Predizborna kampanja i mediji: Kako bi televizije sa nacionalnim pokrivanjem trebalo da izveštavaju

0
37
Source/Author: Demostat/Ivana Petronijević Terzić

Prema Zakonu o elektronskim medijima, pružaoci medijskih usluga, među kojima i televizije sa nacionalnim pokrivanjem (Pink, Prva, Happy i B92) dužni su da u toku izborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije u predizbornom programu, kao i da jasno obeleže predizborni program.

Zabranjeno je prikriveno objavljivanje predizbornog programa u vidu informativnog, zabavnog programa ili programa druge vrste.

Televizije su dužne da još pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, ukoliko se opredele da tokom kampanje objavljuju tu vrstu oglašavanja.

Kriterijumi po kojima se određuje cena političkog oglašavanja i uslovi plaćanja moraju da važe za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno predlagače proglašenih kandidata i moraju da budu objavljeni.

Kad je reč o objavljivanju rezultata ispitivanja javnog mnjenja, televizije treba da objave ko je naručio i platio istraživanje, ko je sproveo anketu, izbor metodologije rada, broj ispitanika i mogućnost greške u datoj anketi, kao i datum kada je istraživanje sprovedeno.

Prema novom Zakonu, trideset dana pre izbornog dana mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.

Na taj način se sprečava uticaj funkcionerske kampanje.

Kako objašnjava, u novom Zakonu o elektronskim medijima insistira se na tome da se u predizbornom periodu na jednak i uravnotežen način i nediskriminatorno omogući političkim akterima da biračima saopšte svoja mišljenja.

Ističe da komercijalne televizije ne moraju da imaju termine u kojima će promovisati spotove i snimke političkih partija, kao što su to tokom ove predizborne kampanje odlučile da urade kablovske televizije Nova S i N1.

Veljanovski ističe za Demostat da se to ipak retko dešava, jer je televizijama u interesu da emituju predizborne spotove, budući da se to radi po komercijalnim uslovima.

Po zakonu, sve televizije koje imaju nameru da ustupe vreme političkim takmacima moraju javno da objave termine i cenovnik, što u ranijem periodu nije bio slučaj.

Veljanovski navodi da, kada su u pitanju termini koji se daju pod komercijalnim uslovima, televizije ne bi trebalo da ustupe najveći broj termina jednoj stranci, već bi trebalo da ih rasporede ravnomerno.

“Ako postoji interesovanje stranaka, onda televizija mora da poštuje odnos srazmernosti, na primer, ako je SNS trenutno najjača stranka od, recimo, 50 termina, njoj može da pripadne 15, 16 termina, a ostalim strankama ostatak”, rekao je Veljanovski.

Međutim, profesor ističe da u novom zakonu nema odredbi o zabrani negativne kampanje.

Podsetivši da je u novom zakonu izmenjeno da mesec dana pre izbora nema funkcionerske kampanje, Veljanovski navodi i da bez toga funkcioneri treba da se ponašaju odgovorno i korektno, ali i da se mediji uzdrže od izveštavanja u tim slučajevima.

Veljanovski navodi da su propisi u Srbiji dobri, ali da je potrebno postupati po njima, a to, pre svega, kada su u pitanju televizije sa nacionalnim pokrivanjem, treba da čini REM.

REM prati javne servise, televizije sa nacionalnom dozvolom, K1, N1, Novu S i Al Džazira Balkans

Članica Saveta REM Višnja Anđelkovič kaže za Demostat da će tim za monitoring i analizu Regulatornog tela za elektonske medije i ove godine pratiti kampanju na javnim servisima, na sve četiri televizije sa nacionalnom dozvolom i četiri kablovska operatera – K1, N1, Nova S i Al Džazira Balkans.

Anđelković ističe da je Savet REM-a tu odluku doneo većinom glasova.

Kako navodi, tim za monitoring i analizu će objavljivati periodične i završni izveštaj.

Ona ističe da REM kroz izveštaje ima mogućnost da upozorava na nepravilnosti.

REM je, prema Zakonu o elektronskim medijima, dužan da u slučaju verovatne povrede zakona ili drugih propisa koji uređuju postupanje pružalaca medijskih usluga u vezi sa izbornom kampanjom pokrene ispitni postupak u roku od 48 sati po saznanju za navedene činjenice i okolnosti, a može da izrekne niz različitih mera.

Koje su obaveze javnih medijskih servisa

U pravilniku o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom izborne kampanje navodi se da izborni program mora biti odvojen od ostatka programa najavnom i odjavnom špicom i jasno označen tekstualnim obaveštenjem tokom celog trajanja programa.

Javni medijski servis je dužan da prilikom informisanja o izbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata obezbedi njihovu zastupljenost u programu bez diskriminacije, imajući u vidu značaj političkih stranaka i kandidata, odnosno značaj događaja u kojima oni učestvuju.

Informisanje mora biti istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno, navodi se u pravilniku.

RTS i RTV su dužni da u redovnom informativnom programu, kao i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima.

Takođe, medijski servisi bi trebalo da organizuju radio i televizijske duele ili sučeljavanja poštujući pravilo balansa vlasti i opozicije, kao i pravilo balansa unutar opozicije, na osnovu prethodnih izbornih rezultata vanparlamentarnih stranaka, političkih pokreta i pojedinaca, kao i rezultata istraživanja javnog mnjenja, da bi se u vidu diskusije raspravila određena aktuelna politička pitanja.

Dužni su da ne objavljuju sadržaje negativne kampanje bilo kog podnosioca izborne liste ili kandidata u odnosu na druge podnosioce izbornih lista ili kandidate.

Javni medijski servis u obavezi je da prikazuje političke oglasne poruke svih zainteresovanih podnosilaca proglašenih izbornih lista i kandidata pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima.

Ako je više podnosilaca proglašenih izbornih lista ili kandidata zainteresovano za prikazivanje svojih političkih oglasnih poruka u programu, a ne postoje tehnički uslovi da se njihovi interesi zadovolje u celosti, javni medijski servis je dužan da vreme namenjeno političkom oglašavanju raspodeli na podnosioce proglašenih izbornih lista ili kandidate srazmerno njihovoj iskazanoj zainteresovanosti i političkoj relevantnosti.

Za sadržaj, istinitost i tačnost političkog oglašavanja odgovoran je oglašivač, a za njegovu usklađenost sa odredbama zakona kojim se uređuje način prikazivanja oglasne poruke, odgovoran je javni medijski servis.

Nadzorni odbor za izbornu kampanju za javne servise

Nadzorni odbor za izbornu kampanju je telo koje prati predizborne aktivnosti i ukazuje na nepravilnosti u postupanju učesnika u izbornom postupku – političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izborniih lista, kandidata za poslanika i javnih medijskih servisa.

Nadzorni odbor, koji po Zakonu o izboru narodnih poslanika konstituiše Skupština Srbije, ima deset članova, od kojih polovinu predlaže Vlada Srbije, a polovinu poslaničke grupe iz reda istaknutih javnih radnika.

Članovi Nadzornog odbora za izbornu kampanju za decembarske izbore su, kako je objavljeno na sajtu Narodne skupštine: Svetislav Goncić, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu; Aleksandar Milosavljević, doktor političkih nauka;prof. dr Dragan Vučinić, redovni profesor; dr Jovanka Matić, doktor političkih nauka; dr Slobodan Prvanović, naučni savetnik; prof. dr Branko M. Rakić, redovni profesor; prof. dr Miodrag Savović, savetnik za pravna pitanja; prof. dr Bojan Tubić, vanredni profesor; mr Vojin Vučićević, magistar ekonomskih nauka; Aleksandar Stamatović, prvak Opere.

Izborna kampanja trajaće do 14. decembra u ponoć.