Od pretnji do napada na novinare u Srbiji

0
129
Source/Author: RSE/Mila Đurđević

Osećao sam se uznemireno kao nikada u svojoj dugoj karijeri“, ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Nikić, dopisnik Televizije N1 iz Kragujevca opisuje kako se osećao kada se, kako je rekao, početkom marta suočio sa pretnjom dok je bio na radnom zadatku.

Dok je pratio protest radnika Vodovoda u tom gradu u centralnoj Srbiji, Nikić kaže da mu je prišao nepoznat muškarac, oslovio ga po imenu i tražio od njega da se zajedno udalje.

U prethodnih nekoliko nedelja u Srbiji je registrovano više pretnji i napada na novinare.

O pretnjama i napadima su u javnost izlazili sami novinari, dok su slučajeve prijavljivali nadležnim tužilaštvima.

Poslednja u nizu je pretnja smrću koju je nakon gostovanja na jednom podkastu na Nova.rs 8. marta dobio urednik Beogradske Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK Stevan Dojčinović.

„Te pretnje stižu periodično i godinama unazad uglavnom preko društvenih medija. Situacija je takva da nije mnogo rešenih slučajeva“, rekla je za RSE Bojana Jovanović, zamenica urednika KRIK-a.

SafeJournalists mreža, koja predstavlja više od 8.200 medijskih profesionalaca na Zapadnom Balkanu, izvestila je o napadu na reportera agencije FoNet Marka Dragoslavića tokom protesta desničara 7. marta u Beogradu zbog Kosova.

Kako su naveli, reporteru je sa leđa prišao nepoznati muškarac, „navukao mu kapuljaču na glavu i dva puta ga udario pesnicom udario u lice, a potom pobegao“. Dragoslavić je posle, kako su naveli, pregledan u Urgentnom centru, gde su mu konstatovane povrede.

Policija nije utvrdila elemente ‘krivičnog dela’ u pretnjama novinarki novosadskog Radija 02

Pretnje su, između ostalih, u proteklih nekoliko nedelja, prijavili i Marko Vidojković i Nenad Kulačin, autori podkasta „Dobar, loš, zao“.

Vidojković je zbog pretnji smrću koje su mu upućivane preko društvenih mreža napustio Srbiju.

Kulačin je 7. marta u izjavi za Televiziju N1 naveo da je njemu i Vidojkoviću nuđena policijska zaštita, koju su oni odbili, jer kako je naveo „nemaju poverenja u policiju“.

Prema podacima Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) koje prati i beleži slučajeve napada na novinare, ti napadi su u porastu od 2013. godine.

Organizacija Freedom House u najnovijem izveštaju od 9. marta navela je da se Srbija nalazi na 16. mestu zemalja u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda.

Istovremeno, u najnovijem monitoringu medijske scene u Srbiji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u Srbiji objavljenom 10. marta navedeno je da pritisci na medija stižu i od samog državnog vrha.

‘Da te roknemo’

Novinari beogradske Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, kako je za RSE navela Bojana Jovanović, zamenica urednika, godinama unazad dobijaju pretnje.

Poslednja je stigla preko društvene mreže Tik-tok kao komentar na gostovanje urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića u podkastu na Nova.rs.

„Između ostalog on (Dojčinović) je rekao kako je danas jeftino izvesti ubistvo, kako kriminalcima ne treba mnogo para da bi ubili svoje protivnike i slično. Osoba koja je uputila pretnju se uhvatila baš za to, pa pretnja glasi u smislu ‘Daj te jeftinjake, pa da te roknemo’“, pojasnila je Jovanović.

Ona je navela da su pretnju odmah prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, pošto je pretnja upućena onlajn.

To tužilaštvo do objavljivanja teksta nije odgovorilo na upit RSE ovim povodom.

Jovanović je istakla da je do sada samo jedan slučaj pretnji koje su dobijali rešen. Podsetila je i na tri slučaja obijanja stana novinarki KRIK-a, koji nisu imali epilog.

„Godinama ništa nije urađeno po tom pitanju, niti policija, niti tužilaštvo. Čak su te slučajeve vodili kao odvojene postupke, dakle nisu videli ništa sporno niti su prepoznavali da to ima bilo kakve veze sa poslom koji radimo, u šta smo sigurni“, rekla je Jovanović.

Ocenila je da su pretnje i napadi sa kojima se suočavaju „posledica atmosfere koju kreiraju predstavnici vlasti“.

„Oni godinama vode kampanju protiv nas, označavaju nas kao strane agente, špijune, lažno nas optužuju da radimo za opoziciju, da radimo za kriminalce, da hoćemo da srušimo vlast“, rekla je Jovanović.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine traži reakciju zbog pretnji novinarki Gorici Nikolin

‘Nikiću, hajde da pričaš sa mnom’

Prijavu pretnje nadležnom tužilaštvu uputio je početkom marta i Milan Nikić, dopisnik Televizije N1 iz Kragujevca.

Dok je izveštavao sa protesta radnika javnog preduzeća Vodovod u tom gradu, kako je rekao za RSE, prišla mu je nepoznata osoba i rekla mu da se izdvoje u stranu.

„Uključio sam u tom momentu kameru. On je rekao da ga ne snimam i pitao me zašto snimam. Isključio sam kameru i krenuo ka radnicima. Tada mi je rekao ‘Nikiću, hajde da pričaš sa mnom’“, rekao je Nikić.

Ono što ga je iznenadilo, kako je rekao, jeste to što je taj muškarac znao njegovo ime.

Milan Nikić, dopisnik Televizije N1 iz Kragujevca, za RSE je rekao da se i ranije suočavao sa pretnjama i napadima dok je radio svoj posao.

Dan kasnije, primetio je automobil sa ugašenim farovima ispred svog stana u prizemlju zgrade. Ponašanje vozača mu je bilo sumnjivo, a automobil je doveo u vezu sa incidentom od prethodnog dana.

„Osetio sam veće uznemirenje nego ikada“, rekao je Nikić i dodao da se pre toga šest puta tokom karijere suočio sa nekim vidom pretnje ili napada.

Slučaj je prijavio Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

„Optimista sam“, rekao je Nikić na pitanje da li i kakav epilog očekuje povodom prijavljene pretnje.

U Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu su na upit RSE naveli da su slučaj prebacili u nadležnost Osnovnom javnom tužilaštvu „radi prikupljanja obaveštenja u pravcu krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti“.

RSE se obratio Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, u kom su naveli da proveravaju navode iz krivične prijave i „prikupljaju potrebna obaveštenja“ od policijske uprave i tom gradu.

NUNS: Od početka godine 21 napad na novinare

Prema podacima Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) koje prati i beleži slučajeve napada na novinare, u nepuna tri meseca 2023. godine zabeležen je 21 napad na novinare.

U tom novinarskom udruženju napade klasifikuju kao fizičke napade, napad na imovinu, pretnju imovini, pritisak i verbalne pretnje.

Napadi na novinare, pokazuju podaci, u porastu su od 2013. godine.

Ocenjujući atmosferu na medijskoj sceni u Srbiji, Veran Matić predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara je rekao za RSE da se politička polarizacija društva „snažno odražava i na položaj novinara“.

„Političari novinare često percipiraju kao političke protivnike i na taj način se prema njima ponašaju, neodmerenim uvredama i diskreditacijama, optužbama koje ne samo da su drastični pritisci, već i često mogu da predstavljaju inspiraciju za nasilnike“, naveo je Matić.

On je dodao da se „mora zaustaviti takva retorika i govor mržnje“.

Komisija za istraživanje ubistava novinara je osnovana 2013. sa ciljem da se podstakne rešavanje ubistava novinara, a članovi su i predstavnici policije, Bezbednosno-informativne agencije, tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine.

„Mediji su sve slabiji, novinari sve siromašniji. Zbog toga izgledaju kao laka meta“, zaključuje Matić.

‘Pritisci iz vrha države’

U najnovijem izveštaju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u Srbiji objavljenom 10. marta kojim je obuhvaćena medijska scena u zemlji u januaru 2023. navedeno je da „nisu izostali ni pritisci na novinare upućeni sa pozicije samog državnog vrha“.

Kako su naveli u toj asocijaciji koja prati medijsku scenu u Srbiji, „izveštavanje o pomenutom događaju premijerka, ali i predsednik na svom Instagram profilu, ocenili su kao napad na njega, Aleksandra Vučića lično“.

ANEM je tokom monitoringa zabeležio „više slučajeva koji ukazuju na (moguće) povrede slobode izražavanja“.

„Tako što je sloboda da se informiše i da se bude informisan (potencijalno) bila ugrožena napadom, pretnjom ili pritiskom kom je novinar bio izložen“, navodi se u izveštaju koji se odnosi na januar 2023.

Fridom Haus: Ugrožene medijske slobode

Prema oceni organizacije Fridom Haus (Freedom House), medijske slobode ugrožene su pretnjama, tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara, nejasnim medijskim vlasništvom, pritiskom političara na urednike, direktnim pritiskom na novinare i visokim nivoom autocenzure.

To su nalazi najnovijeg izveštaja te organizacije u posebnom izdanju nazvanom „Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju“.

„Novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, klevetama, maltretiranjem na internetu i poreskim inspekcijama“, naveo je Fridom Haus u izveštaju.

Prema oceni Fridom Hausa, Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, za minus 18 stepeni, između Avganistana i Mjanmara, ali se i dalje smatra delimično slobodnom državom.

Kritike iz Evropske unije

Kritike na račun vlasti u Srbiji zbog ugrožavanja medijskih sloboda u više navrata su stizale iz Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je u nacrt izveštaja o Srbiji za 2022. godinu izrazio žaljenje zbog stagnacije medijskih sloboda u Srbiji.

Bilčik je u izveštaju naveo da se „pritisci i napadi na novinare ponavljaju, da je govora mržnje sve više, kao i kampanji koje za cilj imaju klevetanje“.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ocenjeno je da Srbija u 2022. nije ostvarila napredak kada je reč o slobodi izražavanja.

„Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi“, navedeno je u izveštaju Evropske komisije.

Šta su posledice izveštaja EU po Srbiju?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru 2022. nakon što mu je u Beogradu predočen godišnji izveštaj Evropske komisije rekao da će Srbija uzeti u obzir razmatranje kritike iz izveštaja.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u više navrata izjavljivala da su napadi na novinare nedopustivi i da je „pitanje bezbednosti i zaštite novinara“ jedan od prioriteta Vlade.