zakonu o elektronskim medijima jedan od predlagača članova Saveta REM bude i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti (koji je od velikog značaja za svakodnevni rad medija) ako su takvo pravo dobili Zaštitinik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Nismo se složili ni u vezi korišćenja pojma „neustavnost“ u vezi sa ponovnim izborom članova Savet REM (nakon usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima) što propisuje važeća Vladina Medijska strategija“, ukazuj Mirković.

Prema njegovim rečima, da bi nešto bilo formalno neustavno, o tome bi trebalo da se izjasni Ustavni sud što se nije desilo.

„Negativan stav Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo po tom pitanju sada je diskutabilan zato što je početkom 2020. godine ovo vladino telo odobrilo usvajanje Medijske strategije koja propisuje tzv. „reset“ REM-a nakon usvajanja novog zakona, od čega se sada odustaje“, navodi Mirković.

„Medijski statisti u državnoj predstavi?“

Izvršna direktorka Asocijacije medija Izabela Branković napominje za N1 da se posle zvaničnog saopštenja iz Vlade Srbije sa jučerašnjeg sastanka može steći utisak da su usaglasili sve sporne tačke na dva medijska zakona.

„Zapravo svi treba da znaju da mi još nismo videli izveštaje sa javnih rasprava, tako da ne znamo šta je još moglo da doprinese boljim zakonskim rešenjima. Jedino što zasigurno znamo, podsećam da govorim u ime Koalicije za slobodu medija, jeste da smo intenzivno radili kroz radnu grupu sa ostalim kolegama, usklađivali i predlagali amandmane za najbolja rešenja, organizovali i tri dodatne javne rasprave sa vlasnicima i urednicima medija u Nišu, Novom Sadu i Beogradu“, ocenjuje Branković.

Ona naglašava da s obzirom na to da nisu imali uvid u finalni tekst zakona, ne znaju šta su predstavnici Vlade usvojili od njihovih zahteva i predloga eksperata, pa je onda i neprimereno da sad komentariše nešto što njima iz medija nije bilo dostupno.

„Tim pre, ne možemo da se složimo sa formom saopštenja “da smo usaglasili stavove i postigli kompromis, kako premijerka navodi, oko ključnih zahteva”. Svi znaju da je ovaj posao trebalo da bude završen do kraja 2022. godine, a ne da uđe u hitan postupak pri kraju 2023. Odgovornost za prazan hod je na državnim organima, koji su, po već viđenom modelu, odlagali dok su mogli, a onda naprasno, pod spoljnim pritiscima“, ukazuje naša sagovornica.

Ona se pita i – zar ne deluje čudno da ćemo zvanične dokumente sa javnih rasprava, kao i finalne verzije predloga zakona, videti u svršenom činu, kada se nadležni državni organ bude izjašnjavao o njegovom statusu.

„I za kraj, bojim se, da smo u čitavom projektu, od starta do cilja, bili medijski statisti u državnoj predstavi, sa poznatom scenografijom. Mi nećemo odustati, tim pre što smo svesni da najteža borba tek predstoji: sprovođenje zakona, dakle njegova primena. Kakvog zakona, e to ćemo videti, nažalost, tek u danu glasanja“, kaže Branković.

„Premijerka se dogovorila sama sa sobom“

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić da je tačno samo da je Vlada Srbije delom napravila kompromis sa samom sobom, odnosno da je vratila u Zakon nešto od onoga što je sama zacrtala usvajajući Medijsku strategiju pre neku godinu

„Nacrt Zakona o informisanju i medijima koji je uradila Radna grupa, u kojoj su bili i predstavnici reprezentativnih udruženja i asocijacija, prepravljen je u Ministarstvu i takav dat na javnu raspravu. Mi smo jasno izrazili svoje negodovanje i zahtevali da se poštuje Medijska strategija i prvobitni Nacrt. Na tim pozicijama smo i danas i one nisu podložne nekakvim kompromisima i dogovorima. Te stvari nisu predmet cenjkanja“, naglašava predsednik NUNS.

Sad, dodaje on, to što premijerka smatra da se sa nekoliko izmenjenih formulacija u nekim članovima pravi kompromis, to je njeno viđenje.

„Ja mislim da je ona samo delimično napravila kompromis sa samom sobom od pre nekoliko godina, kada je usvojena Medijska strategija kao osnov buducih medijskih zakona, i kada su stigle pohvale i pozitivne ocene iz EU. Nadam se da će do usvajanja zakona premijerka u potpunosti usaglasiti sa sobom od pre nekoliko godina, kada je potpisala dokument koji je jasno detektovao probleme i anomalije u medijskoj sferi i najavio kako da se u budućim zakonima ti problemi reše i anomalije uklone“, ukazuje Bodrožić.

Podsetimo, važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima propisana je mera obavezne privatizacija svih izdavača medija čiji su osnivači lica u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik. Istim zakonom propisani su i izuzeci od
obavezne privatizacije i to isključivo za javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji AP Kosovo i Metohija, lica čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina koji izdaju medije namenjene informisanju na jezicima nacionalnih manjina.

Takođe, Zakonom o javnom informisanju i medijima je izričito navedeno da osnivač izdavača medija ne može da bude neposredno ili posredno, osnovan od Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj (ne „javnoj“) svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, osim u slučajevima predviđenim članom 16. ovog zakona.

Uprkos pomenutim zakonskim zabranama, pojedini državni entiteti su u prethodnom periodu neposredno ili posredno osnivali medije, uz prećutnu ili čak izričitu podršku nadležnih ministarstava i regulatornih tela.

Presedan kojim je postupljeno protivno izričitim navedenim zakonskim zabranama napravljen je još 2012. godine, pre donošenja novih medijskih zakona, kada je tadašnji RRA izdao dozvolu kanalima Arena Sport. Odredbe člana 14 stav 3 tadašnjeg Zakona o javnom informisanju10 su propisivale da Osnivači javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije.