Novinarke protiv nasilja predstavile analizu medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama

0
50

Grupa „Novinarke protiv nasilja“ danas je u Medija centru predstavila rezultate „Analize medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama tokom perioda 2019-2021. godine“, koju je sprovela uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj  (UNDP) u Srbiji. Za tri godine analizirano je 36 hiljada medijskih sadržaja. Svrha analize bila je da se otklone slabosti u medijskom izveštavanju o nasilju nad ženama. Ima velikog napretka u medijskom izveštavanju, a žene se paralelno sa institucijama obraćaju medijima jer vide da tu mogu da dobiju podršku i razumevanje, navode članice grupe.

Na predstvaljanju analize govorile su rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji Maja  Branković Đundić, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović, novinarka Euronews Srbija Jovana Stanković i novinarka nedeljnika „Vreme“Jovana Gligorijević.

Rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji Maja  Branković Đundić istakla je ulogu medija u sistemu prevencije i zaštite od nasilja prema ženama, rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici.

“Mediji imaju vrlo važnu ulogu, ne smao dapostavljaju pitanja institucijama nego imaju važnu ulogu da informišu i žrtve i javnost jer od načina na koji mediji izveštavaju u slučajevima nasilja prema ženama i nasilja u porodici, o tome da li su te informacije dovoljno korisne ženama da prepoznaju različite vrste nasilja, da ih podstiču da potraže pomoć, kažu kome mogu da se  obrate,pa do toga na koji način se pristupa fenomenu nasilja od strane medija zavisi i kako će javnost reagovati, da li će realtivizovati nasilje… To je uloga koju mediji u Srbji i širom sveta imaju”, rekla je Maja Branković Đundić.

Ona je navela da je grupa od svog nastanka napravila smernice o etičkom izveštavanju o nasilju nad ženama, razradila je sistem obuka za novinare o tome kako da se izveštava o nasilju nad ženama, napravila je bazu fotografija koje na etički način prate medijske izveštaje o nasilju nad ženama i otvorila je temu bezbednosti i nasilja prema novinarkama i medijskim radnicama.

Aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović govorila je o zaključcima analize. Prema njenim  rečima najviše se izveštavalo o fizičkom nasilju, zatim seksualnom, dok je o ekonomskom nasilju bilo najmanje objava.

“Najviše objava bilo je 2021. godine u odnosu na 2019. i 2020. Jasno je da je to zbog toga što su mnoge žene svojim ličnim pričama upravo te godine izašle u javnost. Postoji trend da o nasilju nad ženama najviše izveštavaju onlajn portali. Takođe, vidimo trend da se o nasilju nad ženama govori kroz konkretne slučajeve. Dakle, kada se već nešto desi, onda mediji o tome pišu  i to u 70% slučajeva. Mnogo manje se piše o fenomenu nasilja nad ženama, odnosno o uzrocima nasilja, kako prepoznati nasilje, o vrstama nasilja, koje su nadležnosti institucija… Na tome treba da se radi“, rekla je Sanja Pavlović.

Ona je napomenula da su ipak vidljivi pomaci u izveštavanju medija, te da mediji usvajaju smernice koje je grupa priredila.

Novinarka Euronews Srbija Jovana Stanković rekla je da joj je rad na analizi pomogao da bolje razume fenomen rodno zasnovanog nasilja. Ona se u svom obraćanju osvrnula na izveštavanje portala.

„Portali su objavili najviše tekslova, ali problem je u tome što se većina njih bazirala na klasičnom kopi-pejstu. Većina njih, nažalost, nije proveravala informacije, pa ako je prvi tekst dobar, onda su dobri i ostali. Zatim, primetili smo tokom 2021. Godine da na kraju tekstova ima brojeva SOS telefona što je dobro, ali je ponekad taj broj telefona služio kao alibi za loše odrađen tekst.“

Kada se radi o naslovima i opremi tekstova, Jovana Stanković navodi da su nailazili na neodgovarajuće i loše naslove i opremu koji nisu bili u skladu sa tekstom.

Novinarka nedeljnika „Vreme“ Jovana Gligorijević se osvrnula na edukativnu stranu izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju i kako ohrabriti žene da prijave nasilje.

„Ponekad je mnogo etičnije ispravnije ženu koja vam se obrati za pomoć, uputiti na direktnu pomoć, bilo psihološku, bilo pravnu,nego pustiti njenu priču medije a da ona uopšte nije spremna na sve ono što je čeka kada njena priča izađe u javnost… Bitno je izbegavati stereotipne izraze kada je reč o bilo o ženama koje trpe nasilje ili onima koji nasilje vrše. Često imate ono sirota žena, mučenica, jadanica, nesrećna žena… Što povlači jedan kontekst da je to neuka žena koja ide od vrata do vrata koja traži da je neko sasluša… To je najdalje od istine. Žene koje odluče da izađu u javnost i te kako pažljivo istražuju kome će se obratiti“, navela je Jovana Gligorijević.

Izvor: NUNS